Русија и Украјина: Може ли оружје са Запада и гађање руске територије помоћи Кијеву да преокрене ток рата

Све до сада западне земље су ограничавале Украјини употребу властитог наоружања на војне циљеве унутар Русије, рачунајући ту и Крим и окупиране територије.

Биле су забринуте да ће напади на циљеве са друге стране међународно признате границе оружјем које су обезбедиле НАТО земље додатно појачати сукобе.

Међутим, најновији руски продор на североистоку Харковске области убедио је савезнике Кијева да ако жели успешно да се одбрани, Украјина мора да буде у могућности да уништава и војне циљеве са друге стране границе.

Прошлог месеца, Русија је покренула масовну копнену офанзиву у овој области, отворивши нови фронт и заузевши неколико села.

Руски продор представља озбиљну претњу по Харков, други највећи украјински град, на свега 30 километара од границе.

Граница у овој области практично је линија фронта, тако да је забрана да се користи оружје добијено са Запада за гађање циљева изван Украјине омогућавала руским јединицама да се припреме за ту операцију у безбедном окружењу.

После све већег притиска Украјине и других европских земаља, САД су пристале да промене политику и дозволе Кијеву да напада Русију наоружањем са Запада.

„Главно обележје нашег ангажовања јесте прилагођавање по потреби, да се намири оно што се заправо дешава на бојишту, да се постарамо да Украјина има све што јој треба, кад јој треба", рекао је амерички државни секретар Ентони Блинкен на састанку министара спољних послова земаља НАТО у Прагу у петак.

Док су Америка и Немачка рекле да Украјина може да користи њихово оружје за нападе на руску територију, неке друге чланице НАТО, попут Италије, Мађарске и Турске се томе одлучно противе.

Амерички председник Џозеф Бајден дао је дозволу властима у Кијеву да користе наоружање те земље за нападе на циљеве у Русији, али само у близини региона Харкова, цитирали су амерички медији званичнике.

Италијански министар спољних послова Антонио Тајани упозорио је да одлука немачког канцелара Олафа Шолца да дозволи Украјини да користи немачко оружје на циљеве унутар Русије може довести до Трећег светског рата.

Украјински председник Владимир Зеленски каже да је употреба западног оружја за нападе на руску територију „питање дана".

Из Москве је брзо стигао одговор.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев поручује да ће Украјина и њени савезници добити „разарајући одговор".

Руски председник Владимир Путин раније је запретио да ће проширити „санитарне зоне" у случају да западњачко оружје дугог домета буде коришћено за нападе на руску територију.

Он је рекао да земље чланице НАТО у Европи не смеју да забораве да имају „државе са малим територијама које су густо насељене".

„Оне морају да узму тај фактор у обзир пре него што крену да разматрају нападе дубоко на руској територији", додао је.

Избегавање ескалације вероватно је разлог зашто дозвола за напад на Русију од САД није обухватила оружје дугог домета као што је АТАЦМС (војни тактични ракетни системи).

Ови пројектили имају домет од 300 километара и могу да се користе за гађање војних база и аеродрома дубоко на руској територији.

Таква ограничења препуштају Украјини само опцију усредсређивања на циљеве близу властите границе.

Међутим, ово је и даље крупна промена политике за главне савезнике Кијева.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Чак и у случају оружја краћег домета - до 70 километара - вишеструки лансери ракета као што је ХИМАРС могу значајно да наруше руске логистичке операције и покрете трупа, што ће на крају успорити било какве офанзивне планове.

Украјина сада може да „напада места на којима непријатељ концентрише трупе, опрему и складишта залиха који се користе за нападе на Украјину", каже Јуриј Повк из Харковске тактичке групе која координише војне операције на североистоку.

Раније ове недеље, Зеленски је изјавио да Русија окупља трупе свега 90 километара од Харкова за нову офанзиву.

Институт за студије рата анализирао је сателитске снимке и потврдио да има „појачаних активности у депоима и складиштима" у тој области.

Дакле, способност гађања тих објеката значајно ће појачати способност украјинских снага да одбију нове нападе у овој области.

Укидање забране коришћења наоружања са Запада, међутим, највероватније неће помоћи Украјини да се заштити од руских једрећих ракета локално познатих као КАБ.

Оне остављају за собом катастрофално разарање и редовно се користе за бомбардовање Харкова и других пограничних градова.

Да би се зауставили такви напади, украјинске снаге морају да гађају авионе који избацују смртоносне једреће бомбе.

Једино оружје способно да пресретне те авионе које Украјина има на располагању у овом тренутку је амерички противваздушни систем Патриот.

Међутим, приближавање овог оружја Харкову представља велики ризик.

Шпијунски дронови могу брзо да га спазе и Москва може да лансира пројектиле као што је Искандер да униште овај скупоцени систем.

Да све буде занимљивије, Велика Британија и Француска, које Украјини шаљу заједнички направљене крстареће ракете које се испаљују из ваздуха Сторм шедоу (илити Скалп, како се зову у Француској), нису експлицитно ограничиле њихову употребу.

Њихов домет може да буде и до 250 километара.

Штавише, француски председник Емануел Макрон је рекао новинарима прошле недеље: „Треба да дозволимо Украјини да неутралише војне положаје са којих се испаљују пројектили и, у основи, војне положаје са којих се напада Украјина."

Таква реторика доживљава се као дозвола да се користи Сторм шедоу/Скалп, рекао је за ББЦ официр војног ваздухопловства који је желео да остане анониман.

Дакле, каже он, Кијев сада може да гађа аеродроме у Курској и Белгородској области које се граниче са Украјином.

Међутим, такве операције биће ограничене у погледу онога шта се њима може постићи.

Украјински Су-24 који је опремљен овим крстарећим ракетама мораће да се приближи руској граници да би их испалио, што га чини рањивим за руске системе противваздушне одбране.

Ловци Ф-16 који се очекују до краја године боље су опремљени за такве задатке.

Председник Зеленски признаје да још није јасно да ли ће украјински партнери дозволити да се ови ловци користе за гађање циљева у Русији.

„Мислим да је коришћење било каквог оружја, оружја за Запада, на територији Русије само питање времена", рекао је он на Нордијском самиту у Стокхолму у петак.

Украјинске снаге покушавају да направе властито наоружање за гађање циљева у руској позадини.

Неки од њихових дронова напали су нафтна складишта и војне објекте стотинама километара удаљене од границе.

Мета најновијег напада била је радарска станица далеког домета у граду Орску, који се налази 1.800 километара од границе са Украјином.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]