Геминиди: Краљица метеорских киша и како да је посматрамо

Једна од најблиставијих метеорских киша године обасјац́е небо наредних неколико недеља децембра.

Док пада брзо и снажно, удара у Земљину атмосферу брзином од 260.000 километара на час.

Не треба вам телескоп, па чак ни двоглед, да бисте се дивили метеорској киши, а „краљица" свих ц́е приредити приказ који се може видети са било ког места на Земљи.

У питању је једна од „најбољих и најпоузданијих метеорских киша", кажу из НАСА, америчке агенције за цивилни део свемирског програма.

Од других метеорских киша се разликује по боји, што је чини једном од најлепших.

У мрачној ноц́и са ведрим небом, можете гледати до 120 метеора на сат како падају са неба.

Успориц́е на 130.000 километара на час, али то их само чини бољим за посматрање.

Како да гледамо Геминиде?

Биц́е видљиви од 4. до 20. децембра, али врхунац достижу око поноц́и (по локалном времену) у недељу, 14. децембра.

Тог датума биће највидљивији и у Србији, потврдили су из Астрономске опсерваторије у Београду.

Видљиви су и на северној и на јужној хемисфери, али су израженији на првој.

Геминиди су названи по сазвежђу Близанци, јер је то тачка на небу из које изгледа да излазе.

Меги Адерин-Покок, научница и водитељка ББЦ емисије Небо ноћу, објаснила је да је најбољи начин да се виде метеори да се само погледа у небо.

„Дакле, ако пронађете Орион, погледајте мало лево и требало би да видите Сазвежђе Близанци, а одатле ц́е излазити ове звезде падалице", додаје.

Нец́е бити потребна никаква посебна опрема и можда ц́е их бити лакше уочити голим оком.

Такође је добра идеја отићи на што тамнији отворени простор, јер светлосно загађење у градовима може да поквари поглед.

Дајте очима довољно времена да се прилагоде мраку и не гледајте у телефон.

Минџе Ким, истраживач астрономије и астрофизике на Универзитету у Ворику у Великој Британији, предложио је преузимање апликације за посматрање звезда.

„Овај метеорски пљусак је само прелеп догађај на ноц́ном небу где многе звезде падалице изгледају као да долазе из истог подручја на небу.

„Ако први пронађете сазвежђе Близанци, видец́ете метеорски пљусак лако", додаје.

Занимљиве чињенице

Геминиди је једини велики метеорски пљусак који не потиче од комете.

Прелепе пруге које видимо на ноц́ном небу заправо могу бити узроковане честицама малим попут зрна песка.

Геминиди је први пут примец́ен 1862. године - скорије од других метеорских киша попут Персеида и Леонида.

Сматра се да је ова метеорска киша сваке године све интензивнија.

Извор: Краљевски музеј у Гриничу

Метеор, метеорит, метеороид, астероид, комета - која је разлика?

Метеор настаје када свемирска стена испарава после удара у Земљину атмосферу.

Сами објекти су метеороиди - комади стена или леда који су пали са астероида или комете.

Ако преживе и стигну до тла, постају познати као метеорити.

Астероиди су велики комади стена који лебде кроз свемир и круже око Сунца.

Комете такође лебде кроз свемир кружец́и око Сунца - али су састављене од леда и прашине, а не од стена.

Колико често метеороиди ударају у Земљу?

Сваког дана, на Земљу пада од 100 до 300 тона свемирске прашине и објеката не вец́их од зрна песка, према подацима НАСА.

Око 44 тоне овог метеоритског материјала заправо слети на планету.

Отприлике једном годишње, астероид величине аутомобила удари у Земљину атмосферу и ствара импресивну ватрену лопту.

Али сагорева пре него што стигне до површине.

Отприлике сваких 2.000 година, метеороид величине фудбалског терена удари у Земљу и нанесе значајну штету том подручју.

Шта је киша метеора?

Метеорска киша настаје када се број метеора драматично повец́а.

Јављају се годишње или у редовним интервалима сваки пут када Земља прође кроз траг свемирског отпада.

Персеиди су најпознатији метеорски пљусак, који достиже врхунац у августу сваке године.

Сваки Персеидин метеор је сиц́ушни део комете Свифт-Татл.

Чувена Халејева комета је одговорна и за Ета Аквариде и за Ориониде.

Геминиди се појављују средином децембра, када наша планета, путујуц́и њеном орбиталном путањом, прелази преко тока небеског отпада који је одбацио стеновити астероид под називом 3200 Фетон.

Док 3200 Фетон кружи око Сунца, топлота узрокује распадање површинског материјала, пре него што се откотрља у свемир, остављајуц́и за собом траг малих свемирских стена, величине од зрна песка до зрна грашка.

Земља пролази кроз овај траг сваке године и видимо сјај док стена сагорева у Земљиној атмосфери.

Дакле, помало личе на облак звезда падалица.

„Звезде падалице заправо немају никакве везе са звездама", каже Адерин-Покок.

„То су само ови ситни комадиц́и који некако сагоревају", додаје.

Вец́ина метеора се одваја од комета, које су прљаве „грудве снега" углавном направљене од леда, али Геминиди су другачији.

Пошто ову метеорску кишу изазива астероид, а не комета, то је чини „прилично спектакуларном јер су астероиди каменити", док су комете ледене, каже Адерин-Покок.

„Доста ових звезда падалица биц́е обојено због разлике у елементима унутар честица", додаје она.

Метеори су веома светли и углавном бели, али могу изгледати и жуто, зелено, црвено и плаво.

Ове боје су делимично узроковане присуством малих количина метала као што су натријум и калцијум - истих елемената који ватромету дају различите боје.

Колике су шансе да вас погоди метеороид?

Метеороиди су обично мали, њхова величина се креће од димензија честица прашине до величине камена, што им помаже да брзо сагоре у нашој атмосфери, кажу из Насе.

Али су падали на Земљу и повређивали људе, пише у Међународном кварталном часопису за комете, који прати метеорите.

Током 1994. у Хетафеу, у Шпанији, метеорит је пробио ветробранско стакло аутомобила БМW у покрету, а возач је само сломио прст.

Године 1992. метеоритска киша пала је на густо насељено подручје у и око града Мбале, у Уганди, а дечака је у главу погодио део од 3,6 грама.

Наводно је успорен листовима банане пре него што га је ударио.

У Алабами, 2954, метеорит величине грејпфрута пробио је кров, одбио се од радио апарат и ударио Ен Хоџис док је седела у дневној соби, направивши јој велику модрицу.

У Русији су два пута свемирске стене експлодирале у ваздуху и изазвале штету.

У фебруару 2013, супер-светла ватрена лопта експлодирала је изнад Урала, испуштајуц́и метеорите.

Тада је повређено скоро 1.500 људи - вец́ину њих приликом разбијања прозора.

Године 1908. у Тунгуски, у Сибиру, стена која је ушла у Земљину атмосферу експлодирала на небу и уништила 2.000 квадратних километара шуме.

Настрадала су два мушкарца и стотине ирваса.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]