Протести потресају ослабљени Иран, Трамп упозорава власти

Ирану нису страни улични протести, али неколико фактора који прате актуелне немире чини их веома озбиљним.

Прошло је више од недељу дана како су избили протести, а опет је било довољно да свега четири или пет дана да амерички председник Доналд Трамп упути директно упозорење иранским лидерима због опхођења према демонстрантима.

САД су „наоружане и спремне“, поручио им је.

Потом је уследила операција америчких специјалних снага усмерена против Николаса Мадура у Венецуели, а онда и друго упозорење Ирану упућено 4. јануара.

Толико директне и потенцијалне претње актуелног америчког председника, изречене док су протести још у току, изузетно су необичне и могле би да охрабре демонстранте и подстакну немире да наставе да се шире.

Иранска полиција и снаге безбедности већ су одговорили насилно скоро од самог почетка, а извештаји група за заштиту људских права тврде да је већ убијено више од 20 људи.

Све очи су сада упрте у Трампов могући потез.

Протесте, који су 28. децембра почели мирно, испрва је покренуо бес народа због раста инфлације и оштре девалвације локалне валуте у односу на амерички долар, која је сада 80 одсто виша него што је била пре годину дана.

Иранска привреда је у великим проблемима, са врло мало могућност раста у 2026. или наредној години.

Званична годишња инфлација износи око 42 одсто, инфлација хране премашује 70 одсто, а цена неких основних намирница наводно је скочила више од 110 одсто.

Рањиви положај

Међународне санкције предвођене Сједињеним Америчким Државама одиграле су крупну улогу у погоршавању економских услова, али то није једини узрок.

Истакнути случајеви корупције у иранским судовима у које су уплетени високи званичници и њихове породице само су појачали бес становника и уверење да делови владајуће елите искоришћавају кризу.

Многи обични Иранци верују да се одређени званичници и њихова родбина директно окориштавају санкцијама кроз специјалне аранжмане који им омогућују да контролишу увоз и извоз, пребацују приходе од нафте у иностранство и извлаче корист од мрежа за прање новца.

Чак и званичници владе верују да су они који се у земљи називају „профитерима санкција“ више криви од самих санкција.

Трговци са техеранског Великог базара били су међу првим групама које су отворено ушле у протест, затворивши радње у реакцији на дневне флуктуације валуте.

Изашли су на улице да захтевају владину интервенцију за стабилизацију тржишта.

Демонстрације су се убрзо прошириле изван пијаце на друге сегменте друштва.

Економски слогани су се брзо претворили у политичке, са позивима за уклањање читаве Исламске Републике.

Протестима су се придружили студенти, а следиле су их мале фирме у другим местима и градовима и други обични Иранци.

У року од свега неколико дана, скандирање против иранског врховног вође још једном је постало централно обележје демонстрација.

Последњи пут кад је Иран доживео немире на упоредивом националном нивоу било је пре око четири године.

Смрт Махсе Амини, младе жене у притвору полиције за морал покренула је најраспрострањеније анти-владине протесте од оснивања Исламске Републике 1979. године.

Те демонстрације, које су касније постале познате као „Махсин покрет“ или „Жена, живот, слобода“, потресле су државу до темеља, али су на крају угушене силом и масовним хапшењима.

Погледајте како је било на улицама Ирана 2022. године током демонстрација

Иако су се нови протести раширили брзо и трају данима, још нису стигли до размера и интензитета демонстрација из 2022. године.

Новинари у Ирану су под огромним притиском, а међународне независне новинске организације или не смеју да извештавају из саме земље или се, ако за то добију дозволу, суочавају са строгим ограничењима кретања.

Као последица тога, већи део онога што се зна потиче са друштвених мрежа и од људи са улица који деле оно чему су присуствовали или што су снимили.

То у значајној мери отежава потврђивање аутентичности, нарочито будући да друштвене мреже могу да послуже и као плодно тле за фабрикације, неосноване тврдње и извитоперивање реалности, изазов додатно појачан успоном вештачке интелигенције.

У тим околностима, многи посматрачи верују да би актуелна ситуација могла да има озбиљније последице него 2022. године.

Иранска влада се нашироко доживљава као у најслабијем положају деценијама уназад, истовремено се суочавајући са притиском домаћих немира и драматично измењених регионалних околности.

Низ пораза

Дванаестодневни рат у лето 2025. године између Ирана и Израела представљао је прекретницу.

Сукоб је кулминирао директним уплитањем Америке, у шта су спадали ваздушни удари на нуклеарна постројења.

Овај рат је тешко оштетио одбрамбене капацитете Ирана, његову нуклеарну инфраструктуру и неколико војних и индустријских локација.

Истовремено, погоршао се шири регионални положај Ирана.

Пад Башара ал-Асада у Сирији лишио је Техеран кључног савезника, док су сконцентрисани израелски напади на Хезболах у Либану елиминисали већи део вишег лидерства ове групе.

У скорије време, америчке операције у Венецуели и заробљавање Николаса Мадура и његове жене Силије Флорес додатно су сузили опције Ирана у иностранству.

Ови развоји догађаја преобликовали су регионално и међународно окружење за Техеран.

Иран сада има мање савезника на које може да рачуна у регионалним сукобима и мање канала за пребацивање прихода од нафте у иностранство.

Ово је посебно значајно имајући у виду велику уплетеност Ирана у нафтни сектор Венецуеле заједно са Русијом и његову зависност од сложених финансијских аранжмана повезаних са тржиштима за која се верује да су у Кини.

Погледајте видео: Зашто су Америка и Иран горки непријатељи

Нарушавања ових мрежа повећало је економску рањивост Ирана у време нарастајућег међународног притиска.

У овим околностима, остарели ирански врховни вођа Али Хамнеи делује као да се суочава са једним од најнеизвеснијих тренутака његове владавине.

Више од три деценије пажљивог планирања изградње регионалних посредничких сила, механизама за избегавање санкција и нуклеарне инфраструктуре, подривене су или уништене у релативно кратком временском периоду.

Док је Трамп поново у Белој кући, а Бењаним Нетанјаху на власти у Израелу, чини се да нема очигледног дипломатског или стратешкег пута за излаз из актуелне кризе без плаћања крупне цене.

Годинама су Хамнеи и његова клика оправдавали масивно трошење на регионалне савезнике и нуклеарни програм као неопходна улагања у иранску дугорочну безбедност и технолошки напредак.

Тај аргумент сада делује шупље.

И док притисак расте и унутар земље и изван ње, безбедност код куће, некада представљана као ултимативна корист од таквих политичких потеза, делује даље него икад.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]