Русија и Украјина: Како је Украјина постала највеће минско поље на свету

„У почетку нисам осећала бол", каже Лидија док се присећа дана када је заувек остала осакаћена.

„Дошло је до експлозије и потом сам видела како водоскок крви шикља из мог стопала", додаје.

У јулу 2023. године, ова 70-годишњакиња се одвезла до шуме да убере мало печурака у родном месту Изјум на североистоку Украјине.

У шуми је нагазила на противпешадијску мину ПФМ-1С, познату и као „лептир" или „латичаста мина", због облика и боје.

Већи део украјинске територије на истоку и југу који је под руском окупацијом 2022. године остаје контаминиран експлозивима који су поставиле руске снаге у повлачењу.

Мина која је одсекла Лидијино стопало била је једна од најчешћих.

У пречнику од око 12 центиметара, има је у више боја, углавном у зеленој и смеђој, да би се замаскирала на терену и међу вегетацијом.

Лидија је у експлозији повредила и друго стопало и руку.

Успела је да завије тешко рањено стопало, али није желела да се вози назад у град, забринута да би могла да изгуби свест.

„Мој телефон је био на свега неколико метара од мене и морала сам да се отпузим до њега. Све је било прекривено крвљу, и песак и борове иглице", препричава Лидија.

Успела је да дозове пријатеља који јој је послао помоћ.

Изгубивши много крви, Лидија је провела скоро два месеца у болници и сада има протетичко стопало.

„Нико није мислио да ћу преживети, али јесам. Сада мислим само на печурке.

„Очајнички желим да одем и уберем их мало, али не могу", каже она.

Међутим, не престаје да се нада.

„Живот иде даље. Могу мало да ходам, негујем башту са воћем и поврћем - јагоде су лепо сазреле, али не могу да отпешачим до шуме.

„Не бринем се за себе. Моје срце крвари само за Украјину", додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Четвртина Украјине

Према Центру за антиминерску акцију, огранку Министарства одбране Украјине, најмање 664 инцидента изазвале су мине и други експлозиви постављени свудa по земљи, од почетка рата у фебруару 2022. године.

У овим експлозијама је страдало 297 цивила, а 673 њих је рањено.

Власти кажу да је највероватније скоро четвртина украјинске територије покривена минама и неексплодираном муницијом.

Прошле године је деминирана област од 3.300 квадратних километара, а сада је тај број остао на свега 1.080 квадратних километара, према бројкама владе.

„Углавном сам се сретао са противтенковским минама", каже Константин Шатило, главни водник, деминерског батаљона, специјализоване јединице у оквиру Министарства одбране.

„Серије ТМ-62М, ТМ-62П3 и ПМН2 противпешадијска мина на притисак, најчешћи су типови, али понекад наиђемо и на ОЗМ72, противпешадијску искакајућу мину, једну од најопаснијих", додаје.

Званичне процене колико дуго ће бити потребно да се потпуно деминира Украјина варирају од једне деценије до 30 година.

То би могло да доведе Украјину на списак земаља које имају проблема деминирања властите територије иако више нису званично ратне зоне.

Потешкоће са деминирањем

У Камбоџи, земљи у којој се водио грађански рат између 1967. и 1975. године и оружани сукоб са Вијетнамом од 1977. до 1991. године, власти кажу да је на терену и даље између четири и шест милиона мина.

Од 1979. до 2023. године, од мина је погинуло скоро 20.000 људи, а више од 45.000 је рањено у тим експлозијама, каже Камбоџанска управа за минерску акцију и помоћ жртвама (ЦМАА), владино тело.

ЦМАА наводи и да више од милион људи у земљи наставља да живи у областима високог ризика од контаминираности минама.

Босна и Херцеговина је други пример.

Иако се рат у Босни окончао 1995. године, скоро три деценије деминерски напори се и даље настављају.

Процењује се да око два одсто територије земље још увек мора да се очисти од мина.

У Колумбији је, у експлозијама у протекле три деценије страдало више од 12.000 људи.

Према подацима УН-а, само прошле године од мина је погинуло 85 људи.

Али претња коју мине представљају у Украјини већи је изазов, каже Денис Холовецки, из ХАЛО Труста, хуманитарне невладине организација која превасходно ради на чишћењу мина и других експлозивних направа које су заостале после ратних сукоба.

Он истиче да су, пошто рат у Украјини још траје, мине разбацане по пољима нове и функционишу савршено добро.

„Наша организација је дуго радила у Авганистану, а тамо неке мине не функционишу, капсуле су иструлеле", каже он.

„Али у Украјини све ради", додаје.

Погледајте видео: Пас Патрон помаже у проналажењу мина

Проблеми у Украјини

У Украјини, деминерску акцију координише Министарство одбране, а техничку подршку пружају партнери Кијева из САД, Велике Британије, Канаде, Литваније, Холандије и Шведске.

„Главни изазов је недостатак савремене опреме: механизованe машинe за деминирање, специјализован транспорт експлозивних уређаја и личне заштитне опреме", каже генерал-мајор Сергеј Затолокин, шеф Специјалне државне транспортне службе, једне од неколико владиних агенција задужених за уклањање мина.

Недостатак довољног броја обученог особља такође је велики проблем.

Један од страних центара у којима се обучавају украјински деминери је на Косову и иако се у деминирању користи напредна технологија као што су дронови, потреба за добро обученим особљем и даље постоји, указује Бен Ремфри, који обучава Украјинце у овом месту.

„Можете да имате дронове, термалне камере, справе на даљинско управљање које уђу и посеку биљке и уклоните велике количине муниције.

„Али само ће добро обучена особа са добрим сетом алатки на крају учинити да сваки артикал остане безбедан и то ништа не може да промени", додаје.

Погледајте причу ратног деминера

Велика опасност

Усред неприкосновеног нивоа претње од мина у Украјини, цивили, углавном земљорадници и други становници сеоских области, деца и старији, највише су угрожени.

Смртоносни инциденти се дешавају кад људи покушају да сами деминирају земљу, без икакве претходне обуке.

Због тога минери Артем Јушченко и Александар Борисенко посећују школе да би научили децу како да избегавају мине.

„Показујемо им како изгледају експлозивне направе, објашњавамо им како да се понашају у њиховој близини.

„Говоримо им: 'Ако пронађете мину, не прилазите јој, не дирајте је, само назовите хитну службу и обележите је да бисте упозорили друге на присуство мине", каже Александар.

Обојица су била рањена током деминирања у Харковској области на истоку Украјине, неколико месеци пошто су руске снаге протерана одатле.

Александар је изгубио стопало и морао је да буде подвргнут захвату постављања протезе у САД.

„На часовима безбедности мина, ако су присутна старија деца, покажем им сопствену протетичку ногу да би разумели последице потенцијалног непридржавања правила", прича он.

Артем Јушченко каже да је један од изазова убедити људе у велику опасност у којој могу да се нађу од мина.

„Пре неки дан, улицом је ходала једна старија жена и сакупљала наше штапове за обележавање, зато што су јој биле потребне вођице за њен засађени парадајз", жали се он.

„Говоримо људима да их не узимају, да их чак ни не додирују, зато што ако не буде било тих знакова, људи ће мислити да је област безбедна од мина, а она то није.

„Заправо може да вас дигне у ваздух", упозорава Артем.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]