Како Трамп може да 'узме' Гренланд

Доналд Трамп жели да узме Гренланд, а Бела кућа је потврдила да су све опције у игри, међу њима чак и употреба силе.

Војна операција је само једна из дијапазона економских и политичких опција које се разматрају, будући да би се радило о нападу једне земље чланице НАТО на другу.

Али такав потез би представљао кошмарни сценарио за војну алијансу, а врло вероватно и егзистенцијални.

Трамп је више пута изјавио да је Гренланд од виталног значаја за америчку националну безбедност, тврдећи без доказа да је „опкољен руским и кинеским бродовима са свих страна".

Помоћу америчких, британских и данских стручњака, размотрили смо разне опције које би амерички председник могао да узме у обзир, као и могућа оправдања за сваку од њих.

Војна акција

Муњевита операција за заузимање Гренланда може да се обави релативно лако, али би последице биле огромне, указују војни аналитичари.

Иако географски масиван, Гренланд има око 58.000 становника - око трећине је сконцентрисано у Нуку, престоници, док остатак становништва живи на западној обали.

Територија нема властиту војску, а за њену одбрану је задужена Данска, која има ограничена ваздухопловна и поморска средства на лицу места за покривање једне тако огромне територије.

Огромни делови су под надзором само Сиријус патроле, данских специјалаца који се углавном ослањају на санке са упрегнутим псима.

Данска је, међутим, у протеклој години значајно повећала потрошњу на одбрану на Арктику и у Северноатлантским областима, а међу њима и за Гренланд.

Њена огромна површина, мали број становника и ограничен контигент данске војске чине је лаком метом за САД, која има више од 100 војника стално размештених у бази Питуфик на северозападном крају Гренланда.

Тај објекат би у теорији могао да послужи као логистичка база за будуће операције.

База постоји од Другог светског рата, кад су америчке трупе биле распоређене на острво да оснују војну и радио станицу близу Данске под нацистичком окупацијом током сукоба.

Ханс Тито Хансен, дански стручњак за безбедност и извршни директор Риск интелиџенса, објаснио је како би могла да тече америчка операција заузимања Гренланда.

На Аљасци је размештена 11. ваздушно-десантна дивизија са две арктичке бригаде оспособљене за падобранске или хеликоптерске мисије, указује Хансен,

Она би била „примарна ударна снага“ у било каквој инвазији, „уз подршку ваздухопловних снага и поморских средстава“, додаје.

Његову процену је потврдио и Џастин Крамп, резервни официр Британске војске, који води компанију за процену ризика и обавештајне податке Сибелин.

„Сједињене Америчке Државе имају надмоћну поморску силу и способност да ангажују прилично велики број војника.

„Лако могу да пошаљу довољно војника за по једног припадника на сваких неколико становника у само једном транспорту", каже он.

Та опција би била немилосрдна, али би и потенцијално могла да се изврши без проливене капи крви уз велику вероватноћу врло мало пруженог отпора, додаје Крамп.

Погледајте: Зашто Трамп толико жели Гренланд

Међутим, неколико бивших америчких званичника и аналитичара одбране тврди да је мало вероватно да ће доћи до војне операције, имајући у виду њене далекосежне последице по односе САД и Европе.

„То би очигледно било противно сваком међународном праву“, рекао је Мик Малрој, бивши маринац и агент Централно обавештајне агенције (ЦИА).

„Не само да они нису претња по САД, већ су и савезници из исте алијансе", указао је Малрој, задужен за паравојске и заменик министра одбране.

Ако би Бела кућа почела да се приближава војној опцији, Малрој верује да би то наишло на отпор посланика који могу да се позову на Закон о ратним моћима.

Осмишљен је да ограничи председникову могућност покретања рата без одобрења Конгреса, да би га унапред спречили у томе.

„Мислим да у Конгресу неће бити никакве подршке уништењу НАТО алијансе“, додао је.

Куповина Гренланда

САД имају дубоке џепове, али Гренланд није на продају, поручују и из Нука и Копенхагена.

Марко Рубио, државни секретар, рекао је члановима Конгреса да је куповина опција коју преферира администрација, заузевши потпуно другачији тон од Беле куће, известио је ЦБС, ББЦ-јев амерички медијски партнер, позивајући се на посланика и извор упознат са расправама,

Ако би Гренланд и желео да буде продат, таква трансакција би била изузетно компликована.

Било каква средства би прво морао да присвоји Конгрес, а куповина Гренланда би према споразуму захтевала подршку две трећине Сената, што би било тешко обезбедити, тврде аналитичари.

Споразум би морала да одобри и Европска унија (ЕУ).

Иако би Трамп у теорији могао да постигне једнострани споразум без уплитања Гренланда или Конгреса, стручњаци верују да су вероватноће за такав сценарио врло мале.

„Човек може да замисли ситуацију“ у којој Данска, САД и Гренланд договоре услове трансфера територије, каже Моника Хакими, професорка међународног права на Универзитету Колумбија.

„Али да би то било потпуно у складу са међународним правом, такав споразум би вероватно морао да укључи и учешће Гренланда ради њиховог властитог самоопредељења“, додала је она.

Није најјасније колико би куповина острва могла да кошта.

Ово би могло да закомпликује ствари за Трампа, који је водио кампању на програму „Америка на првом месту“ (Америца Фирст).

Могућност трошења милијарди или чак билиона долара америчких пореских обвезника на острву, окованим ледом, могло би да прође веома лоше међу присталицама покрета МАГА.

Неуспех куповине острва, међутим, могао би да учини војну опцију привлачнијом за Трампа, нарочито у администрацији подстакнутој скорашњом успешном операцијом хапшења Николаса Мадура у Венецуели, верује Крамп.

„Он ће рећи: 'Ми ћемо га само узети'“, рекао је Крамп за америчког председника.

Трамп „није први амерички председник који је разматрао или се бавио тиме како можемо да преузмемо Гренланд“, изјавио је државни секретар Рубио.

Подсетио је на председника Харија Трумана, који је 1946. године предложио да се Данској исплати 100 милиона долара у злату за куповину ове територије.

Кампања за придобијање Гренланђана

Анкете показују да већина Гренланђана жели независност од Данске.

Али иста испитивања показују и да они не желе да постану део САД.

Америка би могла да појача напоре да придобије наклоност острвљана краткорочним финансијским подстицајима или могућим будућим економским бенефитима.

Обавештајне службе САД појачале су надзор гренландског покрета за независност, уложивши напоре да препознају личности које би подржале циљеве администрације, наговестили су амерички медији.

„Кампања утицаја“ је много вероватнија од војне акције, рекао је за ББЦ Имран Бајоуни, геостратешки аналитичар при Атлантском савету у Вашингтону и бивши политички саветник Министарства одбране.

Ова кампања би, објаснио је, могла да помогне да се Гренланд погура ка независности.

„Када Гренланд прогласи независност, америчка влада би могла да постане његов партнер, а цена војне акције је превисока", указао је.

Ове врсте партнерстава нису без преседана.

САД су, на пример, постигле сличан споразум за пацифичком земљама као што су Палау, Микронезија и Маршалска Острва - све независне земље које су дозволиле приступ Америци властитим правима на одбрану.

У замену за то, становници ових држава су добили су прилику да живе и раде у САД.

Али то можда не би задовољило Трампа, који већ има моћ да доведе у Гренланд онолико трупа колико жели под постојећим споразумима.

Али они не би дали Америци право власништва над гренландским огромним резервама минерала које су закопане дубоко испод арктичког леда.

Било каква кампања за „узимање“ Гренланда, не рачунајући војну акцију, била би неуспешна док год се становништво Гренланда противи тој идеји, тврди Хансен, дански аналитичар.

За сада ниједна политичка партија на острву не води кампању да постане део Америке.

„Много је вероватније да Гренланд поново постане члан ЕУ.

„Актуелној америчкој администрацији је преостало три године, док народ Гренланда пред собом има хоризонт од вероватно 1.000 година", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]