Авганистан: Археолошка налазишта разрована булдожерима због пљачке артефаката

Десетине археолошких налазишта у Авганистану уништено је булдожерима ради систематске пљачке, тврде истраживачи са Универзитета у Чикагу.

Кажу да њихова анализа сателитских снимака представља први недвосмислен фотографски доказ да су начини пљачкања, који су почели за време претходног режима, настављени и након што су талибани поново преузели власт 2021. године.

Међу оштећеним налазиштима су и древна насеља из касног бронзаног и гвозденог доба, од којих нека потичу још од пре 1000 година пре нове ере, кажу истраживачи.

Већина идентификованих локалитета налази се у северној авганистанској провинцији Балху, која је пре више од два миленијума била срце Бактрије (древне земље у јужној Азији).

То је била једна од најбогатијих и најнасељенијих области древног Авганистана под Ахеменидским царством у шестом веку пре нове ере.

Након што је победио ахеменидског владара, Александар Велики је ову област освојио до 327. године пре нове ере и оженио се Бактријком по имену Роксана.

Главни град области Бактра, касније назван Балх, на главном источнозападном делу Пута свиле, био је средиште развоја будизма и зороастризма.

Касније је постао важан исламски град.

Истраживачи Центра за очување културног наслеђа Универзитета у Чикагу су помоћу сателитских снимака и других уређаја идентификовали више од 29.000 археолошких налазишта широм Авганистана.

Међутим, на снимцима провинције Балха начињеним од 2018. године истраживачи примећују нешто ново.

Кажу да уочавају тачкице за које су сигурни да су булдожери, због начина на који се повремено појављују на снимцима и трагова које за собом остављају.

Снимци који су направљени после оваквих појава приказују свеже разрована подручја са јамама које су ископавали пљачкаши, објашњава професор Гил Стајн, директор центра.

„У суштини, људи су рашчишћавали огромне површине да олакшају систематско пљачкање налазишта", рекао ми је.

Његов тим каже да су 162 древна насеља била „разорена запањујућом брзином, по једно у недељу дана" у периоду од 2018. до 2021. године, а да су такве активности настављене на 37 налазишта и под влашћу талибана.

Истраживачи не објављују тачне локације како не би одавали информације потенцијалним пљачкашима.

Поступак документовања многих налазишта је још у раној фази.

То значи да истраживачи једноставно не знају шта је закопано на налазиштима, која су углавном хумке, тврђаве, гостионице поред пута познате као караван-сараји, и системи канала.

Само 97 километара даље налази се археолошко налазиште Тела Тапе, где је 1978. године откривена ризница бактријског злата старог 2.000 година.

На такозваном „златном брду" било је 20.000 ретких предмета, међу којима су били златни накит, украшена златна круна и новчићи, што је данас познато као изгубљено благо Авганистана.

„У свакој хумци се могу откопати слојеви цивилизације", каже Саид Реза Хусеини, научни сарадник на Кембриџ универзитету.

Рођен је у Балху, а у његовим двадесетим радио је као волонтер на истраживању археолошких налазишта у северном Авганистану, међу којима су и нека за које истраживачи кажу да су разорена булдожерима.

Био је запањен када је видео снимке Универзитета у Чикагу.

„Када сам за то чуо, осећао сам као да ми душа умире", каже он.

Нема јасних доказа ко стоји иза очигледног уништења.

Професор Стајн каже да је овакав образац уништавања почео да се примењује током претходне власти, када је председник био Ашраф Гани, и да се наставио под владавином талибана.

Ганијева власт била је слаба и није имала потпуну контролу над појединим деловима земље.

Провинција Балх на северу Авганистана, као и њен највећи град Мазари Шариф, били су међу првим областима које су пале у руке талибана, пре него што су заузели престоницу Кабул у августу 2021. године.

Професор Стајн мисли да налазишта можда пљачкају људи који су довољно богати и моћни да могу да купе или изнајме машине за земљане радове, и да је преместе у сеоска подручја „без да им се било ко меша у посао".

Хусеини каже да су поједина археолошка налазишта у овој области била опљачкана и пре него што је он напустио земљу 2009. године.

„Нико није могао да врши ископавања или копа без дозволе локалних моћника и милиције", истиче он.

„Њима није важна историјска вредност, они копају и уништавају у потрази за нечим.

„Видео сам то сопственим очима - чак су користили сито за просејавање земље да провере да ли нечега има".

Каже да је једном учествовао у напорима да се археолозима обезбеди приступ древном налазишту на којем је командант милиције садио опијум.

Током њихове прве кратке владавине, талибани су 2001. године разнели 1.500 година старе Будине статуе из Бамијана.

То су биле највеће статуе усправног Буде на свету.

Али, када су две деценије касније поново дошли на власт, талибани су рекли да ће поштовати древно наслеђе земље.

Атикулах Азизи, вршилац дужности заменика талибанског министра информисања и културе, одбацио је тврдње о пљачкама, рекавши да је основана јединица од 800 војника да се брине о историјском наслеђу.

Он је за ББЦ рекао да су неке организације доставиле министарству слике о „кретањима булдожера и људима који обављају те земљане радове".

Али додао је додао да „смо послали разне тимове на налазишта да провере такве тврдње, и уверавам вас да није било ниједне такве активности ни на једном од тих локалитета".

Талибанско Министарство одбране саопштило је да је прошлог септембра ухапшено троје људи под оптужбом да су покушали да прокријумчаре антиквитете вредне око 27 милиона долара, међу којима су биле статуе, мумије, златна круна, књига, и мачеви.

Министарство је саопштило и да су предмети предати народном музеју и да се истрага наставља.

Професору Стајну сам пренео шта је рекао Азиз.

„Не могу да спекулишем зашто би људи то порицали, осим да осећају стим кад им се докази предоче", рекао је он.

„Можемо да докажемо да су ове активности обављане током владавине два веома различита политичка режима".

Професор Стајн верује да се опљачкани артефакти из Авганистана кријумчаре преко Ирана, Пакистана и других земаља и шаљу у Европу, Северну Америку и на Далеки исток.

Постоји могућност да се неки артефакти, без истакнутог датума и назива, представљају на аукцијама и излажу у музејима широм света.

Наглашава да им је тешко ући у траг ако никада нису каталогизовани, али верује да је важно покушати заштитити локалитете на којима се може наћи много већи број артефаката.

„Културно наслеђе Авганистана је део светске баштине и нешто што заиста припада свима нама", истиче професор Стајн.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]