Животиње: Зашто је женка пса подојила напуштено легло мачића

Неколико сати након што је Сју Стабли у кућу донела шест напуштених мачића, догодило се нешто необично - њен пас их је подојио.

Гладни мачићи су одмах прихватили.

Али зашто би женка пса неговала мачиће и колико је уобичајено дојење и усвајање међу животињским врстама?

Првобитни план је био да мачићи остану код Сју једну ноћ и да их следећег јутра одведу у локални пансион за негу напуштених животиња.

Ипак, Тизел, двогодишња женка расе џек расел, имала је другачије планове.

„Она је одлучила да пази на њих", каже Стубли, која живи у енглеском Сафолку.

„Неколико сати их је лизала како би их очистила, а онда и дојила. Остали су загрљени целу ноћ".

Мајчински инстинкт је у потпуности прорадио код Тизел.

„Ако би у кућу ушао неко кога не познаје, она би се поставила заштитнички према мачићима или би их враћала у кревет ако они одлуче да крену негде", каже Стабли.

Овакво разбијање стереотипног доживљаја односа паса и мачака заправо није ништа необично.

На пример, у Ливерпулу је штене ши-цуа Хоуп усвојила сијамска мачка, која се истог дана омацила.

Наравно, не раде ово само мачке и пси.

Мачка из Украјине је 2016. године међу сопствене мачиће довела и две мале веверице.

Годину дана касније, забележен је и случај у руском Владивостоку када је мачка по имену Муска спасила осам јежева.

Пар белоглавог орла узео је младунче црвенорепаног јастреба (две врсте су смртни непријатељи) у сопствено гнездо и одгајали са њихова три орлића.

Зашто се тако нешто дешаваа?

Рејчел Грант, билошкиња за универзитета Саут Банк у Лондону, каже да су таква „усвајања" међу врстама вероватно резултат „фиксних образаца деловања", у којима животиња која усвоји реагује на „одређени окидач" усвојеног.

Птићи ће, на пример, видети црвени део на мајчином кљуну и кљуцати га.

Мајка узвраћа гест реагујући на разјапљене кљунове птичица.

Испоставило се да је ово сигнал којим се може манипулисати.

Кукавице, на пример, искоришћавају ове „фиксне обрасце деловања" тако што натерају друге птице да одгајају њихове младе уместо њих.

Докторка Грант каже да што су врсте ближе једна другој, већа је вероватноћа да ће доћи до усвајања међу врстама, што значи да је мало вероватно да ћете некада прочитати вест о крокодилу који негује штене чиваве.

„Код беба сисара биће одређених карактеристика које деле са другим сисарима", каже Грант.

„На пример, мачке и пси су сисари и знакови који покрећу понашање мајке код обе врсте су веома слични", додаје.

Што се тиче младих и они се инстинктивно понашају.

Дакле, мачићи у случају Тизел реагују инстиктивно, баш као људске бебе или штенци, траже сису којом ће се нахранити.

„Ово понашање није свесно контролисано", каже Грант.

Иако је „усвајање" међу врстама симпатично и сви одушевљено коментаришу на друштвеним мрежама, то је сигурно у супротности са нашим разумевањем еволуције.

Али не и према докторки Грант.

Дакле, снажан мајчински инстинкт је показао да би Тизел била добра мајка ако буде имала једног дана властиту штенад.

Оно што би било интересантно видети, према речима др Грант, било би шта би се десило да је Тизел већ имала пуно легло властитих штенаца, да ли би и онда усвојила мачиће.

Можда би било другачије.

Шта чека сутра Тизел и њене мачиће?

„Мислим да ће временом доћи до одвикавања, али то је добро, јер ће свако маче добити сопствени дом", каже Грант.

Погледајте: Врата која воде у срећан дом за животиње

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]