Холандија: Како је једна трагедија натерала људе да озбиљно схвате усамљеност

Проналазак жене у њеном дому, годинама пошто је умрла, инспирисало је националну кампању у Холандији за борбу против усамљености.

Деценију касније постоји огроман број програма инспирисаних истом идејом - да свако треба да има сопствено место у друштву.

Тело седамдесетчетворогодишње жене пронађено је у њеном дому у Ротердаму 21. новембра 2013. године.

Била је мртва 10 година.

Звала се Беп де Бруин.

Рођена је у некадашњој Холандској Индији, а као тинејџерка се преселила у Холандију.

Постала је изолована искусивши рану трауму, раскинувши све контакте са јединим дететом.

И зато кад је Беп умрла 2003. године, нико тога није био свестан.

Њена државна пензија аутоматски је била уплаћивана на њен банковни рачун, док је њена станарина скидана са њега.

Бепино тело је откривено тек пошто су радници гасовода били приморани да уђу у њен стан.

Полиција се пробила кроз планину поште, која им је касније помогла да израчунају кад је умрла.

Овај догађај је покренуо град на деловање.

Локални политичар, Хуго де Јонге, рекао је за локалну телевизијску станицу да је то била „потресна слика о огромној усамљености у тако великом граду".

Он је покренуо програм у којем су волонтери нудили социјалне посете свим становницима Ротердама старијим од 75 година, помажући онима који морају поново да се повежу са људима.

Кад је Де Јонге именован за министра здравља, социјалних питања и спорта, наставио је ту борбу, покренувши 2018. године националну иницијативу за борбу против усамљености међу старијима.

А скорашња статистика показује да би то могло да даје резултате.

Тешко је пронаћи поуздане глобалне цифре, али прошле године је прво истраживање на нивоу читаве ЕУ показало да се отприлике сваки осми човек највећи део времена осећа усамљено, док се трећина осећа усамљено најмање неки део времена.

Међутим, Холандија се показала као земља са једним од најнижих степена усамљености у Европи.

Усамљеност је сложен проблем, са узроцима који варирају од лоших социјалних вештина до великих животних промена и изолације.

Такође постоји снажна веза између усамљености и лошег физичког и менталног здравља.

Национална иницијатива се зове Een tegen eenzaamheid, односно „Човек против усамљености".

Саветници посећују локалне општине да би им помогли да израде акционе планове.

Они и охрабрују општине да формирају антиусамљеничке мреже које обухватају здравствене раднике, волонтере и компаније.

То је потом пренесено на национални ниво, стварањем Националне коалиције против усамљености.

Чланови варирају од банака преко супермаркета до добротворних установа, спортских клубова и културних установа.

Они се сви састају двапут годишње да би разменили идеје и пронашли начине да сарађују.

„Многи људи желе да учине нешто.

„Може се рећи да је створен предиван покрет, са много повезаних иницијатива", рекао је Де Јонге за холандски телевизијски панел, кад је први пут покренут овај програм.

Погледајте видео: Чорба која повезује различите генерације

„Брбљиве касе"

Инспирисао је велики број иновативних идеја са неочекиваних места.

На пример, ланац супермаркета Џамбо у десетинама продавница сада има специјалне kletskassa - „брбљиве касе".

Муштерије које желе мало да убију време током дана са касирком, а да их нико не пожурује, могу да стану у специјални жути ред да купе намирнице.

То је сасвим супротно од хладних машина са самоуслужним касама.

За то време, национална пошта, Пост НЛ, развила је волонтерски програм у којем радници поште могу да пријаве становника за ког мисле да има проблема.

„Можете да сматрате наше испоруке додатним паром ушију и очију у комшилуку", каже Тијс Керчкофс, директор социјалног утицаја.

Раднику се указује на шта да обрати пажњу, попут завеса навучених дуже него што је уобичајено или нагомилана пошта.

Он потом испуни формулар са подацима становника који се прослеђује социјалној установи.

„Поштанском раднику се не говори исход случаја из разлога заштите приватности, али макар има мир да је урадио што је могао и неком проследио своју забринутост", каже Керчкофс.

Програм се тренутно води у 19 општина.

У Ротердаму, где је пронађена Беп де Бруин, за три године оглашено је 50 на узбуну и скоро сваки пут је било основано, према локалним партнерима из социјалне службе.

Ширење програма делом се десило због националне коалиције која је повезала ПостНЛ са локалним социјалним службама преко Социјалног рада Холандије.

Четвороножни пријатељи

Интернет страница „Човек против усамљености" промовише и социјалне организације које могу показати доказе о ефикасности, а охрабрује и општине да их укључи у властите планове.

Једна звана Упех сада добија средства из четири велика града из Холандије.

Она води интернет страницу за упаривање старијих одраслих људи који би волеле да се старају о кућном љубимцу заузетих власника паса.

Бесплатно је за старије, а са малом наплатом за власнике паса.

„Неки од наших клијената се брину да би пас могао да их надживи или немају новца да плаћају ветеринарске услуге.

„Ово им омогућује да имају пса на одређено, што је добро за њихово физичко и ментално здравље и за упознавање људи у њиховом крају", каже директорка Елен Гронеман.

Упех је до сада остварио 4.500 упаривања.

Тео Ниенхујс (74) је упарен са Џенет и њеним псом Бикелом.

„Кад доспете у средње седамдесете, можете да изгубите све своје везе", каже ми он док шетамо Бикела у локалном парку.

„Бикел је најслађи псић и он привлачи многе људе. Људи ме сада препознају и поздрављају, а и чврсто сам се повезао са Џенет.

„Кад бих имао неки проблем, она би ми била на врху листе људи које бих звао", додаје.

Независно истраживање поткрепљује Теово искуство на ширем плану.

Према њему, трећина корисника Упеха рекло је да су се њихово физичко здравље и социјални контакти поправили.

Национална иницијатива за борбу против усамљености се 2018. године усмерила ка томе да помогне старијим одраслима људима као што је Тео.

Међутим, врло брзо се испоставило да је проблем много шире природе.

Ома'с Соеп, продавница супе која пола зараде улаже у куварске сесије које упарују старије становнике са студентским волонтерима, схватила је да студенти имају једнаке користи као и корисници.

„Започели смо пројекат због усамљености међу старијима, али смо схватили да такође има и много усамљених младих, попут оних који се преселе у градове да студирају", каже сувласник Мартијн Кантерс.

И тако је 2022. године акциони програм „Човек против усамљености" проширен да обухвати читаво друштво, а коалиција је нарасла на 196 партнера.

„Наши актери су нам рекли да је усредсређеност на старије сувише ограничена. Усамљеност може да се деси било коме", каже Миша Стубеницки, портпарол Министарства здравља.

Тренутно су у току истраживачки пројекти који проучавају друге групе високог ризика, међу њима неформалне старатеље, старије мигранте и тинејџере.

Бивша саветница за младе Јоланда Ван Герве каже да је била задовољна што је влада препознала да се и тинејџери муче.

Пре неколико година, организовала је омладински клуб по имену „Придружи нам се", конкретно за младе одрасле који се муче да остваре дубље везе.

„Помажемо младим одраслима да се изборе са негативним мислима о самима себи и изграде самосталност и социјалне вештине", каже она.

Сесије води обучени социјални радник за младе, који помаже сваком члану да постави властите циљеве, које могу да вежбају у омладинском клубу.

„Имао сам проблема да упознајем људе, да разговарам са њима. Изазивало ми је лудачку анксиозност.

„Проводио сам многе ноћи код куће када нисам имао кога да зовем нити са ким да разговарам", каже двадесеттрогодишњи Лук.

Он каже да се осетио добродошлим у групи.

„Лепо је имати место на ком могу да се дружим и то ми је помогло да имам боље мишљење о себи."

Погледајте како су јарићи постали лек за смиривање живаца

Стигма усамљености

Групе „Придружи нам се" тренутно постоје у 77 општина.

Јоланда каже да су ограничени буџети успорили њихово ширење.

Међутим, национална кампања сад нуди субвенције областима које би желеле да их укључе.

Сви пројекти се баве стигмом - још преовлађује веровање да је усамљеност нека врста личног недостатка, уместо проблем читавог друштва.

Различите групе се са тим носе на различите начине.

Омладински лидери у „Придружи нам се" подстичу се да деле властита искуства о усамљености да би помогли да се она нормализује.

Међутим, неке организације као што су Упех и Ома'с Соеп једва да помињу ову тему, да не би заплашили будуће муштерије.

„Нико не воли да каже да је усамљен", објашњава Мартијн Кантерс из Ома'с Соеп.

Сваке године, „Човек против усамљености" покушава да наведе људе да разговарају о овом проблему током Националне недеље усамљености.

Стотине специјалних догађаја организује се широм земље, када многи коалициони партнери сарађују међу собом.

Ома'с Соеп је добила добродошао подстрек ове године, када им се холандска краљица Максима придружила на сесији кувања.

Иако је усамљеност и даље горућа брига у Холандији, Миша Стубеницки мисли да су на правом путу.

„Решење је у сарадњи. Да би се изборили са њом, читаво друштво може и мора да допринесе", каже он.

Ове групе се надају да ће успети да осигурају да се прича Бепе де Бруин не понови.

„Живим сам и некада сам се шалио са комшијом изнад, ево ти кључ, дођи ако осетиш непријатан мирис", каже Тео док милује Бикелову меку главу.

„Али сада се осећам потребно и жељено. Осећам се нормалније. Поново сам део система."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]