Украјина: Руске једреће ракете разарају градове по „багателној“ цени

Русија све више користи „једреће бомбе" - јефтина али изузетно разорна експлозивна средства - како би напредовала са офанзивом у Украјини.

Верује се да је употребљено више од 200 ових бомби за само недељу дана у ударима на град Вовчанск на северу Украјине током актуелног руског прекограничног продора надомак Харкова.

Упозорење: Детаљи из овог текста могли би да узнемире неке читаоце

Председник Володимир Зеленски је изјавио да је на земљу само у марту бачено 3.000 таквих бомби.

Шеф полиције Вовчанска Алексеј Харкивски уверио се у ефекте једрећих бомби изблиза.

„Последице напада једрећим бомбама не дају се речима описати", каже он.

„Стигнете на то да видите људе како леже у комадима."

Руска масовна употреба једрећих бомби релативно је скорашњи развој догађаја, који се последњих месеци показао катастрофалним по украјинске снаге.

Једреће бомбе се праве додавањем крила која се отварају и сателитске навигације на старе совјетске бомбе.

Оне су јефтине, али разорне.

Скорашњи извештај Центра за анализу европске политике (ЦЕПА) наводи да су биле врло преломне у фебруарском заузимању некада чврсто утврђеног кључног града Авдејевке на истоку Украјине.

Руске снаге сада користе једреће ракете и за нападе на Харков на северу.

Украјина је до сада имала великих проблема да им се супротстави.

Шеф полиције Вовчанска помаже у евакуацији пограничних села на линији фронта у Харковској области, где су руске снаге однедавно започеле продор.

Паркиран у полицијским колима, он нам говори да су се размере напада драматично повећале.

„У последњих шест месеци, прилично често су нас гађали једрећим бомбама, можда са пет до десет бомби недељно… али овог месеца смо их имали више него икад", каже он.

Русија успева да нагомила залихе једрећих ракета у великим бројевима зато што се оне прилично лако праве.

„Експлозивни део је практично конвенционална гвоздена бомба у слободном паду, којих Русија има стотина хиљада у складиштима из совјетског периода", каже професор Џастин Бронк, специјалиста за ваздушне снаге и војну технологију на Краљевском институту уједињених служби.

„Опремљене су крилима која искачу након што је бомба избачена како би јој омогућила да једри на много већим удаљеностима."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Њихов придодати сателитски систем за навођење омогућава циљање стационарних положаја са релативно великом прецизношћу.

Према професору Бронку, механизам бомби дарује Русима већи део функционалности пројектила вредних више милиона долара, за тек делић те суме.

Он каже да се опрема за једрење - која се масовно производи и прилично је механички једноставна - додаје на совјетске бомбе, којих Руси имају у изобиљу - што значи да трошкови по оружју могу бити „негде у висини 20.000 до 30.000 долара."

Овај концепт није нов: Немци су користили Фриц-Икс у Другом светском рату.

Деведесетих је америчка војска развила Директну муницију здруженог напада, илити ЈДАМ, која је додавала покретна репна пераја и ГПС навођење на традиционалне бомбе у слободном паду.

Оне су се од тада нашироко користиле, између осталог у Ираку и Авганистану.

Разарање које могу да начине једреће бомбе је огромно.

Експлозивна средства за која се верује да се најчешће користе у једрећим бомбама је ФАБ-1500, који тежи 1,5 тону.

Поређења ради, руска граната од 152 милиметара садржи око 6,5 килограма експлозивног материјала.

Чак и најмања једрећа бомба, ФАБ-500, садржи више од 200 килограма експлозива.

Оне претварају чак и добро утврђене украјинске положаје у рањиве мете.

Зато што једреће ракете стварају много више експлозивне силе, вероватно је да ће изазвати урушавања и смртне исходе чак и на добро утврђеним положајима, објашњава професор Бронк.

Снажне експлозије такође остављају тешке последице на људском телу.

Једреће бомбе „отежавају украјинску одбрамбену стратегију зато што Руси могу непрестано да бомбардују фиксне положаје све док их не униште", каже професор Бронк.

Украјинска аналитичарка безбедности Марија Золкина каже за ББЦ да је употреба једрећих бомби забрињавајући развој догађаја и да бомбе доносе „нову еру" за војну ситуацију на терену.

„Оне омогућавају Русији да избришу украјинске одбрамбене линије без употребе пешадије", каже Золкина.

„Оне имају потпуно другачији ефекат од артиљеријске ватре, па чак и од ракетних напада."

Џорџ Барос са америчког Института за ратне студије (ИСВ) каже да иако је ситуација у Украјини тешка, још један забрињавајући развој догађаја могао би да вреба иза угла.

Он истиче да постоје докази да фабрика око 400 километара источно од Москве покреће производну линију способну да избацује једреће бомбе тешке више од три тоне.

Ако се једреће бомбе те величине буду рутински бацале на украјинске положаје, последице ће бити огромне - и по утврђења, и по морал људи који покушавају да их одбране.

Шта, дакле, може да се уради да би се одбранило од једрећих бомби?

Професорк Бронк каже да пресретање бомби у лету није одрживо решење због пуког броја њих које Руси имају на располагању.

„Истрошили бисте пребрзо сву расположиву противваздушну муницију", каже он.

Једино решење, сем копненог упада, јесте да се гађају авиони који их избацују, или у лету или на земљи.

Али то са собом носи позамашне ризике.

Амерички систем лансирања пројектила земља-ваздух Патриот може да обори ловце-бомбардере - али само ако се налази близу прве линије фронта.

То са собом носи ризик да ће бити примећен од руских дронова и погођен балистичким пројектилима, каже професор Бронк - што се и догодило са два лансера почетком године.

Ово оставља опцију коришћења пројектила дугог домета или дронова да би се гађале руске ваздухопловне базе.

То је метод који Украјина већ користи.

У априлу је Кијев тврдио да је користио баражну ватру дронова да уништи најмање шест војних летелица и тешко оштети осам других на аеродрому у Ростовској области на југу Русије.

Ово решење, међутим, такође носи одређене проблеме.

САД - највећи снабдевач Украјине војном помоћи - забрањује Кијеву да користи њене оружане системе на међународно признатој руској територији.

И док се то не односи на Крим или окупирану Украјину, то значи да су аеродроми унутар Русије ван домашаја.

Дакле, за сада изгледа да нема лаких решења за Украјину.

Председник Володимир Зеленски је изнова тражио више пројектила за противваздушну одбрану и слање савремених ловаца.

Али, за сада, Марија Золкина каже да је појачана употреба једрећих бомби већ утицала на морал.

„Војска се не осећа безбедно јер њихова утврђења не могу да их заштите, док цивили који живе у Харкову, навикнути на живот под гранатирањем, не могу да побегну од бомбе која потпуно може да уништи једну седмоспратницу."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]