Нема напретка у мировним преговорима о Украјини

украјински војник корача са пушком у руци, у позадини су оштећене куће

Аутор фотографије, REUTERS/Anatolii Stepanov

    • Аутор, Маја Дејвис и Лаура Гоци
    • Функција, ББЦ Њуз
  • Време читања: 7 мин

Петочасовни разговори руског председника Владимира Путина и главних преговарача америчког председника Доналда Трампа изгледа да нису успели да доведу до пробоја у постизању мировног споразума за Украјину.

Портпарол Кремља рекао је да је састанак у Москви био „конструктиван“, али да су делови плана и даље неприхватљиви за Русију.

Трампов специјални изасланик Стив Виткоф и зет Џаред Кушнер учествовали су у разговорима са Путином после неколико недеља интензивне дипломатије усмерене на окончање рата.

Амерички тим није коментарисао разговоре по напуштању Москве.

Раније истог дана, Путин је рекао да су измене које су предложили Кијев и Европа у нацрту мировног плана који су подржале САД неприхватљиве, додајуц́и да ако Европа „жели да иде у рат и започне га, Русија је спремна“.

Украјина и њени европски савезници лобирали су код САД да измене првобитни предлог споразума од 28 тачака.

Бела куц́а настоји да обезбеди брз договор, а Кремљ је раније назначио да је отворен за њега.

Тај план, који је углавном сматран повољним за Русију након што је процурео у медије у новембру, претрпео је неколико измена последњих недеља.

Упитан о предлогу после састанка у Москви, Јуриј Ушаков, један од најближих Путинових сарадника рекао је да се Кремљ „сагласио са неким тачкама, али да је неке ствари критиковао".

„Још нисмо дошли до компромисне верзије... Много посла је пред нама“, додао је.

Кључна неслагања Москве и Кијева остају, између осталог и око територије које би, према плану, Украјина требало да се одрекне.

Реч је и о деловима територије коју украјинска војска још контролише.

Неслагања су и око безбедносних гаранција које нуди Европа.

Москва и европски савезници Украјине и даље су оштро супротстављени око погледа како би мировно решење требало да изгледа.

Уочи састанка са америчком делегацијом, Путин је критиковао европске савезнике Украјине, рекавши да су на линији рата, а не мира.

„Они живе у илузији да могу да нанесу стратешки пораз Русији.

„Русија никада није ни планирала да ратује са Европом, поновио сам то 100 пута, али ако Европа изненада жели да ратује и започне га, ми смо спремни“, поручио је руски лидер.

Говорец́и пре разговора у Кремљу, украјински председник Владимир Зеленски је рекао да постоји шанса да се рат оконча и то „сада више него икада раније“, али да елементи предлога још треба да се разраде.

„Нема једноставног решења“, рекао је Зеленски, понављајуц́и да без учешћа Украјине не може да буде постигнут мировни споразум и да се договоре јасне безбедносне гаранције, попут чланства у НАТО-у, чему се Русија од почетка противи, а Трамп га је искључио.

Украјински представници су последњих недеља одржали две рунде разговора са америчким високим званичницима.

Бела куц́а је саопштила да је предлог „усавршен“, иако детаљи нису потврђени.

Путин, који сматра да Русија има иницијативу на бојном пољу, деловао је непоколебљиво по питању његових захтева још прошле недеље, док је Зеленски више пута рекао да никада нец́е одустати од контроле над источним украјинским регионима.

Док су у Москви трајали преговори, Трамп је рекао да сукоб није било лако решити, описујуц́и га као „хаос“.

У интервјуу за Фокс њуз, амерички државни секретар Марко Рубио је рекао да су САД „постигле известан напредак“ последњих недеља, али је одбио да говори о томе колико је уверен да се може постиц́и договор, рекавши да много тога зависи од руског председника.

„Одлуке, у случају Русије, мора да донесе само Путин - не његови саветници, вец́ само он", нагласио је.

Европски савезници Кијева су се супротставили првобитном америчком плану од 28 тачака, уклонивши многе спорне делове, попут признања Доњецка и Луганска као де факто руских.

Откако је Русија извршила инвазију на Украјину 24. фебруара 2022. године, десетине хиљада војника је убијено или рањено, према подацима УН.

Цивилни објекти, међу којима су вртиц́и, болнице и стамбене зграде, уништени су или тешко оштец́ени у досадашњем току рата.

Сукоб две бивше совјетске државе датира из 2014. године када је проруски председник Украјине свргнут, а Русија је одговорила анексијом Крима и подршком оружаним устанцима у источној Украјини.

Ко су кључни преговарачи

  • САД: Ден Дрискол

Дрискол (39) је најмлађи војни секретар САД у историји, као и бивши пријатељ из разреда и блиски савезник потпредседника државе, Џеја Дија Венса.

Постао је централна фигура у преговорима о окончању рата када је у новембру изненадно прикључен делегацији у украјинској престоници Кијеву - убрзо пошто су процурели амерички мировни планови.

Дрискол је промовисан као потенцијални будуц́и министар одбране САД.

Он има „моц́ну комбинацију искустава да служи као покретач поремец́аја и агент промена“, изјавио је Трамп, када га је номиновао за министра војске, на почетку другог мандата.

  • САД: Стив Виткоф

Виткоф, бизнисмен који се бави некретнинама и Трампов партнер за голф, првобитно је именован за специјалног изасланика САД за Блиски исток, али је касније постао кључни играч у америчким преговорима са Русијом.

Критикован је због тога што је изгледало као да је дао приоритет захтевима Москве за окончање рата и 2025. године је неколико пута посетио руску престоницу, а не Кијев.

Ово је била његова шеста позната посета Москви због састанка са Путином.

  • САД: Марко Рубио

Рубио, државни секретар и самим тим највиши дипломата земље, предводио је америчку делегацију у Женеви где је најновија верзија мировног плана прошла кроз измене.

У односу на друге чланове Трамповог тима, за њега тврде да је био најкритичнији према Русији.

Током мировних преговора на Флориди, одржаним послењег викенда у новембру изјавио је да последња рунда дипломатије „није била само о условима који окончавају борбе".

„Ради се и о условима који ће Украјини омогућити дугорочни просперитет.

„Мислим да смо данас на томе радили, али још има посла", додао је.

  • САД: Џаред Кушнер

Кушнер је Трампов зет и кључна фигура током председниковог првог мандата у улози вишег саветника.

Познат је по међународним пословним везама и развоју некретнина.

Овај 44-годишњак нема званичну улогу у тренутној Трамповој администрацији, али је био саветник Беле куц́е током дипломатских разговора у овом другом мандату.

Чини се да се тек недавно укључио у мировне преговоре о Украјини.

  • Украјина: Андреј Јермак (недавно поднео оставку)

Поднео је оставку пошто су му припадници агенције за борбу против корупције претресле стан у Кијеву.

Јермак је претходно био дугогодишњи шеф кабинета украјинског председника Владимира Зеленског и главни преговарач земље.

Као шеф кабинета, имао је огромну моц́ у врху владе и Зеленски га је именовао да води кључне мировне преговоре.

  • Украјина: Рустем Умеров

Умеров је шеф Савета за безбедност Украјине и заменио је Јермака као главног преговарача током преговора на Флориди крајем новембра.

Био је ветеран мировних преговора на почетку рата, а потом постављен за министар одбране Украјине што је обављао до јула 2025. године.

Није јасно да ли ц́е његово учешће у преговорима поново покренути Кијев или ц́е резултирати недостатком континуитета, каже Џејмс Вотерхаус, ББЦ-јев дописник из Украјине

  • Русија: Кирил Дмитријев

Дмитријев је стални члан америчко-руских дипломатских иницијатива од почетка Трамповог другог председничког мандата.

Некада је радио и живео у САД и има више искуства у склапању пословних уговора него у дипломатији или војсци.

За разлику од вец́ине људи из Путиновог окружења, он се осец́а пријатно у америчком ТВ студију.

Пажљиво хвали Трампове дипломатске вештине, док западним гледаоцима представља наратив руске владе на њиховом језику.

Нацрт мировног плана који се појавио у новембру уследио је после наводног тродневног састанка између Дмитријева и Виткофа у Мајамију.

  • Русија: Јуриј Ушаков

Ушаков саветује Путина о спољној политици од 2012. године, а био је и амбасадор Русије у Америци од 1998. до 2008. године.

У процурелом разговору са Виткофом, који је објавио Блумберг, деловало је као да жели да Трамп разговара са Путином како би се унапредили преговори.

„Европски план је на први поглед потпуно неконструктиван и не функционише за нас“, изјавио је крајем новембра у Москви.

  • Русија: Владимир Медински

Медински је један од Путинових главних сарадника.

Био је кључни члан руског преговарачког тима од почетка инвазије на Украјину 2022. године.

Бивши је министар културе познат као конзервативац, који је помогао у писању новог руског школског уџбеника у којем се оправдава рат.

Рођен је у Смили, граду у централној Украјини.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]