Еди Рама, уметник са четири премијерска мандата у албанској политици

На званичне састанке често одлази у патикама, а шарена кравата контраст је уобичајеним тамним оделима која носе политичари.

Помиритељски тон понекад замени оштрим реакцијама на критике, а кошарка и уметност данас су само хоби једног од политичара са најдужим стажом на власти на Балкану.

И поред контроверзама проткане биографије, Еди Рама крчи пут ка четвртом мандату на челу владе Албаније после убедљиве победе његове Социјалистичке партије на парламентарним изборима 11. маја.

Никоме у Албанији од пада комунистичког режима и почетка вишестраначја последње деценије 20. века није пошло за руком да у четири наврата буде биран за председника Владе, сем Рами који је у премијерску фотељу сео први пут још 2013.

„Што дуже остају на власти, лидери у нашем региону постају моћнији и добијају више гласова", оцењује Ерјон Тасе, директор Академије политичких студија, невладине организације из Тиране, за ББЦ на српском.

Према више од 90 одсто пребројаних гласова, Рамини социјалисти освојили су 83 од 140 мандата и моћи ће самостално да формирају владу.

„Добићемо четврти мандат и нећемо изгубити ни дана за Албанију 2030. у Европској унији", говорио је Рама током кампање.

Иако има подршку Запада, политички противници и бивши сарадници га оптужују за корупцију, као и да је „земљу увукао у криминал", претворивши Албанију у „нарко-државу".

Албанија је од 2014. године земља кандидат за чланство у Европској унији, пуноправна је чланица НАТО-а, а њеним грађанима нису потребне визе за путовање по Шенгенској зони.

Рамин рецепт за победу и дуг политички живот

Комбинација три фактора објашњава политички успех албанског премијера, каже Бленди Кајсиу, професор на Факултету политичких наука и права у колумбијском граду Меделину, за ББЦ на српском.

Ефикасност у улози администратора и модернизатора, „одлична политичка комуникација" уз „контролу политичког наратива услед недостатка медијског кредибилитета", и слабост главног ривала, опозиционе Демократске партије, која је у коалицији са мањим странкама освојила 50 мандата, допринели су Раминој победи.

Саљи Бериша, 81-годишњи политички ветеран и лидер демократа, не признаје резултате избора и најављује протесте.

Бериша је под истрагом за корупцију због сумње да је злоупотребио јавну функцију док је био премијер и провео је неколико недеља у кућном притвору.

„Током три Рамина мандата дошло је до трансформације албанске инфраструктуре, грађевинског бума и оживљавања већих албанских градова, делимично финансираног прањем новца", каже Кајсиу.

Албанија је „водећа земља за прање новца" кроз „изградњу, нарочито у приобалним подручјима, пословних пројеката, и коцкање", наводи се у извештају америчког Стејт Департмента за 2017. годину.

И албански медији, већински „у власништву предузећа жељних владиних уговора и услуга", играју важну улогу, каже Кајсиу.

„То значи да постоји мало озбиљних дискусија и дебата о Рамином развојном моделу који је усредсређен на богате или на његов ауторитарни стил владавине", сматра.

Коначни циљ Рамине владе је да трансформише Албанију од „најзаосталије балканске земље у најмодернију и најевропскију", оцењује Кајсиу.

Зато је његова влада „стимулисала туризам и грађевински бум са небодерима и луксузним становима" у приобалним градовима и Тирани, претварајући земљу у финансијски центар препун модерних некретнина „по узору на Дубаи", како би привукао стране инвеститоре.

После пандемије корона вируса, током Раминог трећег мандата, албански туризам је бележио раст, доносећи више прихода и раст запослености, али и „повећање трошкова живота", каже Тасе.

Економска политика коју је водио сажета је у такозваном „трећем путу", делегирањем јавних услуга концесијама или јавно-приватним партнерствима, стимулишући подстицаје за стратешка улагања или чак иницијативе за помиловање пореских утајивача, указује он.

Рамин начин владавине је „прилично непрозиран, централизован и ауторитаран", оцењује Кајсију.

Има „потпуну контролу и над владајућом Социјалистичком партијом", а захваљујући њој и над „албанским парламентом, који служи као печат за Рамине одлуке", каже.

Тежња за добрим односима са суседима

Умерена и помиритељска спољна политика донела му је важну подршку у Бриселу, што је такође помогло расту његовог легитимитета у домовини.

Рама је 2014. дошао у историјску посету Београду, као први албански лидер који је после 68 година обишао Србију.

Уз актуелног председника Србије Александра Вучића и тадашњег премијера Северне Македоније Зорана Заева, један је од иницијатора економског пројекта Отворени Балкан.

„Посвећеност регионалном помирењу свакако је била прилика да подигне сопствени статус на међународној сцени, али оправдана политиком коју је спроводила Европска унија да уједини земље Западног Балкана пре интеграције у ЕУ.

„Може се рећи да то није била лична агенда Раме. Сада када ЕУ има другачији приступ Западном Балкану, постоји повлачење из тог покушаја", сматра Тасе.

Албанија је у марту у Тирани потписала са Хрватском и Косовом декларацију о сарадњи у области одбране и безбедности, што је наишло на негодовање и негативне реакције Србије.

Идеја о Албанији као извору стабилности сагласна је са Раминим политичким брендом модернизатора који превазилази старе балканске сукобе, објашњава Бленди Кајсиу.

„Артикулација Албаније као извора стабилности и верског склада у веома нестабилном и непријатељском региону била је водећа стратегија албанске спољне политике од пада комунизма.

„Еди Рама отелотворује и проширује ову идеју", закључује Кајсиу.

Некада уметник, сада политичар

Будући да му је отац Кристак био познати албански вајар и члан Комунистичке партије Енвера Хоџе, не чуди што Еди Рама, рођен у Тирани 1964. још у детињству упловио у уметничке, а касније и политичке воде.

Као тинејџер је тренирао кошарку за Динамо из Тиране, а наводно је играо и за албанску репрезентацију.

Академију уметности уписао је 1982. и на факултету се први пут политички ангажовао учешћем у студентском покрету који је играо важну улогу у паду социјалистичког режима почетком 1990-их.

По дипломирању је радио као професор, а средином 1990-их је у Паризу покушао да да замах сликарској каријери.

„У претходном животу био сам уметник. Још сликам. Волим уметност.

„Волим радост коју боја може да пружи нашим животима и нашим заједницама и покушавам да у властиту политику унесем нешто од уметника у себи", говорио је Рама.

Политичку трку на, сада већ очигледно дуге стазе, почео је да трчи као министар културе 1998, да би две године касније постао градоначелник Тиране.

Пропадајућа инфраструктура, дотрајали социјалистички објекти и неконтролисана новоградња затекле су Раму на челном месту престонице.

Убрзо је започео прображај градског пејзажа, оживљавањем запуштених булевара и паркова, обновом улица и фарбањем посивелих фасада зграда веселим бојама и апстрактним дизајном.

„Нисам сигуран да сам политичар", говорио је тада Рама.

„Рекао бих да сам и даље уметник и да покушавам да користим политику као инструмент за промене."

Критикован је што није сачувао историјско наслеђе града под притиском подизања високих зграда, некад и на штету јавних и зелених површина у Тирани.

„Програм градоначелника не би требало да буде колорит града, већ његов живот, живот ове заједнице, а не боја зграда." говорио је Спартак Нђела, кандидат Демократске странке, кога је Рама победио 2003.

Током три мандата, до 2011, Рама је запамћен по креативним потезима који су Тирани повратили деценијама занемарени сјај и донели темељни преображај, а њему признање „Светски градоначелник" 2004. године.

Корпуција и нарко-кланови

Рама је на власт дошао под паролом борбе против криминала, објавивши рат нарко-картелима.

Покренуо је акцију против илегалног узгоја канабиса, када је наоружана полиција у јуну 2014. упала у село Лазарат, познато по масовној производњи марихуане.

Међутим, криминалне групе и трговина дрогом још су јаке у Албанији јер се мрежа проширила и ојачала ван земље, сматра Кајсиу.

Током другог Раминог мандата основано је независно правосудно тело против корупције и организовног криминала – СПАК, у чијим акцијама је ухапшено више функционера, министара и других бивших сарадника премијера.

У фебруару је због сумњи за малверзације и корупцију ухапшен градоначелник Тиране Ерион Вељијај, блиски Рамин сарадник - скандал који су у изборној трци социјалисти избегавали.

Рама је раније успео да створи слику о себи као политичару који је „дозволио новом правосудном систему да истражује чак и његове најближе људе који су направили грешке".

„Преузео је заслуге за успех борбе против корупције чак и на високим нивоима, нешто што раније није било могуће у Албанији", сматра Ејрон Тасе.

(Не)конвенционални дипломатски приступ

Премијер Рама на међународне самите и састанке са страним званичницима неретко долази у патикама и краватама које шаром подсећају на његова уметничка дела.

Не либи се да на себе скрене пажњу и шалом.

„Рама је, убедљиво, најталентованији лидер на Балкану када се ради о политичкој комуникацији и односима са јавношћу", сматра политиколог Кајсиу.

Као и познавање језика, то му умногоме помаже и на домаћем и на међународном нивоу, додаје.

„Албанија добија више пажње него што њен политички и економски статус заслужује због Раминог односа с јавношћу, док му његови уметнички таленти омогућавају да ефикасно етикетира и исмева политичке противнике у земљи, баш као што је то чинио Трамп у САД", оцењује Кајсиу.

Међутим, Рамин дипломатски приступ је „прилично конвенционалан по албанским стандардима", каже.

„Под његовим вођством, као и другим владама пре, Албанија је задовољила све потребе САД или ЕУ, од прихватања авганистанских имиграната и иранских опозиционих група у име Америке, до изградње емиграционих кампова за Италију", додаје.

Рама понекад ипак не преза да критикује западне званичнике.

Када је министарка унутрашњих послова Суела Брејверман оценила да је Британија „суочена са инвазијом миграната", посебно издвојивши Албанце, Рама је узвратио оптужбом да је пронашла жртвеног јарца у његовој земљи како би оправдала „неуспелу миграциону политику" Лондона.

„Такав речник није политика, а није ни програм", рекао је тада.

Ипак, Тирана је ухватила замајац реформи и из Брисела стижу поруке да је приступање Албаније ЕУ до 2030. реалан циљ, ако се тако настави, што је Рамина тежња више од деценије.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]