Папа Фрања сахрањен уз присуство више стотина хиљада верника и државника

Папа Фрања сахрањен је у недељу, 26. априла, у базилици Свете Марије Велике (Санта Мариа Маггиоре), уз присуство најближих.

Ковчег са његовим телом био је претходна три дана у базилици Светог Петра у Ватикану, испред које се у недељу окупило 400.000 људи, међу којима и светски лидери, пре него што се поворка упутила ка базилици Свете Марије Велике.

Папа Фрања, који је преминуо у 88. години на Ускршњи понедељак, није желео да буде сахрањен унутар зидина Ватикана, чиме је прекинута традиција дужа од века.

Његова жеља била је да то буде у цркви у Риму, у коју је често одлазио да се помоли, неретко пре и после путовања у иностранство.

На фотографији, објављеној после сахране, види се камена гробница на којој је написано на латинском Franciscus и на њој положена једна бела ружа.

„Био је папа међу људима, отвореног срца према свима.

„Био је и папа који је обраћао пажњу на знаке времена и ономе што је Свети Дух будио у Цркви", рекао је кардинал Ђовани Батиста Ре, који је предводио службу, испред базилике Светог Петра.

Кардинал је подсетио на најважније поруке које је папа Фрања ширио.

„Градите мостове, а не зидове", биле су речи које је папа Фрања често упућивао у време разорних ратова који се воде широм света последњих година.

„Рат увек оставља свет горим него што је био пре: то је увек болан и трагичан пораз за све", рекао је кардинал Ре цитирајуц́и папу.

Састав окупљених осликавао је циљеве којима папа Фрања стремио: ту су били и бескућници, мигранти и избеглице, а саопштено је и да ће поједини затвореници присуствовати сахрани, пошто је поглавар католичке цркве често обилазио оближње затворе, јавила је из Рима ББЦ репортерка Сара Рејснфорд.

Сахрани су присуствовали светски лидери, међу којима и украјински председник Владимир Зеленски, који се срео са председником Америке Доналдом Трампом и другим политичарима у моменту када се тражи трајно мировно решење за рат у Украјини.

Премијер Србије Ђуро Мацут присуствовао, док је испред Хрватске дошао председник Зоран Милановић.

После сахране почиње деветодневна жалост, а потом и избор новог папе.

Иако званичан датум није потврђен, нови папа се обично бира 15 до 20 дана после смрти претходника.

Папа Фрања се у јавности појавио последњи пут на Ускрс, да поздрави окупљене испред базилике Светог Петра.

Нарушеног здравља, после озбиљне упале плућа, он тада није могао да држи Ускршњу мису.

Како се сахрана одвијала?

Верници су до последњег тренутка желели да се опросте од папе Фрање, чије је тело последња три дана било положено у цркви.

Ковчег је изнет из базилике Светог Петра и положен испред на истоименом тргу.

Церемонија је почела у 10 часова по локалном времену и трајала до поподневних сати.

Службу је водио 91-годишњи кардинал Ђовани Батиста Ре.

После беседе, он је окадио и попрскао ковчег светом водицом, „предајући папину душу Богу", и тражећи утеху за Римокатоличку цркву.

По завршетку службе, тело папе Фрање пребачено је у базилику Свете Марије Велике (Санта Мариа Маггиоре) у Риму, где је сахрањен.

Вожња је трајала око пола сата, док се возило у коме је био ковчег, прилагођени 'папамобил', споро кретало.

Папамобил је високо обезбеђено возило које папа користи када се среће са верницима, а овога пута је прилагођено да носи ковчег.

Полагању ковчега у цркви у Риму присуствовали су само најближи.

'Давао је себе без мере'

Проповед кардинала Ђованија Батиста Реа трајала је скоро двадесет минута и била је испуњена сликовитим детаљима из папиног живота.

Кардинал је подсетио на саосећање које је папа Фрања показивао према мигрантима, али и да је прво посетио Лампедузу када је изабран за папу.

Ово острво постало је симбол страдања људи који покушавају да побегну од ратова у немаштина и докопају се Европе.

Док је говорио о папином односу према мигрантима, чули су се аплаузи.

Окупљени су аплаузима испратили и друге делове кардиналове проповеди.

Светски лидери нису међутим били међу онима који су тапшали када је кардинал говорио о папиним порукама мира, јавила је ББЦ репортерка Лаура Гоци.

„Успостављао је директан контакт са појединцима и народима, жељан да буде близак свима, са израженом пажњом према онима који се суочавају са тешкоћама, дајуц́и себе без мере, посебно маргинализованима", рекао је кардинал.

Сусрет Трампа и Зеленског

Украјински председник Владимир Зеленски дошао је у Ватикан иако је постојала могућност да ће пропусти сахрану.

На Тргу Светог Петра окупљени су га поздравили аплаузом.

Он се на кратко срео са америчким председником Доналдом Трампом, што је био њихов први сусрет од бурног састанка у Белој кући, када га је Трамп оптужио да је незахвалан.

Разговор у Ватикану „био је веома продуктиван", навела је кратко Бела кућа.

Америка је постала главни посредник у разговорима о прекиду ватре у Украјини.

Владимир Зеленски казао је да се радило о „симболичном сусрету", који има „потенцијал да постане историјски ако постигнемо заједничке резултате".

„Надамо се резултатима у свим стварима о којима смо причали.

„Заштита живота наших људи. Потпуни и безусловни прекид ватре. Трајни мир који ће спречити да наредни избије", написао је Зеленски на Иксу, захваливши се америчком председнику.

Трамп је раније ове недеље казао да Зеленски „нема карте" са којима би наступио у мировним преговорима са Русијом.

Украјински председник састао се у Ватикану и са британским премијером Киром Стармером и француским председником Емануелом Макроном.

Ко је све присуствовао сахрани?

Како је недеља одмицала, тако су представници цркве и италијанске полиције износили све веће процене броја људи који су дошли на сахрану папе Фрање.

„Процењујемо да се на тргу Светог Петра и дуж улица којима се окретала поворка окупило најмање 400.000 људи", рекао је Матео Пиантедоси, италијански министар унутрашњих послова, за италијанске медије.

У Ватикан су стигле и десетине светских лидера и чланови различитих краљевских породица

Распоред њиховог седења био је одређен азбучним редом, према имену земље из којих долази.

Изузетак је био Хавијер Милеи, председник Аргентине, папине домовине, и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, за које је обезбеђен одвојен простор.

Верници су се у недељу и другим државама окупљали да би жалили папину смрт.

Зашто је папа Фрања одабрао гробно место?

За разлику од традиционалне праксе сахрањивања папа у три ковчега - од чемпреса, олова и бреста - гроб папе Фрање нема посебну декорацију.

Гробница је једноставна. Изнад се налази крст осветљен једним рефлектором.

Папина жеља је била и да почива у базилици Свете Марије Велике.

У тестаменту, написаном 2022. године, папа Фрања је рекао: „Током свог живота, и током своје службе као свештеника и бискупа, увек сам се поверавао Мајци нашег Господа, Пресветој Девици Марији.

„Желим да се моје последње земаљско путовање заврши управо у овој древној светињи, где бих се увек заустављао да се помолим на почетку и на крају сваког апостолског путовања, поверљиво поверавајући намере Пречистој Мајци и захваљујуц́и на њеној благој и материнској бризи", написао је.

Избор места где ће бити положен одражава блискост и саосећање покојног папе према људима на маргинама друштва које је неговао читав живот.

Базилика је на свега неколико минута хода од главне железничке станице у Риму, у радничком и разноликом делу града, где се кинеске продавнице, афрички фризерски салони, индијски ресторани, и бангладешки дућани мешају са традиционалним римским кафићима и архитектуром.

Човек једноставних склоности

Фрањино папство донело је прегршт до тада невиђених примера, али иако никад није престајао да уводи реформе у Католичку цркву, остао је популаран међу традиционалистима.

Био је први папа из Латинске Америке или са јужне полулопте.

Такође је био први језуита изабран на престо Светог Петра – Рим је на језуите историјски гледао с подозрењем.

Од самог тренутка избора, Фрања је наговестио да ће ствари радити другачије.

Примио је кардинале неформално и стојећи – уместо да седи на папском трону.

Тринаестог марта 2013. године, папа Фрања се појавио на балкону који гледа на Трг Светог Петра.

Обучен у једноставно бело, понео је ново име из почасти према Светом Фрањи Асишком, проповеднику из 13. века и љубитељу животиња.

Био је одлучан да пригрли понизност уместо помпе и грандиозности.

Одрекао се папске лимузине и инсистирао је да дели аутобус са другим кардиналима на путу до куће.

У проповедима је позивао на социјалну инклузију и критиковао владе које не обраћају пажњу на најсиромашније у друштву.

„Живимо у најнеравноправнијем делу света", рекао је он, „који се највише развио, а опет је најмање смањио беду."

Као папа, улагао је велике напоре да залечи хиљадугодишњи раскол са Источном православном црквом.

Као признање за то, први пут од Велике шизме 1054. године, Васељенски патријарх је присуствовао устоличењу новог бискупа Рима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]