Избори у Турској: Шта порази Ердогана у Истанбулу и Анкари значе за политику Србије и региона

„Јутро је" српске певачице Наде Топчагић, заставе Југославије и коло на улици - исте слике и тактови као и пре пет година стижу из Истанбула после локалних избора.

На тај начин је део присталица опозиције пореклом са Балкана, као и те 2019. године, славио пораз Партије правде и развоја (АКП) турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

„Више хиљада људи је било на улицама, углавном младих, јако добра атмосфера", каже Јусуф Емин, истанбулски новинар чија је породица пореклом из Црне Горе и Северне Македоније.

„Знамо да наш народ воли наше песме, поготову оне из доба Југославије, а играли су и све врсте кола... Било је као на малом фолклор фестивалу", додаје Емин за ББЦ на српском.

У Истанбулу живи око 200.000 људи пореклом са Балкана и махом су наклоњени опозиционој Републиканској народној партији (ЦХП), каже он.

Екрем Имамоглу, високи званичник ове партије, већ пет година је први човек Истанбула, града који је дуго водио и Ердоган, неприкосновено лице турске политике у последње две деценије.

Међутим, Ердоганова моћ сада је окрњена другим поразом у низу на локалним изборима.

Томе су донекле допринели и бирачи пореклом са Балкана, али тешко да ће то било шта променити у политици Турске према овом региону сматра Вехид Шехић из Форума грађана Тузле и Игманске иницијативе.

„Ипак су то локални избори, све ће бити апсолутно исто", сматра Шехић, који се бави регионалним односима.

„А политика Турске према земљама Балкана се свакако неће мењати, без обзира да ли на власти био Ердоган или не."

Иако се слаже, Фахрудин Кладничанин из новопазарске Академске иницијативе „Форум 10", у поразу АКП-а види и једну потенцијалну промену.

„Ако узмемо у обзир колико су (председник Србије Александар) Вучић и други политичари региона блиски са Ердоганом и колико се поистовећују са његовим системом владања, тамошња победа опозиције би могла да их уздрма на једном нивоу.

„Пре свега Вучића, који у Ердогану види узорног политичара и не крије то", оцењује Кладничанин.

Пријатељство

Ердоган је један од државника који је честитао председнику Србије Александру Вучићу после победе његове Српске напредне странке (СНС) на изборима крајем 2023.

Турски председник је у писму навео да су изборни резултати још једном потврдили да „народ цени" све што Вучић „у континуитету чини за благостање и развој земље".

„Уверен сам да ће у овом тешком и осетљивом периоду кроз који пролази цео свет, наша блиска сарадња наставити да доприноси регионалном миру и стабилности", навео је Ердоган, а пренело Председништво Србије.

Те изборе, одржане 17. децембра, обележиле су бројне оптужбе опозиције и међународних посматрача о нерегуларности, због чега су упадљиво изостале честитке СНС-у и Вучићу из западних земаља.

Вучић је у фебруару 2024. Ердогану честитао рођендан, на шта му је турски колега узвратио у марту узвратио истом мером.

Двојица председника састала су се два пута само у 2023. години - у августу у Будимпешти, потом и у септембру у Њујорку, када је најављена и Ердоганова нова посета Србији, у којој је био већ био три пута, 2022, 2019. и 2017. године.

Ведран Џихић, виши истраживач на Аустријском институту за међународну политику, овакве односе два председника назива „блискошћу између сродних душа по начину, систему и машинерији владавине".

„Слично и слично се симпатишу", каже Џихић за ББЦ на српском.

Он не верује да ће у односу два председника доћи до суштинске промене, осим што ће Ердоган бити „више заузет на унутрашњем политичком фронту".

Зато ће имати „мање слуха и простора да негује стратешке геополитичке односе", сматра он.

„Једноставно то више није Ердоган на врхунцу моћи, који је онда и за Вучића био много интересантнији него сада, када је неко ко губи изборе."

Ердоган је на функцији премијера био од 2003. до 2014. године, када седа у председничку фотељу, али остаје неприкосновени чинилац турске политике.

Погледајте ББЦ документарни филм о две деценије власти Ердогана:

Међутим, опозиција на локалним изборима 2019. осваја Анкару и Истанбул, којима је сада придодала још неколико градова, попут Анталије, Адане, Бурсе и Измира.

„Пораз у већим градовима би могао да буде путоказ за исход неких предстојећих општих избора", наводи Шехић.

Наредни парламентарни избори у Турској, уколико не буде превремених, биће одржани 2028. године - Ердоганова АКП је на последњим, у мају 2023, освојила 35 одсто гласова, а опозициона ЦХП 25 одсто.

У исто време одржани су и председнички избори, на којима је Ердоган освојио 52 одсто гласова, победивши кандидата опозиције Кемала Киличдароглуа.

„Порука са локалних избора у Турској свакако да не одговара Вучићу", сматра Џихић.

„Победа опозиције даје пример другим земљама да је таква врста мобилизације и промене могућа, а то је оно чега се он највише плаши."

Како се Турска променила под влашћу Ердогана

Политика Турске на Балкану

Чак и да до пораза Ердогана и АКП-а дође, политика Турске према земљама бивше Југославије се вероватно неће променити.

Везе Турске са Балканом су јаке, пре свега због историје и културе, па и географске близине.

„Врло се често говори о тежњи великих сила и империја да проширују утицај на земље које су некада део њиховог царства", каже Шехић.

„Тако и Турска са Балканом, који је био део Отоманског царства, кроз економска улагања и инвестиције жели да има утицај са те стране."

Већи је утицај Турске на Србију, него на Босну и Херцеговину, сматра.

„Економски се у Србији нешто и улаже, овде (у Босни) слабо", наводи Шехић кратко.

Турска је у мају 2022. била на седмом месту по броју реализованих инвестиционих пројеката у Србији, као и на 21. месту највећих страних инвеститора у земљи, наводи се на сајту Министарства спољних послова Србије.

Турски инвеститори у Србији тренутно запошљавају нешто више од 6.000 радника у текстилној, аутомобилској, грађевинској и машинској индустрији, банкарству и туризму, наводе из Министарства.

Један од најважнијих пројеката којим се Турска бави је изградња ауто-пута између Сарајева и Београда, а значајне инвестиције улаже и на Косову и у Северној Македонији.

Ердоган је свему томе томе ударио посебан печат, сматра Џихић.

„Те историјске везе су прилично активиране, уз дозу ре-традиционализације односа и јасног проигравања пантурске и паносманске линије, да се Турска позиционира као мајка свих муслимана на Западном Балкану - од Босне, преко Санџака и Косова, до Албаније.

„Управо због тога је и Западни Балкан плодно тло за турске интересе, то ће се наставити", оцењује он.

Турска се често намеће Бошњацима као неко ко штити права ове заједнице, како је многи и гледају, каже Кладинчанин из Новог Пазара.

Но он сматра да у пракси није тако.

„Улога Турске је била, биће, и остаће да Бошњаке у Србији сведе на мањину која треба да поштује државу Србију и ништа не тражи од Босне и Херцеговине као матичне државе.

„Говори 'Србија је ваша држава, поштујте је' и ту се завршава цела прича."

Западни Балкан генерално „није ни у првих 30 или 40 тачака турске спољне политике", оцењује он.

„Немамо никакве економске користи од Турака.

„У Санџаку данас живе Бошњаци приоритетно везани са Турску, али у тој области нема инвестиција, фабрика и ничега конкретног, осим активности кроз културне програме."

Због пада Ердоганове моћи и економске кризе у Турској, Џихић у предстојећем периоду не очекује „велики офанзивни бум Турске на Западном Балкану."

„Једино што се може очекивати, ако у неком тренутку дође до победе опозиције у Турској, да продемократске снаге у регији добију ветар у леђа, а да се снаге позиције, поготову оне које имају ауторитарни карактер, као у Србији, нађу под већим притиском."

„Најинтересантније је питање да ли овакав пораз Ердогана наговештава или отвара могућност да се и на Западном Балкану ускоро десе неке демократске промене."

Политика Балканаца у Турској

Кладинчанин каже да у Турској живи „значајан број Бошњака", посебно у Анкари и Истанбулу.

„Компликовано је објашњавати генезу" њихове склоности према опозицији, каже.

„Од разних миграција и одлазака Бошњака у Турску, увек су били настројени кемалистичкој партији", указује он.

Кемал Ататурк био је оснивач модерне Турске и њен први председник од 1923. до смрти 1938. године.

„Сматрају Ердогана за религиозног фанатика, човека који на различитим нивоима злоупотребљава религију и ускраћује права људима."

Око 'балканских' гласова било је и доста борбе.

„Имамоглу је у изборној кампањи имао и посебно рамазанско вече за Балканце, са којима је генерално врло близак, чак и на листи за локални парламент је имао и шест или седам људи пореклом из Црне Горе, Србије и Македоније", подсећа Јусуф Емин.

„АКП је за то време као кандидаткињу за председницу општине Бајрампаша, где живи доста Балканаца, предложио Илкнур Ковач, рођену у Македонији, чији је муж из Сјенице."

Балканци, међутим, нису гласали за њу, већ за „Ататуркову идеологију", каже.

Бајрампашом је на крају одјекивало „Јутро је, јутро је."

Сто година Турске: Од секуларне визије Ататурка до Ердоганових отоманских амбиција

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]