Русија и Украјина: Украјинци се крију од одреда за мобилизацију

Тамни олујни облаци претили су да покваре Сергејево и Тањино венчање на плажи.

Али док се пар спуштао низ дугачко бело степениште да би поздравио госте, празне столице су сигнализирале да ту постоји још већи проблем.

Укупно је недостајала половина гостију.

Породица и пријатељи су им се извињавали, али су објашњавали да је ризик од њиховог присуствовања сувише велик.

Шта ако их ухвати један од одреда за мобилизацију, који сада патролирају украјинским улицама?

Будући да су многи њени војници мртви, рањени или исцрпљени, украјинска влада је појачала напоре да мобилише још мушкараца.

Према новом закону, усвојеном у мају, од сваког мушкарца старости између 25 и 60 година очекује се да унесе податке у електронску базу података како би могли да буду позвани.

Припадници регрутних одреда лове оне који избегавају да се пријаве, терајући још више мушкараца који не желе да служе на скривање.

Са погледом на Црно море у јужном граду Одеса, Тања тихо мрмља како разуме зашто њени пријатељи и породица не желе да се боре.

Њен отац је погинуо на фронту у октобру, током жестоке борбе за Авдејевку, а ова двадесетчетворогодишњакиња сада страхује да ће и њен нови муж бити мобилисан.

„Не желим да се то деси мојој породици двапут", каже она.

Више од две године од избијања рата, скоро свако зна некога ко је погинуо.

Са фронта пристижу суморне вести, да је Украјина у огромној мери надјачана, и бројчано и што се тиче наоружања.

Такве приче им је преко телефона пренео Максим, њихов пријатељ последњих 15 година.

Међу мртвима је десетак његових пријатеља и познаника.

„Има око милион полицајаца у Украјини, зашто бих се ја борио ако се они не боре?", каже он.

Максим, који има малу ћерку и жену у седмом месецу трудноће, каже да му је жао што пропушта венчање, али да се плаши да ће га „шчепати" регрутни официри које је упоредио са „бандитима".

Одреди за мобилизацију имају страшну репутацију, поготово у Одеси, да одведе људе из аутобуса и са железничких станица, и да их одвозе право у центре за мобилизацију.

За оне који избегавају регрутацију, јавни превоз је сада постао недоступан.

Баш као и ресторани, супермаркети и викенд излети до парка да би се играо фудбал.

„Осећам се као да сам у затвору", каже Максим.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Једног дана ујутро, десетак официра за регрутацију распршило се по железничкој станици у Одеси, предвођени ветераном морнарем Анатолијем и његовим млађим, мишићавијим колегом Алексејем.

Они су се шеткали по предворју зграде, заустављајући мушкарце способне за војску, да би проверили да ли су уписани у регистар.

Али овај љубазни пар је имао проблема да нађе мушкарце који спадају у ту категорију.

Већина је или била премлада или је добила неку врсту поштеде.

После неколико сати, Анатолиј је признао да је велика вероватноћа да се људи крију од њих.

„Неки људи беже од нас. То се дешава прилично често", рекао је он.

„Други реагују прилично агресивно. Мислим да ти људи немају кућно васпитање."

У центру за мобилизацију иза угла, оптимистична порука залепљена на врата обавештава будуће војне обвезнике да они који су дошли добровољно могу да прескоче редове.

Али није било никаквих редова.

Усамљени мушкарац седео је и чекао да буде примећен.

Кад сам га питала да ли је ту властитим избором, рекао ми је да је „отет" тога јутра и доведен против своје воље.

„Официри су ме опколили тако да нисам могао да побегнем", муцао је он у шоку.

„Очајан сам."

Један од официра у центру, Влад, признао је да малтене нема вољних добровољаца ових дана.

Под шифрованим именом „Хора", Влад се борио у неким од најжешћих битака на источном фронту у Донбасу, пре него што је погођен у главу, груди и ноге артиљеријским шрапнелом.

Није умео да прикрије презир према онима који се скривају.

„Како то да вам кажем, а да не опсујем?", запитао се он наглас.

„Не сматрам те људе мушкарцима. Шта чекају? Ако нам буде било понестало људи, непријатељ ће њима закуцати на врата, силовати им жене и убити њихову децу."

Влад се уверио у језиве доказе овога из прве руке.

Ова најновија иницијатива за мобилизацију довела је до незгодних подела у друштву, не само између оних који служе и оних који избегавају позив за мобилизацију, већ и између пријатељица, од којих неке имају партнере на фронту, док друге крију властите момке код куће.

Тема мобилизације ће на крају испливати на површину у скоро сваком разговору, који потом одмах постаје острашћен.

Прошлог месеца је неко бацио експлозивну направу у башту куће официра за мобилизацију.

Влада наглашено неповерење међу мушкарцима који су одлучили да се не пријаве.

Они не верују официрима, након што се испоставило да су неки од њих примали мито да би помогли мушкарцима да побегну из земље.

Нити они верују да ће бити одговарајуће обучени.

На ободима Одесе, Вова се појавио стидљиво на вратима своје стамбене зграде, користећи седмогодишњу ћерку као штит.

Овај ИТ инжењер не напушта кућу без ње јер зна да официри не могу да га одведу ако су они заједно.

Прошле године, док је био на путу за посао, војска му је наредила да изађе из аутобуса под претњом оружјем, испричао је он, а потом га одвела у центар за мобилизацију.

Успео је да убеди официре да га пусте да би отишао по неке документе, али се зарекао самом себи да се никад више неће вратити.

„Ја нисам војнички тип, никада нисам држао оружје у рукама, не верујем да им могу бити од помоћи на фронту", каже он.

Потом је излистао исти списак разлога који наводи свака особа која избегава војну обавезу са којом смо разговарали - мора да издржава породицу, има неки омањи здравствени проблем и пркосно објашњава да шаље хуманитарну помоћ војницима.

Али испод свих тих изговара увек је исти став, да ће у року од неколико недеља од пријављивања, ови мушкарци завршити као топовско месо на првој линији фронта која, према њиховом утиску, делује као да се не помера.

Тако је упркос скорашњим напорима владе да пружи војним обвезницима некакву могућност да одлуче у које јединице и на које задатке ће бити распоређени.

Кад разговарате са тим људима, постоји извесна дисонанца.

Они навијају за победу Украјине, само не за ону коју укључује и њих.

„Поносан сам што је много мушкараца донело храбру одлуку да оде на прву линију фронта", каже Вова.

„Они су истински најбоље што ова земља има."

У кампу за обуку регрута у шуми надомак Кијева, њихов лидер Генадиј Синцов тешко уздише, док надгледа мушкарце који копају ровове лопатама.

„Можда ово делује као баналан посао, али је он једнако важан као и способност да се пуца из артиљерије", каже он.

„Може да спасе животе."

Синцов, патриотски добровољац револуционарног духа, води обавезни програм обуке од 34 дана који сви регрути морају да прођу пре него што буду распоређени у своје војне јединице.

Он изнова истиче да ови људи неће бити послати одмах на прву линију фронта и да ће уследити додатне обуке.

На паузи од обуке, Синцовљева кохорта регрута седи, пуши и збија шале.

Они су разноврсна група углавном у позним четрдесетим и педесетим - узгајивач свиња, шеф складишта и грађевинац - који признају да радије не би били овде.

Али они не желе ни да проведу остатак рата скривајући се.

Прилично сам уплашен, све је ово ново за мене, али морам то да урадим.

Александарукрајински војни обвезник у Кијеву

Један од њих, Александар, већ се одлучио да буде пилот дрона.

„Прилично сам уплашен, све је ово ново за мене, али морам то да урадим", каже он.

Али тридесетотрогодишњи возач трамваја не осуђује оне који су одлучили да се крију.

„Ја сам донео одлуку, они могу да донесу своју", слеже раменима.

Синцова брине колико су немотивисани новопридошли регрути.

Упркос свакодневним подсетницима на рат - сирене за ваздушну опасност и поступни нестанци струје - он верује да је претња рата постала сувише удаљена за оне који живе у релативној безбедности градова као што су Одеса и Кијев, и страхује да ће бити потребна још једна велика руска офанзива да би натерала Украјинце који избегавају војну обавезу на деловање.

„Тада бисмо поново видели како људи траже да добију оружје и стају у редове пред центрима за мобилизацију", каже он.

Погледајте видео: Опасан бег од мобилизације у Украјини

Додатно извештавање: Тањарат Доксоне и Анастасија Левченко

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]