Светски дан безбедности пацијената: „Треба нам нови здравствени систем, а не крпљење”
Аутор фотографије, Anthony Devlin/PA
Све учесталији умор и бол у доњем стомаку били су црвена лампица да се Даница* обрати лекару.
Докторка опште праксе у државној установи јој је послушала плућа и измерила притисак.
„Није била груба, али је све било збрзано.
„Преписала ми је витамине и рекла да је све последица стреса, иако сам јој упорно говорила да болови не престају", прича Даница.
Неколико месеци касније болови су били све учесталији.
Испоставиће се да има промене на грлићу материце и да мора на операцију.
„Да ме је докторка одмах упутила код специјалисте, можда не би дошло до операције.
„Не желим ни да помишљам шта је све још могло да се деси", додаје за ББЦ на српском.
Кључна улога исправне и правовремене дијагнозе у побољшању безбедности пацијената централна је тема овогодишње кампање поводом Светског дана безбедности пацијената који је Светска здравствена организација (СЗО) установила 2019. године.
Безбедност пацијента је угрожена када лек или пружање здравствене услуге није у складу са предвиђеним стандардима струке, када нема довољно медицинског кадра или стручност лекара није на очекиваном нивоу, али и у одсуству адекватне контроле, објашњава Ивана Зимоњић са Фармацеутског факултета у Београду, која се годинама бави овом тематиком.
„Када говоримо о фармацеутском домену, безбедност пацијената најчешће угрожавају лекови који нису издати у складу са стандардима апотекарске праксе, углавном без намере да се пацијент повреди", додаје она за ББЦ на српском.
Колико се пацијената до сада жалило на неадекватну услугу, из здравствене инспекције при Министарству здравља ББЦ-ју до објављиваља овог текста нису одговорили.
'Кажу да је примио лек, а нигде није заведено да јесте'
Последице закаснеле, нетачне или пропуштене дијагнозе могу да закомпликују здравствено стање пацијента.
Новосађанин Небојша Ерић преминуо је у јулу 2020. од последица короне у Клиничком центру Војводина.
Његова сестра Мирела је због сумње да је њен 42-годишњи брат несавесно и неадекватно лечен, поднела кривичну пријаву против те установе Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду 1. фебруара 2021.
„Кажу вам да је примио одређени лек, а када сам добила његову документацију, видим да то нигде није заведено", испричала је Ерић, и сама лекарка, за ББЦ у јануару 2023. године.
У новембру 2022. добила је закључак спољног надзора да је у лечењу њеног брата све било по протоколу, наводи се у документу у који је ББЦ имао увид.
Крајем 2023. године поднела је нову жалбу Уставном суду и сада чека његову одлуку.
Ерић сматра да би требало да се уведе и контрола вештака и испита њихова објективност, стручност, етика и објективност.
Од 2013. године је, због несавесног лечења, осуђен 21 здравствени радник, међу њима седам на затворске казне, а остали условно и новчано, показују подаци Удружења правника за медицинснко и здравствено право Србије, достављени ББЦ-ју.
Кривичне пријаве су углавном подигнуте „у случајевима где је услед несавесних поступака дошло до најтежих последица по здравље пацијената попут заборављање газе или инструмента при операцијама, погрешне одлуке да се пацијент не лечи хируршки или давање лека на који је пацијент алергичан", објаснили су из овог Удружења, о чему је ББЦ већ писао.
Пред судовима части Лекарске коморе Србије је у протеклих седам и по година изречено 54 дисциплинских мера лекарима.
Аутор фотографије, Adam Berry/Getty Images
Шта каже закон?
Здравље пацијента је основна обавеза лекара, пише у Кодексу медицинске етике Лекарске коморе Србије.
У случају да лекар приликом пружања здравствене помоћи користи „неподобно средство, примењује неподобан начин лечења или не примењује одговарајуће хигијенске мере што проузрокује погоршање здравственог стања, при чему наступају тешке телесне повреде или долази до смрти пацијента, сматра се несавесним лечењем", одредба је Кривичног законика Србије.
Законом су предвиђене новчане и затворске казне, које зависе од тежине последица по здравље пацијента - у случају смрти пацијента, од две до 12 година затвора.
У случају кривичне пријаве спроводи се унутрашњи и спољашњи надзор.
Унутрашњи обавља сама установа у којој ради пријављени здравствени радник, а спољашњи раде вештаци, доктори које именује Министарство здравља.
Уколико пацијент сумња да му је ускраћено или повређено право на адекватно лечење, због чега му је угрожено здравље, може да се обрати руководиоцу здравствене установе у којој ради лекар, саветнику за заштиту права пацијената, као и здравственој инспекцији при Министарству здравља.
Пацијенти могу да се обрате и грађанским, кривичним и судовима части лекарских комора.
Уколико сматрате да су пацијенту или неком ког знате ускраћена права можете се обратити:
Канцеларији за заштиту права пацијената 011 3605634,
Заштитнику грађана[email protected]
Одељењу за здравствену инспекцију при Министарству здравља
Правној служби Лекарске коморе Србије, 011 3626188, [email protected]
Клиничком центру Војводине, [email protected]
У сваком већем граду у Србији постоји одсек за здравствену инспекцију.
Шта кажу пацијенти?
Више од половине људи у Србији задовољно је квалитетом здравствених услуга које пружају државне здравствене установе, при чему овај удео расте на близу две трећине међу старијим од 60 година, показало је истраживање Наледа и Министарства здравља.
- Незадовољство квалитетом здравствених услуга израженије је код људи од 30 до 44 године и запослених, наводи се у анкети из марта 2023.
- Лоша организација здравствених установа, на коју се жали близу две трећине становника, издваја се као највећи проблем.
- Друго место деле недостатак стручних кадрова и недовољна мотивисаност и посвећеност здравствених радника, које као проблем опажа близу трећине грађана.
- Корупцију и мито у здравственим установама као проблем види четвртина испитаника.
- Више од трећине становника Србије у претходне три године није могло да добије услугу у државној здравственој установи. Као главне разлоге најчешће наводе да није било термина или да им је услуга била хитно потребна, а да је време чекања било предуго.
У августу 2021. године покренут је и Глобални акциони план за безбедност пацијената 2021-2030 са циљем да се „ниједан пацијент не повреди у здравственој заштити и да сви добијају безбедну негу".
„Иако има помака, основни проблем је што су пацијенти и даље на периферији здравственог система - ми нисмо објекат лечења, ми се лечимо, лекари су ту да нам помогну.
„Нама треба нови здравствени систем, јер је све ово крпљење", кажу из Удружења пацијената Србије за ББЦ на српском.
Даница се пре три године ником није жалила, јер није ни знала да јој је ускраћена адекватна здравствена нега.
Сада иде на редовне контроле, осећа се боље, али више не верује лекарима.
„Толико сам постала неповерљива да за све тражим друго мишљење", додаје.
*Даница није право име саговорнице, идентите је познат редакцији
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
