Међународни дан старијих људи: Шта је ејџизам и колико погађа старије у Србији

Бранислава Кравијанац из Београда има 71 годину и себе сматра „повлашћеном" што има двоје деце која о њој, како каже, лепо брину.

Цео радни век провела је у раду са људима, као физиотерапеут, а сада се из хобија бави фотографијом, прави јастуке и редовно користи интернет.

Иако је веома комуникативна и живи активно, осећа да је друштво гледа другачије сада када је старија.

„Свуда се осећа нетрпељивост према старијима, не бих ја да идем на млади свет, али примећујем да је доста брз и нетолерантан", каже.

То су приметили и у првом Глобалном извештају Уједнињених нација (УН) о ејџизму - дискриминацији старијих.

Једна од три особе у Европи била је жртва ејџизма, а Србија, као једна од земаља са просечно најстаријим становништвом на свету, није изузетак када је у питању овај негативни тренд, показује извештај УН.

„Више од половине старијих људи у Србији осећа се дискриминисано, посебно када ступају у контакт са државним институцијама, траже информације или услуге у свим аспектима живота", каже регионална директорка Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) Алана Армитаж за ББЦ на српском.

Идеја да су пензионери „терет" друштва, појачан ризик од сиромаштва, злостављање и занемаривање су још неки од проблема којима су изложени старији људи у Србији, наводи се у Посебном извештају о дискриминацији старијих који је у мају ове године објавила канцеларије Повереника за заштиту равноправности.

Сваки пети становник Србије старији је од 65 година - то је више од милион и 400 хиљада људи - око 20 одсто становништва.

Шта мучи старије становнике Србије?

Дискриминација на основу година не само да је присутна, него спада у пет најчешћих разлога за притужбе које стижу на адресу канцеларије Повереника за равноправност.

„Број притужби се из године у годину увећава или у најмању руку остаје стабилан", пише у извештају.

Како додају, дискриминација старијих се испољава у готово свим областима.

У области социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, рада и запошљавања, имовинских права, становања, образовања, културе и спорта, као и у области јавног информисања и медија.

Дискриминацијом су посебно погођене старије особе са инвалидитетом које се суочавају са изазовима у коришћењу јавних површина.

Нарочито се истиче податак да се више од 50 одсто старијих особа у земљи осећа дискриминисано у ситуацијама када се због нечега обраћају државним институцијама.

То може бити у болници, пошти, у општини или на неком другом месту.

Београђанка Бранислава Кравијанац каже да она углавном нема проблеме када иде на шалтер, али примећује „уопштено груб" однос према старијим суграђанима.

„Ја још видим, чујем и одговарам јасно и гласно кад ме нешто питају, па зато немам проблема", сматра.

Мада примећује да „неки људи 'у најбољим годинама' мало спорије мисле, заборављају, не знају шта су хтели да питају".

„Доктори и сестре онда буду нетрпељиви, просто избија из њих нека нервоза што овај не одговара брзином којом она пита или не одговара тачно шта пита", каже Бранислава.

Старији у Србији погођени су и економски - немали број живи у сиромаштву или ризику да постану сиромашни, наводи се у извештају Повереника.

Просечна пензија за јануар 2021. била је 29.378 динара, а просечна пољопривредна пензија 11.896 динара, подаци су Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

„Месечни износ пензије мањи од износа минималне потрошачке корпе (у септембру 2020. године - 37.741,06 динара) прима више од 75 одсто пензионера", истиче Повереник.

„Оваква примања не омогућавају економску сигурност у старости, него репродукују сиромаштво и зависност од других чланова породице и друштва као заједнице", додају.

Шта је ејџизам?

То су стереотипи, предрасуде и дискриминација на основу година старости.

„Ејџизам би могао у овом веку да постане оно што су расизам и антисемитизам били у прошлом", изјавила је раније повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Израз је 1968. године сковао амерички геронтолог и психијатар Роберт Батлер, који је за властите радове о старењу крајем седамдесетих добио Пулицерову награду.

О ејџизму се све чешће говори од пре десетак година, како би се скренула пажња на негативан тренд у односу према старијима широм Европе.

Док се овај појам односи на старије, дискриминација према млађима назива се јангизам.

Светски дан старијих људи обележава се 1. октобра.

Старији су такође изложени злостављању, занемаривању, непоштовању, маргинализацији, па и свођењу на ствар", наводи се.

Број пријава насиља над старијим особа се у протеклих пет година повећао за 153 одсто, податак је Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања из 2017.

Насиље некада има и фаталне исходе - само у првих шест месеци 2018. у Србији је убијено 12 старијих људи, међу њима десет жена старијих од 60 које су живот изгубиле у породичном насиљу, а да претходно случајеви нису били пријављени службама.

Проблематичан је и начин на који су старији представљени у јавности, указује Повереник.

„Најчешћи приказ старијих грађана и тема у вези са старењем своди се на статистичке податке, а најкраће речено - много више у односу на остале и 'скупи' су", наводе.

Указују да је „приоритетна обавеза" друштва да се то промени.

Упознајте најстарију волонтерку Црвеног крста Србије

Поред тога, додају, старији се посматрају као „старомодни и неспособни да се прилагоде променама".

Пре више од деценије, Бранислава је за јубиларни шездесети 60. рођендан од деце на поклон добила рачунар.

„Истина је да сам морала да питам како то иде, а они су морали да ми објашњавају, али смо на крају успели", каже.

Не зазире ни од паметног телефона, али признаје да то није случај са свим њеним пријатељицама.

„Неке једноставно мисле да оне то не могу", додаје.

Бранислава примећује да је приступ технологији посебно важан за оне „чија деца живе у иностранству, зато што им је то једина веза".

'Страшне последице'пандемије на живот многих старијих људи

Пандемија корона вируса је „оставила страшне последице по живот многих старијих људи у свету и оголила предрасуде и дискриминацију" према онима са највише животног искуства, наводи се у Глобалном извештају у ејџизму.

Дискриминација по питању приступа здравственим услугама примећена је у више земаља, а најпогођенији су они који живе у домовима за старе, где је ризик од ширења заразе већи због живота у колективном смештају.

У извештају се такође наводи да су млађи у недостатку ресурса, као што су респиратори и приступ интензивној нези, имали предност, оцењујући да то „није етички, с обзиром на то да су старији током пандемије били међу најугроженијима".

Нема много података о старосној структури преминулих у Србији, али је министар здравља Златибор Лончар у јулу 2020. рекао да је међу преминулима било највише људи старости од 60 до 69 година - 29 одсто.

У неколико земаља, међу којима и Србија, за старије су важиле посебне мере, као што је ограничавање излазака из куће, подсећају у извештају.

Одлука власти у Србији да старијима од 65 забрани изласке током ванредног стања наљутила је многе, о чему је ББЦ већ писао.

Рестриктивне мере усмерене на старије повећавају ризик од друштвене изолованости и усамљености, а смањују приступ лечењу, што може да има „озбиљне последице по њихово благостање", стоји у Глобалном извештају.

Присећајући се пролећа прошле године, Бранислава сматра да је „имала среће" што јој је помагало њено двоје деце.

„Они су ме обилазили и снабдевали, али саосећам се са онима који немају никога", каже.

Поводом одлуке да пензионери смеју у продавницу само између четири и седам ујутро била је „веома лоше воље", каже.

„Била сам просто љута због света који је тамо чекао и питала се да ли је могуће да немају никога ко ће да им купи и донесе", истиче Бранислава.

Како би се ејџизам на глобалном нивоу смањио, УН предлаже промену законских оквира да би се овај вид дискриминације озбиљније третирао, едукацију и рад на интеграцији старијих у друштво кроз заједничке активности са људима из других старосних група.

Бранислава се највише дружи са другим пензионерима и чланица је пензионерског клуба који тренутно не посећује због пандемије.

„Сви смо приближних година па се некако разумемо", каже.

„Веома ми је важно да останем активна".

Сениори у Београду цртају графите

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]