Еуро 2024: Утицај (гео)политике на Европско првенство у фудбалу

Били Југословен, Совјет, Чехословак и Француз и играли фудбал.

Звучи као почетак вица из Другог светског рата, али је заправо непосредни опис затеченог стања на првом Европском првенству у фудбалу 1960. године.

„Фудбал, као и асоцијације попут УЕФА, настоје да у њихову заједницу уврсте и земље источне и западне Европе упркос потешкоћама које је то стварало у организацији такмичења.

„Иако је било јасног раздвајања на политичком нивоу, можемо рећи да је фудбал покушавао да превазиђе ове разлике још од 1950-их", наводи Хуан Антонио Симон Санхурхо, професор историје са Факултета физичке активности и спортских наука у Мадриду, за ББЦ на српском.

Осим домаћина Француске, остале три државе, учесници првог Европског купа нација, како се турнир изворно звао, данас не постоје.

Победник Совјетски савез, вицепрвак Југославија и трећепласирана Чехословачка, нестали су са геополитичке карте Старог континента почетком 1990-их.

Распадом ових држава на фудбалску сцену ступиле су нове репрезентације, што је условило да се такмичење прошири на 16 учесника већ 1996. у Енглеској.

Геополитика Европе се надаље мењала, појавило се још нових држава, попут Црне Горе и Србије, док су поједине зависне територије, на пример Гибралтар, добиле право да се надмећу у међународним фудбалским такмичењима, баш као и неке репрезентације, чије земље географски припадају Азији - Израел и Казахстан.

Те токове је пратила и Унија европских фудбалских асоцијација (УЕФА), па је тако број њених чланица и репрезентација које играју у квалификацијама нарастао на 55.

Турбулентни почеци Европског купа нација

У јеку глобалног Хладног рата, периода крајње заоштрених односа између капиталистичког Запада и социјалистичког Истока, покренута је иницијатива о заједничком фудбалском такмичењу европских репрезентација.

Убрзо по оснивању УЕФА 1954. изнет је предлог о покретању континенталног првенства, који је после доста полемике и дебате усвојен на конгресу ове организације у Стокхолму јуна 1958.

О томе се гласало годину дана раније, а резултати су били 15 гласова за, седам против, четири уздржана и један листић празан.

Енглеска је била уздржана, док су против биле, између осталог, Западна Немачка и Италија.

Нити једна од њих није учестовала на Европском купу нација 1960. док су све земље такозваног Источног блока играле.

„Прво Европско првенство 1960. одиграно је без значајнијих веза са политичком или међународном заједницом.

„Проблематичнији је био пут до њиховог оснивања, чему се у почетку противила ФИФА, односно њен секретар Курт Гасман, а учешће само 17 тимова може указивати на могуће примедбе или политичке проблеме", наводи Јан Венд, пољски географ и професор на Универзитету у Гдањску, за ББЦ на српском.

Прва званична утакмица одиграна је 28. септембра 1958. на московском стадиону Лужњики између Совјетског Савеза и Мађарске.

Славио је домаћин резултатом 3:1, пред више од 100.000 гледалаца.

Тако је коначно заживела вишедеценијска идеја о паневропском турниру, коју је још 1927. предложио секретар Француске фудбалске федерације Анри Делоне.

Такмичење је било турнирског типа, па су пре финалне фазе у Француској - у Паризу и Марсељу, одигране квалификационе утакмице осмине и четвртине финала.

Жреб је одлучио да се у четвртфиналу састану социјалистички Совјетски Савез и Шпанија, тада под екстремно десничарском влашћу диктатора Франциска Франка.

„Франко је забранио шпанском тиму да игра против Совјетског Савеза како би ојачао имиџ савезника Сједињених Држава и избегао могући понижавајући пораз од комуниста", тврди Симон Санхурхо.

Шпанија је дисквалификована, а Совјети обезбедили директан пласман у завршну фазу такмичења.

„Извршни комитет УЕФА је одговорио стриктно примењујући правила турнира, уз тврдњу да спорт треба да буде аполитичан", додаје шпански историчар.

Наредно Европско првенство 1964. одиграно је управо у Шпанији.

Франко је тада искористио спорт и фудбал „како би побољшао међународни углед и приближио се новоствореној Европској економској заједници (својеврсној претечи Европске уније)", сматра Симон Санхурхо.

Те године се обележавало и четврт века од завршетка Шпанског грађанског рата, у коме су Франкове снаге победиле републиканце.

„Франков режим је покушао да искористи Европско првенство да спољном свету представи пријатнију слику франкизма, док је унутрашњи имиџ ојачао победом репрезентације", додаје историчар.

Шпанија је постала нови првак Европе победом над Совјетским Савезом 2:1.

Куп европских нација од наредног турнира у Италији 1968. званично мења име у Европско првенство.

Хладни рат и Југославија

Поред Европског првенства, хладноратовска подела Старог континента највише се осећала унутар саме УЕФА, при борби за власт између „представника капиталистичких и комунистичких земаља", сматра Симон Санхурхо.

„Важно је разумети и да се УЕФА тих година борила за моћ унутар ФИФА и других континенталних конфедерација.

„Њене чланице су схватиле да њихова снага унутар ФИФА зависи од стварања јаке организације у којој би велика Европа, укључујући земље са обе стране гвоздене завесе, могле да коегзистирају", истиче шпански историчар.

Гвоздена завеса је термин који је сковао британски политичар и бивши премијер Винстон Черчил како би метафорички описао политичку поделу у Европи после Другог светског рата.

Репрезентације земаља источне и западне Европе редовно су играле на Европским првенствима, а неретко су се сретале и у финалима.

„УЕФА је имала за циљ да постигне оно што бисмо могли да назовемо уједињеном Европом, спајајући Запад са њеном периферијом, инкорпорирањем источноевропских земаља, као и оних са Балкана и Балтика", објашњава Симон Санхурхо.

Каже да када би Хладни рат пореметио активности УЕФА-е, попут квалификационе утакмице Шпаније и СССР пред Еуро 1960, онда би њен извршни комитет ригорозно применио статут организације не би ли спречио оптужбе за произвољне одлуке.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Југославија је једина земља социјалистичка држава која је организовала Европско првенство 1976. у Београду и Загребу, док су сви остали турнири, до краја Хладног рата почетком деведесетих, били у западноевропским земљама.

Ова балканска држава је већ од 1948. и раскола на линији Тито - Стаљин, лидера двеју земаља, одабрала да се не приклони неком од блокова, што је касније и формализовала као оснивачица Покрета несврстаних.

Нова ера, нове репрезентације

Последња фаза Хладног рата наступила је у другој половини осамдесетих, а догађаји који су се одиграли, попут пада Берлинског зида или бројних револуција на Истоку, наговештавали су победу капиталистичког Запада.

Коначан крај уследио је крајем 1991, распадом Совјетског савеза.

Тако је Европско првенство у Шведској наредне године, последње са осам екипа у финалној фази, дочекала потпуно измењена геополитичка карта континента.

На турниру је требало да игра и Југославија, која је као Социјалистичка Федеративна Република у миру започела и, као прва у групи, завршила квалификације, да би већ до јуна 1992. постала Савезна Република Југославија, у чијем суседству је буктао рат.

Чиниле су је Србија и Црна Гора, две од некадашњих шест југословенских република.

СР Југославији је дисквалификована са Европског првенства због санкција Савета безбедности Уједињених нација од 30. маја 1992, које су подразумевале и забрану учешћа на међународним спортским догађајима.

Непосредан повод за увођење санкција био је масакр над цивилима у реду за хлеб у улици Васе Мискина, у центру Сарајева, за шта су оптужени Срби из Босне и Херцеговине.

УЕФА и ФИФА су већ сутрадан суспендовале репрезентацију државе настале у априлу, што је значило забрану учешћа на Европском првенству.

На турнир је отишла Данска и освојила га, победивши у финалу 2:0 свеже уједињену Немачку.

„Уместо Совјетског Савеза, играо је тим Заједнице независних држава - очигледан и јасан утицај геополитичких промена", објашњава пољски професор Јан Венд.

Већ на наредном ЕП у Енглеској 1996. број учесника је нарастао на 16.

Међу новајлијама су биле Хрватска, бивша југословенска република, и вицешампион Чешка, која је са Словачком раније чинила Чехословачку, првака Европе из 1976.

Од 2016. у завршни део турнира иду чак 24 репрезентације, а исте године УЕФА је примила Косово и Гибралтар.

У квалификацијама за Еуро играју и земље које (физички)географски не припадају Старом континенту, попут репрезентације Казахстана, од 2002, и Израела, од 1994.

Велика Британија се не такмичи целовито, већ Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска играју појединачно, као и Фарска острва, једна од три конститутивне територије Данског краљевства са високим степеном аутономије.

Еуро 2024 и (гео)политика

Заставе разних политичких и војних организација, националистички симболи и поздрави, песме које позивају на мржњу и насиље, нису изостале ни са овогодишњег Европског првенства.

Историчар Санрухо као пример наводи утицај протекле изборне кампање за француски парламент на њихову репрезентацију и како се „група играча на челу са (капитеном) Килијаном Мбапеом јасно позиционирала против крајње деснице".

„Ту је и скандирање на стадионима хрватских и албанских навијача против Срба и гест бека турске репрезентације Мериха Демирала који је показао знак екстремно десничарске турске групе Сиви вукови", додаје шпански историчар.

Турски дефанзивац је због овог потеза суспендован, па није играо против Холандије у четвртфиналу, док је исту казну од УЕФА добио и албански нападач Мирлинд Даку због вођења песме мегафоном која вређа Србе и Македонце.

Навијачи Србије кажњавани су због политичких обележја на заставама, па су све три балканске репрезентације - Хрватска, Србија и Албанија - на врху листе кажњаваних фудбалских савеза у Немачкој.

Симон Санхурхо каже да је рат у Украјини такође утицао на овогодишњи турнир, али не у завршној фази, већ у квалификацијама.

УЕФА је 28. фебруара 2022, четири дана од почетка инвазије Русије на Украјину, суспендовала све руске тимове, као и њихову репрезентацију.

Њихова кандидатура за организацију ЕП је одбијена, па ће турнир 2028. организовати Велика Британија и Ирска, а четири године касније Италија и Турска.

Украјина је квалификационе утакмице играла у Пољској и преко баража успела да се пласира, док је на првенству дебитовала још једна бивша совјетска република - Грузија.

УЕФА је током квалификација за Еуро 2024. забранила утакмице између Јерменије и Азербејџана, Белорусије и Украјине, Гибралтара и Шпаније, Косова и Србије и Косова и Босне и Херцеговине.

Ипак, Симон Санхурхо „не верује да је у овом тренутку утицај геополитике важнији него што је био пре неколико година".

„То је вишедеценијски однос који је имао тренутке са мање или више тензије и који би вероватно у оквиру онога што бисмо могли да назовемо нови 'хладни рат' могао да расте глобално, иако нема значајнијег утицаја конкретно на Европско првенство", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]