Туризам: Четири земље које активно охрабрују долазак посетилаца - и Србија међу њима

После таласа острашћених протеста због прекомерног туризма овог лета, има и неких добрих вести.

На свако претрпано туристичко место у Европи, широм света имате сасвим довољно оних која желе још посетилаца.

Трг Светог Марка у Венецији можда има више туриста него голубова, у Барселони је агресија према туристима достигла тачку кључања, а стазе на обронцима италијанске Чинкве Тере могу вас подсетити на редове по супермаркетима.

Међутим, мимо ових (и других) туристичких жаришта, постоје места која су једнако богата културом само без гужви.

Широм света постоје градови које вапе за туристима и пешачке стазе на којима нећете срести ни живе душе читав дан.

И док често слушамо о деструктивним силама туризма на великим културним дестинацијама, за мање развијене земље, новац који донесе туризам помаже у изградњи преко потребне инфраструктуре и јавних простора.

Он нуди радна места и специјализацију, и мештанима пружа прилику да поносно поделе културу и традицију земље са другима.

Кад се њиме руководи добро, туризам може да појача економски прилив, споји људе и подели вредности и искуства.

Он не мора да понови проблеме које смо виђали овог лета.

Ове четири дестинације само су неке од земаља које користе туризам као алатку за изградњу привреде и дочекују путнике широм раширених руку.

Гренланд

Са новим међународном аеродромом који се отвара касније ове године у престоници Нуку, плус још једном међународном пистом у северној туристичкој престоници Илулисат 2025. године, Гренланд се припрема да дочека све већи број посетилаца.

То ће означити прекретницу у гренландском туризму: до данас, његове међународне писте нису биле довољно дугачке да приме велике авионе, уместо тога преусмеравајући путнике преко Кангерлусуака, бивше америчке војне базе, и превозећи их мањим авионима до њихових крајњих дестинација.

Нова инфраструктура ће значити не само да више туриста може да лети директно до престонице, већ да, можда и важније у земљи у којој се много тога увози, може да стигне више робе, а већа количина њене извозне робе, у коју спада и морска храна, може да оде даље, у нади да ће то довести до економског подстрека за читаву земљу.

Туризам је један од начина да се плати изградња аеродрома као и обезбеде радна места и стабилнија будућност.

Гренланд се усредсредио на два главна облика туризма: авантуристички туризам, који обухвата све, од алпинизма на Источном Гренланду до посматрања китова и камповања на Гренландском леденом покривачу.

Други је целогодишњи туризам, у који спада нагласак на туризму тамног неба - гледање у звезде и аурору бореалис поготово.

Довести туристе да искусе Гренланд лети било је много лакше него зими; али да би мештанима омогућили целогодишње послове, туристи морају да долазе и ван сезоне.

Привлачење људи да дођу на места на којима сунце једва сија на врхунцу зиме - и где температуре могу да падну и до -50 степени Целзијусових - може да делује као велики изазов, али земља је од тога направила предност, отварајући колибе са погледом на небо и иглое са задивљујућим искуствима гледања ауроре бореалис.

Тани Пор, шефица међународних односа у Посетите Гренланд, жели да истакне како то није питање квантитета у односу на квалитет, напомињући да је циљ земље да 80 одсто становништва доживи туризам као нешто што нуди позитиван допринос друштву.

„Аеродроми су скупи, тако да морамо да подстакнемо много туриста да нам дођу", каже она, „али радићемо то избалансирано, да не бисмо затрпали мештане."

Пор се управо вратила са пута тражећи локалне прилике за путовања на Северном Гренланду, који ће постати доступан преко директних међународних летова од 2025. године кад се буде отворила нова писта у Илулисату.

„Ишла сам до месташца са 1.000 становника, Касигиангуита, и било је фантастично", каже она.

„Имате мошусно говече у сеоским пределима, историјске драматизације у локалном музеју и јако много китова! Чула сам их пре него што сам их угледала из спаваће собе, а били су свуда куда год сам пошла."

Мароко

Мароко је још једна земља жељна већег броја међународних путника док наставља да развија туристичку инфраструктуру и гради нове хотеле пред Светско првенство у фудбалу 2030. године, које организује заједно са Шпанијом и Португалом.

Ова северноафричка земља као златну прилику првенствено види појачавање туризма и удвостручавање туристичке посете до 2030. године на невероватних 26 милиона посетилаца годишње.

Процењује се да ће земљи бити потребно минимум 100.000 додатних кревета како би сместила све фудбалске навијаче и тимове, и она ради пуном паром на попуњавању рупа уз успутну помоћ многих међународних хотелских ланаца.

Као последица тога широм земље ће се отворити низ нових смештаја, од Валдорф Асторије у Тангеру до 25 нових хотела Радисон који треба да се отворе пре 2030. године, заједно са многима који ће почети поново да раде после прошлогодишњег разорног земљотреса.

Барбара Подбијал је специјализована за Мароко у туристичкој агенцији Побегни од зиме и редовно посећује ову земљу већ више од 20 година.

Она се из прве руке уверила какву је промену донео туризам у земљи.

„Туризам је извршио позитиван утицај на Маракеш", каже она.

„Можете то да видите по чистоћи улица, веома је безбедно, људи вас не нападају да купујете ствари сада као што су то радили раније. Али уз толико много јефтиних летова који доносе туристе, можете да вам се учини да је превелика гужва."

Повећање броја летова за Маракеш свакако је део плана кад је у питању развијање мароканске туристичке индустрије, тако да је мало вероватно да ће се град у скорије време у том погледу смирити.

Кад је у питању Светско првенство у фудбалу, међутим, нагласак ће пасти на мање посећиване градове у земљи - Казабланка, Агадир, Фез, Рабат и Тангер - где се реновирају стадиони, туризам се додатно развија а граде се нови хотели.

Од свих ових локација, Барбара највише препоручује Фез, мароканску престоницу културе, која има највећу медину на свету и није претрпана туристима.

Она такође препоручује дневне излете из Агадира, популарне пакет аранжмане за одмор, све до Таруданта, који је стекао надимак „Мали Маракеш".

„То је кратка вожња од Агадира и аутентичан је нетуристички град", каже она.

Такође близу Агадиру, обала близу рибарског сеоцета Тагазута, нуди часове сурфовања на пешчаним плажама, док они који планирају путовања до Маракеша могу да уврсте и екскурзију до планина Високи Атлас, неколико сати вожње даље.

Са нагласком који се ставља на даљи развој већих градова у Мароку, тајна тамошњег аутентичног одмора могла би да буде да се они искористе само као база за откривање оближњих мање посећених локација.

Погледајте видео:Нова правила на ЕУ границама

Србија

Србија не мора да иде далеко у потрази за туристичким успехом за инспирацију: у суседној Хрватској, туризам је постао огроман хит.

Али док Дубровник има проблема са прекомерним туризмом, Србија се чврсто усредсредила на одрживи развој, сарађујући са Саветом за глобални одрживи туризам на развоју пројеката који не охрабрују масовни туризам, већ жели осетљивији пут који је више оријентисан на културу.

То је делом зато што се туристичка стратегија земље у међувремену променила.

У прошлости, нагласак је углавном био на градским искуствима, као на пример у Београду.

Међутим, уз свест о томе да туризам може да помогне у гранању руралних средстава за живот и унапређењу локалне привреде, планински туризам, рурални туризам и спа и велнес понуда постали су важан део те мешавине.

То је за многе људе неоткривено место - више људи шаљемо у Албанију и Босну - али Србија има нека заиста импресивна места - Џорџ Колвин-Сли

„У Србији људи доживљавају реч 'туриста' као нешто позитивно", каже Џорџ Колви-Сли, специјалиста за Србију у Кокс енд Кингсу.

„То је за многе људе неоткривено место - више људи шаљемо у Албанију и Босну - али ова земља има нека заиста импресивна места.

Планине у земљи привлаче скијаше зими а планинаре лети; екотуризам се развија у брдима заједно са посматрањем птица; природни извори у подножјима опскрбљују одмаралишта и велнес хотеле.

И док туристи уживају у овим искуствима заснованим на природи, локалне фирме добијају ветар у леђа, а радна места постају све сигурнија.

И изгледа да је то почело да делује: међународни туризам је порастао 20 одсто 2023. године.

Колвин-Сли препоручује да се посети Нови Сад, други највећи град у земљи.

„У овој области постоји хапсбуршко наслеђе, тако да ћете наћи зграде право са бомбоњера, као у Прагу или Будимпешти, али ретко ћете у њима срести туристе. Храна је такође под аустријским утицајем - штрудле и гулаш - а има и шта да се види, као што је Петроварадинска тврђава, названа „Дунавским Гибралтаром".

Грузија

Грузија, која се граничи са Турском, Русијом и Азербејџаном, уз Црно море, има велике планове да охрабри посетиоце са инвалидитетом и самосталне путнике или туристе са крузера, са огромном луком у Батумију, другом највећем граду у земљи.

Њен нови десетогодишњи развојни план обухвата све, од постављања међународних знакова да би туристи могли да се сналазе по земљи сами, до унапређења приступа, јавног превоза и лука за крузере док се земља све више отвара.

„Туризам је релативно нов у Грузији", каже Натали Фордам, специјалисткиња за Грузију у Дивљим границама, туристичкој агенцији специјализованој за необичне и авантуристичке дестинације.

„Она нуди релативно нове пословне прилике и као последицу срећемо заиста фантастичне водиче.

Они су крајње узбуђени што су део свега, одлично говоре енглески и уче како да се прилагођавају различитим људима, а многи наши путници се спријатеље са њима и желе поново да се врате."

Као туристичка земља у развоју, неке од ствари које бисте могли да узмете здраво за готово у Западној Европи - као што је разграната мрежа асфалтираних путева - овде још нису стигле.

Међутим, постоји нада да ће приходи од туризма помоћи да се покрену ове врсте инфраструктурних иницијатива.

„Тбилиси је мој омиљени главни град на свету", каже Фордам, „са шармантним калдрмисаним улицама, аутентичном естетиком, старим утврђеним зидинама, музејима и много тога још.

Онда имате пећинске градове, совјетску архитектуру и градове - Стаљин је рођен овде - и северне и јужне планине, Унескове цркве и манастире, и цветајућу винску и кулинарску сцену.

Има јако много тога да се види, потребно вам је путовање од најмање недељу дана."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]