Избори у Турској: Да ли убедљива победа опозиције означава крај председника Ердогана

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган и његова владајућа странка АКП претрпели су изненађујући ударац на општинским изборима широм земље, у тренуцима велике економске кризе која се не зауставља.

Уз изгубљену контролу над највећим градовима, шта овај драматични пораз значи за Ердогана?

Главна опозициона Републиканска народна партија (РНП) освојила је 37,8 одсто гласова широм земље, према агенцији Анадолија, за разлику од 35,5 одсто за АКП.

Многи стручњаци су ове изборе прогласили „најтежим Ердогановим поразом свих времена".

РНП не само да је успела да победи владајућу АКП широм земље први пут откако је председник Ердоган дошао на власт пре 21 годину, већ је остварила и највиши национални резултат деценијама уназад.

Како се то догодило?

Економске недаће: Хиперинфлација и незадовољство

Тешка економска криза у Турској постала је кључни фактор у поразу владајуће странке.

За разлику од многих других земаља, чија је криза трошкова живота започела 2022. године ратом у Украјини, почетак актуелних турских проблема корене вуче из 2018. године.

Инфлација је премашила 65 одсто, а национална валута лира изгубила је више од 80 одсто вредности за пет година.

Турска влада под Ердогановим вођством често је оптуживана да није у додиру са тешким животом обичних људи.

„Владајућа АКП је закаснила са уважавањем катастрофалних последица економске кризе", каже за ББЦ Х. Бахадир Турк, професор политичких наука са Универзитета Хаџи Бајрам Вели у главном граду Анкари.

Додаје да је победа на председничким изборима 2023. година учинила Реџепа Тајипа Ердогана и његову АКП „превише оптимистичним у решавању кризе".

„Мислим да је то највећа грешка коју су починили АКП и Ердоган", каже професор Турк.

Погледајте ББЦ документарни филм о две деценије власти Ердогана:

Криза и високи трошкови живота навелико су се појављивали у кампањи опозиције.

„Ова земља не заслужује сиромаштво", постао је један од сталних слогана Екрема Имамоглуа, популарног актуелног градоначелника Истанбула, који се борио за реизбор против кандидата АКП-а.

Успео је да осигура још пет година на власти након убедљиве победе у недељу.

Имамоглу, кандидат РНП, оптужио је Ердогана за „преокретање економских правила наглавачке".

Ердоган је 2023. године успео да освоји трећи мандат на власти обећањима о опоравку привреде.

Али на локалним изборима 2024. године, кажу упућени, бирачи су желели да пошаљу поруку не Ердогану лично, већ читавој владајућој странци.

„Бирачи не одустају лако од емоционалне везе са владарима. На локалним изборима они нису морали да гласају за лидера Ердогана, већ за његову странку.

„А на овим изборима они су желели да пошаљу поруку незадовољства АКП-ом", каже Еврен Балта, професорка политичких наука на Универзитету Озјегин у Истанбулу, за ББЦ.

Све већа привлачност опозиције

Главна опозициона странка, Републиканска народна партија, задржала је власт у највећим турским градовима, међу којима су Истанбул, Анкара и Измир, а стекла је контролу и у још неколико нових, као што је четврти највећи град Бурса.

Странка је прохујала традиционално конзервативном централном Турском на начин који су многи коментатори описали као „црвени талас", говорећи о боји којом се напредовање ЦХП-а обележавало на мапама и графиконима.

Основана од оснивача савремене Турске Мустафе Кемала Ататурка, РНП је секуларистичка и националистичка странка.

Њено главно упориште је у урбаној средњој класи.

Од оснивања модерне турске републике, конзервативци и побожни муслимани доживљавају РНП као претњу њиховим вредностима правичности и преданости вери.

ЦХП је, заузврат, често оптуживала конзервативне политичке групе, међу њима и АКП, за слеђење исламистичких циљева.

Поларизација између верских и секуларних заједница доминирала је турском политиком деценијама.

Али последњих година, РНП је проширила базу на конзервативније и побожније становнике, што је допринело овој последњој изборној победи.

„Од 2017. године, после покушаја државног удара 2016. у Турској, РНП следи политичку стратегију помирења са конзервативцима, са намером да оконча поларизацију", каже професорка Балта.

У Истанбулу, један од кључних фактора за реизбор кандидата РНП-а Имамоглуа била је подршка курдске заједнице, упркос чињеници да је било кандидата које је номиновала прокурдска ДЕМ на гласачком листићу.

Професорка Балта каже да је курдска заједница гласала стратешки.

„С једне стране, имате АКП, озбиљног играча, који их назива 'терористичком групом'.

„Са друге, имате Имамоглуа који се према Курдима односи као према равноправним грађанима. И зато су направили рационални избор гласајући за њега", каже она.

Још један фактор који је помогао опозицији на овим изборима је то што су поруке стизале до гласача током кампање.

Иако већину медија у Турској контролишу провладине агенције, та контрола није апсолутна.

Критичари често оптужују Ердогана за медијски монопол и наметање ауторитарне владавине.

Али професорка Балта са Универзитета Озјегин у Истанбулу каже да ауторитаризам може да се манифестују на различитим нивоима.

„Контрола над медијима или политичким странкама у Турској никад није била као у Русији, а никад неће ни бити. Овде још постоји значајна политичка конкуренција и постоји опозиција.

„А имали су и инструменте и прилику да комуницирају са људима."

Погледајте видео: Како се Турска променила под влашћу Ердогана

Да ли је ово крај председника Ердогана?

Иако је ово значајан пораз за Ердогана и АКП, аналитичари сматрају да је прерано говорити о крају његове политичке владавине.

Ердоганов председнички мандат истиче 2028. године.

У недељама пред изборе 31. марта он је рекао да ће то бити његов последњи мандат, мислећи на његово истицање према уставу.

„Иако су ови избори били изузетни за опозицију, Ердоган и даље доминира турском политиком, а његов утицај је још значајан", каже професор Турк са Универзитета Хаџи Бајрам Вели у Анкари.

„Не смемо да заборавимо да је за већину гласача у Турској он веома поштована и вољена личност, која служи за пример."

Професор Турк сматра да је успех АКП-а зависио од склада између „Ердогановог харизматичног ауторитета и бирократског функционисања партије".

„Али мислим да се тај склад постепено нарушава и резултати ових локалних избора су показатељ тога."

Реизабрани градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу сада се сматра озбиљним такмацем за председника, иако још није званично објавио да ће се кандидовати.

Професорка Балта верује да је задржавши градоначелничку позицију у Истанбулу Имамоглу појачао потенцијал властите кандидатуре.

За две године владавине, политички утицај председника Ердогана није се задржао у оквирима турских граница.

Представио је себе као главног посредника између Русије и Украјине, постигавши кроз преговоре важан споразум о извозу житарица 2022. године; појачао је турске трговинске односе са многим земљама у Африци и Азији, и био је утицајна личност широм Блиског истока.

Према аналитичарима, тако велики пораз на локалним изборима могао би да угрози „и његов легитимитет у свету".

„Имамоглу обећава функционалну демократију. Могли бисмо да видимо у будућности како опозиција учвршћује финансијске, културне и политичке везе са светским силама", каже професорка Балта.

Иако не представља крај Ердоганове владавине, овај изборни резултат представља озбиљно нарушавање његовог ауторитета.

Поручио је: „31. март није крај за нас, већ прекретница."

Ердоган је обећао да ће радити вредно на поновном придобијању привржености присталица.

Али опозиција, осокољена овим најновијим изборним резултатима, искористиће замајац да прошири утицај изван општина и наметне се као алтернативна политичка снага.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]