Екстремни туризам: Шта људе привлачи да иду на крај света

Пре годину дана, пажња целог света била усмерена ка далеким дубинама северног Атлантика када је подморница Титан, скучено пловило којим управља даљински управљач из видео игрице, изгубила контакт са бродом који је био на површини током спуштања до олупине Титаника.

Уследила је манична потрага, јер је брод имао кисеоника за само 96 сати.

Неколико дана касније, власти су потврдиле да је лоше састављена подморница претрпела „катастрофалну имплозију" на 3.800 метара испод нивоа мора, на лицу места су погинули два члана посаде и троје путника, који су платили по 250.000 долара за овај пут.

Ако се неко питао да ли нас је језива судбина Титана навела да промислимо о безбедности и разлозима за екстеремни туризам, добио је одговор недавно када је милијардер, који је зарадио богатство у сектору некретнина, најавио план да сагради још једну подморницу како би посетио место на коме је потонуо Титаник.

Ова новост је појавила девет дана пошто је компанија посвећена путовањима у свемир Блу Ориџин, коју је основао власник Амазона Џеф Безос, лансирала први лет с посадом од када се њихова ракета срушила 2022.

Свако од шест путника је платио 1,25 милиона долара за лет у орбити који је трајао девет минута и 53 секунде.

Ипак узевши у обзир ризике, трошкове и бригу за животну средину која је у вези са екстремним туризмом, многи се и даље питају да ли путници треба да наставе да иду с једног до другог краја света или још даље.

„Сектор екстремног туризма је оптерећен високим трошковима, великим опасностима и разноврсним бригама о безбедности," каже Мелвин Ес Марш, који је представио истраживачки рад Етичке и здравствене дилеме екстремног туризма на међународној конференцији о истраживању у туризму и Кејптауну у марту.

Упркос постојању интересовања за путовања која померају границе, он тврди да „етичка и правна питања у вези неких ризичнијих активности још увек нису разматрана."

Ипак, Марш и други аутори не очекују да ће се нешто променити.

„Никога не изненађују овакве смрти. Знамо да су оне неизбежне," додао је.

„Мали број људи чак уопште размишља о тој теми."

Истовремено, без обзира на огромну загађеност коју изазивају лансирања ракета, број приватних узлета се дуплирао од 2019, у великој мери захваљујући биткама које воде милијардери попут Џефа Безоса, Илона Маска и Ричарда Бренсона за доминацију у области комерцијалних компанија за путовање у свемир.

Људи који подржавају нову свемирску трку кажу да она подсећа на еволуцију путовања авионом.

У почетку су само неустрашиви пионири летели авионом, затим су то радили богати путници.

На крају је индустрија развила џамбо џетове великог капацитета који су допринели да летење постане доступније, свеприсутно и данас најбезбеднији начин путовања на планети.

Према Дејани Вајбел, културној антрополошкињи која проучава верска ходочашћа и свемирски туризам, порив да се истражују далеке границе - без обзира да ли је то једрење морем или лансирање у свемир, део је људског искуства.

И док неки могу да сведу десетоминутно свемирско путовање као бестидно хвалисање, Вајбел каже да посматрати Земљу из таме свемира има трансформативни ефекат на путнике, то искуство се зове Ефекат прегледа.

Једна од најупечатљивијих фотографија из природе икада снимљених - чувени „излазак Земље" из 1968. који је снимио Вилијем Андрес, који је преминуо овог прошлог месеца, није само изазвала осећај запањености тако што нам нуди перспективу човековог места у универзуму, али је такође показала да када је гледамо из свемира, Земља нема границе.

Ми сви живимо на овој малецној плавој планети која сама плута у мору таме.

Вајбел је интервјуисала астронауте који кажу да су им животи промењени у тренутку када су погледали на нашу малу планету одозгоре.

„То вас тера да признате да сте на планети која кружи око сунца и како је цео универзум око нас," каже она.

„Тиме нешто што је на неки начин замишљено постаје јасно, врло убедљиво стварно на начин на који не можете да оспорите. То је схватање да је живот на Земљи веома крхк и како све око нас није створено за живот."

Звучи заиста инспиративно, али овде назад на Земљи, видели смо да када богати људи преузимају ризик, сви ми то морамо да платимо.

Покушај да се пронађе нестала подморница Титан коштала је америчку владу више милиона долара и изазвала интересовање широм света.

Као контраст том догађају, неколико дана раније, грчка обалска стража није се претргла да помогне када се рибарски бродић на коме су били илегални мигранти преврнуо и потонуо у Медитерану и том приликом живот је изгубило више од 600 људи.

Бивши амерички председник Барак Обама је био међу онима који су приметили недостатак медијске пажње, за коју је рекао да приказује „опсцени" степен неједнакости.

Погледајте и ову причу:

Арун Апнеџа, декан Угоститељске школе при Универзитету у Бостону, каже да је један од начина за смањење потенцијалних ризицика и трошкова екстремног туризма јесте захтев компанијама које нуде ова путовања да обезбеде осигурање, које ће их учинити одговорним у случају ризика и могућег решавања последица несреће.

„Осигурање у случају потраге и спасавања мора бити обавезно, тако да то не зависи од друштва," каже он.

Али попут Марша, Апнеџа не верује да ће потенцијалне опасности екстремног туризма смањити интересовање људи.

Заправо, он је подсетио да документи који су потписали путници подморнице Титан у коме се организатор одриче одговорности наводно садрже три пута реч „смрт" само на првој страни.

Ни цена није препрека на дуже стазе.

„Трошкови ће морати да падну и ова путовања ће постати доступна већим групама," додао је.

„Људи ово раде и наставиће то да раде."

Ипак једна од приметних промена у прошлој години јесте да су људи који раде у индустрији озбиљније почели да схватају ризик који носе ове потенцијално опасне екскурзије.

Две жртве несреће у Титану биле су чланови Клуба истраживача, међународне организације коју су основали истраживачи Арктика 1904, како би промовисали научна открића и истраживања.

После несреће подморнице Титан, чланови су основали јединицу за брзо реаговање, која може да помогне у спашавању и повраћају људи у опасним ситуацијама.

Ова јединица је претходно помогла у разним мисијама спасавања, на пример када се изгубио планинар у забаченом планинском региону Јужне Америке.

Мало раније ове године, група се окупила да би помогла потрази за Мајклом Мослијем, доктором и ББЦ водитељем, чије је тело пронађено близу стазе за планинарење у Грчкој.

„То је део наслеђа после несреће у Титан подморници," каже Синове Стромсваг, шефица огранка норвешког Клуба истраживача и предводница јединице за спасавање.

„Ако постоји проблем, ми то јавимо целој мрежи. Људи су повезани и имају идеје… Не узимамо здраво за готово да је све што се може урадити, већ урађено."

Али Стромсвег каже да је иако је важно поправити стандарде безбедности и увести одговорност, инциденти попут имплозије не би смели да зауставе екстермни туризам.

Њој се чини да ништа не може да заустави потребу људи да истражују и превазилазе границе и да ништа ни не треба да то заустави.

„Људи су одувек били склони истраживању. Тако смо научили како свет функционише.

„Тако смо научили науку. Ми потцењујемо вредност приватног бизниса и појединаца који гурају технологију напред," каже она.

Ипак, други тврде да није неопходно ризиковати сопствени живот уздизањем у стратосферу или спуштањем до дна океана како би нам путовање омогућило смислено искуство.

Полине Фромер, уредница серије Фромер водича, каже да трошење невероватних сума новца на путовање не значи да ћете доживети суштинску авантуру.

Сасвим супротно је вероватно да ћете се удаљити од људи и култура који чине свет толико невероватно различитим и стога ћете ограничити колико ће ваше путовање бити смислено и трансформативно.

„Када ризикујете ваш живот, на неки начин сте одсечени од живота на месту до кога сте допутовали. Понекад вас те екстремне авантуре изолују," каже она.

Фромер каже да су искуства с путовања којих се највише сећа, без обзира да ли су неочекивани сусрети са странцима или ранојутарња шетња градом одмах по буђењу, можда више звуче банално него екстремно, али то их не чини мање значајним за њу.

Сећа се посете Тајвану и сусрету с монахом у парку.

„Дуго, дуго смо разговарали. Прво смо ћаскали о животу, његовом животу и о томе шта значи бити у манастиру," каже она. "И до дана данашњег и даље мислим о томе. То је био обичан разговор."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]