Речи које не смете користити на интернету

Постоји тајни списак речи које не смете да изговарате на друштвеним мрежама или се чини да сви тако мисле.

Можда сте приметили да људи избегавају одређене речи на друштвеним мрежама.

Рећи ће „беживотни" (unalived) уместо „убијени".

Пиштољи су „пуце" (pew pews).

Одрасли људи имају „сегс" уместо секса.

Корисници друштвених мрежа први признају да због тога звуче смешно.

Али многи сматрају да немају другог избора.

Алгоговор (Algospeak), како се често назива, читав је кодекс речи изграђен око идеје да алгоритмови закопају садржај који користе забрањене речи или изразе - да би појачали политичке циљеве компанија у чијем су власништву друштвене мреже, или да би дезинфиковали фидове за оглашиваче.

Технолошка индустрија се заклиње да је то нетачно.

„Јутјуб нема списак забрањених или ограничених речи.

„Наша политика одражава наше уверење да је контекст важан и да речи могу да имају различита значења и намере. Ефикасност овог слојевитог приступа очигледна је по разноликости наших тема, гласова и перспектива које можете видети на читавом Јутјубу" каже Бут Булвинкл, портпарол Јутјуба за ББЦ.

Мета и ТикТок тврде исту ствар: ми то никад не радимо, то је мит.

Истина је, међутим, компликованија од тога.

Историја је препуна примера када су друштвене мреже у тишини утицле на то који садржај расте а који да пада, понекад на начине који су у супротности са њиховим тврдњама о транспарентности и неутралности.

Чак и кад се не своди на појединачне речи, експерти кажу да технолошки гиганти интервенишу да у тишини зауздају неки материјал.

Проблем је што никада не знате зашто је нека ваша објава оманула.

Да ли сте рекли нешто што је узнемирило алгоритме или сте само снимили лош видео?

Ова двосмисленост је подстакла широко распрострањен режим ауто-цензуре.

Резултат је тај да људи говоре о озбиљним темама луцкастим језиком.

Али кад се ради о екстремима, неки корисници који желе да постану вирални потпуно избегавају неке теме.

У свету у ком су друштвене мреже главни извор вести и информација за све већи проценат јавности, то би могло да значи да постоје неке идеје за које људи никада не чују.

Острвљанин

Само питајте Алекса Перлмана.

Он има милионе пратилаца на ТикТоку, Instagramу и Јутјубу, а познат је по комичном садржају и оштрим политичким ставовима.

Алгоритамска цензура је константна појава, каже он.

„Да кренем само од ТикТока, ретко изговарам реч 'Јутјуб'.

„Макар према мом искуству, ако гледам аналитику, кад кажем нешто као што је 'посетите мој Јутјуб канал', тај видео ће пропасти", каже Перлман.

И није усамљен у томе.

Ово искуство навело је Перлмана и друге креаторе да претпоставе да ТикТок не жели да шаље људе конкуренту и само ће вас срушити зато што то предлажете.

(ТикТок, тврди да то не ради.)

Али, понекад, каже Перлман, има примера који могу још више да узнемире.

Перлман је снимио много видеа о Џефрију Епстину у средишту контроверзи око моћних личности из пословног света и политике.

Али у августу прошле године, приметио је нешто необично.

„То је било баш у време кад су текстови о Епстину експлодирали свуда..

„Одједном, више снимака о Епстину ми је било склоњено са ТикТока у истом дану", каже.

Исти снимци нису били такнути на Instagramу и Јутјубу, али су прекршили неко правило на ТикТоку које није могао да разуме.

„Није да су дошли и подвукли реченицу која је прекршила смернице. Оставе вас да покушате да разлучите шта вам говори црна кутија."

Перлман каже да су његове молбе биле одбијене, а ТикТок је оставио „опомене" на његовом налогу, које угрожавају вашу способност да зарађујете новац на апликацији.

„Убрзо после тога, почели смо да виђамо мање налога великих имена како говоре директно о Епстину", каже он.

Изгледало је као да су и други аутори имали сличне проблеме и да су покушавали да задовоље алгоритме, каже Пелман.

Он није престао да прави видео снимке о Епстину, али се Перлман опробао са другачијом стратегијом.

„Почео сам да говорим о њему шифрованим језиком, називајући га 'Острвљанином'", каже он, реферишући се на Епстеиново озлоглашено приватно острво.

„Проблем са шифрованим језиком је што велики део публике неће знати о коме говорите", додаје.

Разговарао сам телефонски са портпаролом ТикТока.

Он није коментарисао Перлманов проблем са Епстином и одбио је да говори у званичном својству.

Али ми је послао неке повратне информације.

Укратко, ТикТок тврди да је то заблуда која не одражава како ова платформа стварно функционише.

ТикТок, Мета и Јутјуб кажу да су алгоритми који контролишуфид сложени, испреплетени системи који користе милијарде података да би понудлили садржај који ће бити задовољавајући корисницима.

И сва три објављују информације које објашњавају како ти системи функционишу.

ТикТок, на пример, каже да заснива препоруке на предвиђањима вероватноће да сваки појединачњ корисник има интеракцију са неким видеом.

Компаније кажу да уклањају или потискују објаве, али само кад тај садржај крши јасно назначене смернице, осмишљене тако да доведу у равнотежу безбедност са слободом изражавања.

ТикТок, Мета и Јутјуб кажу да увек обавештавају кориснике о овим одлукама и сви редовно објављују извештаје о транспарентности са детаљима о овим одлукама о модерирању.

У пракси, међутим, платформе друштвених мрежа изнова петљају са тим који се гласови појачавају, а који закопавају, контрадикторно реторици о отворености и фер плеју, према истрагама ББЦ-ја, заступничких група, истраживача и других информативних медија.

Одвојене истраге ББЦ-ја и Хјуман рајтс воча показале су да су Фејсбук и Instagram систематски ограничавали палестинске кориснике и садржај који подржава палестинска људска права у недељама после напада Хамаса од 7. октобра на Израел.

Портпарол Мете рекао је за ББЦ да компанија прави „грешке", али је свака импликација да намерно потискује одређене гласове „категорички нетачна".

Процурели документи из 2019. године показују да је ТикТок дао инструкције модераторима да потискују садржаје корисника који су „ружни, сиромашни, са инвалидитетом или ЛГБТQ+" зато што овај материјал ствара „мање гламурозно и привлачно" окружење.

У оно време, ТикТок је рекао да је ова пракса мера насиља која више није на снази.

Иста цурења докумената показују да је политика ТикТока забранила „контроверзне" стримове уживо кад корисници критикује владе, мада је ТикТок рекао да та политика „није намењена америчком тржишту".

ТикТок је 2023. године признао да је имао тајно дугме за „загревање" које је користио да учини да унапред одабрани снимци постану вирални, што је алатка која је наводно коришћена за умиљавање пословним партнерима и понекад је била злоупотребљавана од запослених.

ТикТок није одговорио на моје питање да ли се ова пракса и даље користи.

„Е, па ако имају дугме за загревање, онда сигурно имају и дугме за хлађење.

„То једноставно логички закључак", каже Перлман.

Јутјуб се суочио са сличним контроверзама.

Група ЛГБТQ+ аутора тужила је Јутјуб 2019. године, тврдећи да је компанија „демонетизовала" видео снимке који су садржали речи као што су „геј" или „транс".

Судска тужба је била одбачена, а Јутјуб каже да никад није имао политику која забрањује или демонетизује садржај који има везе са ЛГБТQ+.

Музички фестивал који не постоји

Компаније у чијем су власништву друштвене мреже заиста стављају палчеве на тас ваге, а у неким случају то радо и саопште.

ТикТок, на пример, има велики број интернет страница које детаљно објашњавају његов систем препоручивања.

Компанија каже да је посвећена „одржавању неутралности садржаја или, другим речима, систем препоручивања је осмишљен тако да буде инклузиван према свим заједницама и непристрасан према садржају који препоручује".

Међутим, неки видео снимци нису створени једнаки.

Компанија каже да је ваш фид такође осмишљен тако да „поштује локалне контексте и културне норме" да „омогућује безбедно искуство за широку публику, и посебно тинејџере".

Проблем је што је политика која управља друштвеним мрежама груба и углавном невидљива, каже Сара Т. Робертс, професорка и директорка Центра за истрагу интернета при Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу (УЦЛА).

Људи ретко знају где су постављене границе, каже Робертс, или када платформе тихо гурају неке објаве у први план, а неке друге ван видокруга.

„То је инструментализација правила која на први поглед збуњују, а чак и кад човек оде дубље, немају много смисла обичним људима.

„Људи смишљају свакакве народне легенде у контексту те прозирности", каже-

Настанак механизама за заобилажење правила, стварних или замишљених, напросто постаје део културе, верује она.

То може да одведе ствари у необичном правцу.

У августу 2025. године, хиљаде корисника друштвених мрежа појавила се на друштвеним мрежама да би писало о новом музичком фестивалу у Лос Анђелесу.

Људи су се одушевљавали сценским наступом Сабрине Карпентер и уживали у причама о њеној расвети.

Али фестивал није постојао.

Карпентер није наступала.

Све је била лаж, а требало је то ви да знате.

Тог месеца, избиле су масовне демонстрације широм САД због рација Америчке имиграционе и царинске службе (ИЦЕ).

Многи су били уверени да технолошке компаније крију те вести.

„Музички фестивал" је био алгоговор, шифра која је никла спонтано и раширила се док су људи комуницирали једва прикривеним језиком како би преварили алгоритме.

„Ми смо у Лос Анђелесу, у Калифорнији, у овом тренутку где се управо одржава музички фестивал", рекао је аутор садржаја Џони Палмадеса у ТикТок видеу, наглашавајући те речи као неку врсту намигивања гледаоцима.

Разуздана маса демонстраната марширала је иза њега, скандирајући и машући транспарентима.

„Да, морамо то да зовемо 'музичким фестивалом' да бисмо били сигурни да вам алгоритам приказује овај предиван концерт.

„Иначе, ризикујемо да видео буде уклоњен", рекао је Палмадеса на снимку.

А ево шта је најчудније од свега, уопште није било доказа да друштвене мреже заправо сузбијају вести о протестима, указује лингвиста Адам Алексић, аутор књиге Алгоговор: Како друштвене мреже трансформишу будућност језика.

„Истина је, ТикТок ће спречити гомилање изричито политичког садржаја на једном месту, али они генерално гледано дозвољавају репортаже о протестима

„Уместо тога, ствар са 'музичким фестивалом' је започела зато што су људи правили хиперкорекције јер нису били сигурни шта ће алгоритам цензурисати а шта неће", додаје.

Да иронија буде већа, коришћење израза „мусички фестивал" навело је људе да учествују у овим видео снимцима зато што су желели да се осећају као да су део екипе, што је учинило снимке још виралнијим, верује Алексић.

Зато што су видео снимци о „музичком естивалу" били популарнији од обичних видеа о протестима, то је убедило људе да је цензура стварна.

Истраживачи називају ову појаву „алгоритамска уобразиља".

Људи мењају понашање у реакцији на уверења о томе како функционишу алгоритми друштвених мрежа.

Било да су та уверења тачна или не, ово понашања корисника на крају заврши тако што обликује саме алгоритме.

Да ли је све у нашим главама?

Алгоговор није ништа ново.

Можете наћи прегршт видеа о Епстину, Гази и дуги списак других контроверзних тема.

А ако је ТикТок заиста желео да ограничи број видеа о убиствима, зар не би потиснуо и реч „беживотно" такође?

„Нико од нас не зна шта функционише, а шта не, ми само бацамо све што имамо на зид да бисмо видели шта ће се залепити за њега", каже Ариана Јасмина Афшар, популарна ауторка садржаја која се бави активизмом.

То не значи да компаније у чијем су власништву друштвене мреже не играју улогу у обликовању јавне расправе.

Између 2023. и 2025. године, Мета је отворено гушила политчки садржај.

То је било пре него што је преокренула правила после друге инаугурације америчког председника Доналда Трампа.

Током тог периода, није незамисливо да је коришћење ефективно прикривеног језика могао да превари алгоритам осмишљен да закопа ваша политичка тумачења.

Афшар је била једна од многих која је објавила видео о протестима музичког фестивала.

Да ли су шифроване речи чиниле разлику?

„Немам појма", каже она.

Афшар не сумња да се друштвене мреже уплићу у објаве о контроверзним темама.

Она каже да је искусила то из прве руке, а у неким случајевима, Афшар је сигурна да јој је алгоговор помогао да избегне цензуру.

С друге стране, она признаје да је њен успех доказ да компаније које воде друштвене мреже дозвољавају тој истој политичкој контроверзи да цвета.

Представник из Instagramа ју је контактирао прошле године да би јој честитао на успехи и понудио јој стратегије како би имала још више успеха на платформи, додаје она.

Портпарол Мете је потврдио да Instagram ступа у контакт са ауторима да би им помогао.

„То се стварно дешава", али је тешко раздвојити чињенице, а хирови технолошких гиганата су нејасни и стално се мењају, додаје.

„Заиста ме збуњују, да будем потпуно искрена према вама", каже.

Ако желите да разумете шта се стварно дешава, кључ је у хватању у коштац с оним што друштвене мреже желе да постигну, каже Робертс, професорки са УЦЛА.

Суштина није у политици, већ у новцу, додаје она.

Компаније у чијем су власништву друштвене мреже зарађују новац од оглашавања.

На крају, то значи да је њихов циљ да праве апликације које много људи жели да користи, да их испуне садржајем који чини оглашиваче да се осећају пријатно и да раде шта год да је потребно да спрече регулаторе влада да их ометају у томе, каже Робертс.

Свака промена алгоритма и свака одлука о модерацији садржаја своди се на тај мотив у вези са профитом.

Компаније у чијем су власништву друштвене мреже кажу да је циљ напора њихових препорука и модерација да створе безбедно и пријемчиво окружење за њихове кориснике.

„И истина је да се највећи део времена интереси модерација садржаја поклапају са најбољим интересима огромне већине корисника. Али ако и када морају да одступају од њих, они то и чине", каже Робертс.

„Ако су људи незадовољни аспектима нашег грађанског живота, да ли је најбољи начин да се то изрази да се само изађе са платформи које зарађују на том незадовољству и фрустрацији?.

„Мислим да морамо да почнемо да се бавимо, као друштво, питањем да ли је ово најбољи начин за друштвено ангажовање", објашњава она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]