Руси у Србији: „Гледају нас као да смо вреће новца”, зашто неки странци плаћају „руске цене”

Када се октобра 2022. године са породицом доселила у Србију, Аљона Подљесних из града Перм није ни слутила какве је непријатности чекају.

„Имам утисак да нас у Србији гледају као да смо вреће новца.

„Прво нам станодавац у Панчеву није вратио депозит, а тренутно се у Суботици судим са зубарком, која је покушала да десетоминутну поправку млечног зуба мог детета наплати 6.000 динара - двоструко више него по истакнутом ценовнику", каже 51-годишња професорка руског језика за ББЦ на српском.

Странци у Србији, међу којима и значајан број Руса који су се доселили од почетка рата у Украјини, неретко су у ситуацији да плаћају веће цене, а неки и да се нађу на мети превара.

На друштвеним мрежама, групе на руском језику посвећене упозоравању на преваре и упоређивању цена, броје и по неколико хиљада чланова.

„Добро ми је познат феномен такозваних 'руских цена', али иако су неки поступци проблематични са моралног аспекта, правно гледано, не може се увек говорити о преварама", каже адвокат Огњен Рашуо за ББЦ на српском.

Више од 370.000 руских држављана ушло је у Србију од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. до краја априла 2023. године, речено је из Министарства унутрашњих послова (МУП) за ББЦ на српском.

Крајем априла ове године, у Србији је на одобреном привременом боравку живело скоро 30.000 Руса, додали су.

У наведеном периоду евидентирано је укупно 340.332 држављана Русије, који су напустили земљу, али МУП није одговорио на наше питање о томе колико Руса живи у Србији, али нема пријављен боравак, јер се ослања на визаран.

Визаран је пракса напуштања земље пред истек периода предвиђеног за безвизни боравак, а затим повратак у земљу у кратком року, како би се стекла могућност да се у њој поново борави туристички.

Руски држављани, који прибегавају визарану, напуштају Србију једном у 30 дана.

Да ли уговор штити?

Невраћени депозити и повећања кирија на сваких неколико месеци често су тема дискусије у руским групама посвећеним ценама и преварама.

„Имам утисак да поједини користе нашу нимало лаку ситуацију, у којој је много Руса брзо одлучило да спакује кофере", каже Подљесних.

Због политичких ставова, ова професорка на Пермском државном универзитету и сама се нашла на мети у Русији, јер се јавно успротивила рату.

Након што се локалним властима пожалила због плаката са словом Z, једним од симбола руске инвазије, почела је да добија претње.

„Одлучили смо да напустимо земљу, али пошто имамо двоје школске деце, нисмо хтели да то урадимо напречац", каже.

Делимична мобилизација, коју су руске власти објавиле у септембру 2022. године, убрзала је процес пресељења, јер се породица бојала да би отац могао да буде позван у војску.

Стигавши у Србију, на препоруку пријатеља изнајмили су стан у Панчеву, али нису потписали уговор са станодавцем.

„Били смо у великој журби, нисмо ни размишљали о томе, а надали смо се да ће све бити у реду управо због препоруке", каже.

Међутим, како додаје, када су два месеца касније напуштали стан да би се преселили северније, у Суботицу, станодавац је одбио да им врати „депозит у износу од 350 евра".

„У нашој ситуацији, то није мала сума.

„Покушали смо да се успротивимо, али схватила сам да не можемо да учинимо много, јер нисмо имали уговор", додаје.

У сличној ситуацији нашао се и Михаил* из Санкт-Петербурга, који се у Србију преселио на пролеће прошле године.

„Пронашао сам стан у центру Београда за 500 евра месечно и оставио депозит у висини кирије", каже ИТ стручњак, чије је право име познато редакцији.

Уговор са станодавцем није потписао.

„Користим визаран, тако да ми није била битна пријава боравка, а станодавац је објаснио да ћу плаћати мању кирију ако не будем пријављен", додаје.

Станодавац је, како каже, „сваких неколико месеци подизао цену кирије за 150 евра, под објашњењем да цене кирија у Београду расту".

„Када се то догодило по други пут, одлучио сам да потражим нови стан, али ми депозит није враћен, иако сматрам да за то није било оправдања", додаје.

Адвокат Рашуо примећује да је у Србији „распрострањена лоша пракса да се при закупу стана не потписују уговори".

„Закупци морају да схвате да уговор штити првенствено њих, јер су само на тај начин и формално дефинисани услови становања", каже он.

Додаје да се, када до оваквих непријатности дође, „не може говори о превари, уколико нема уговора као полазне тачке".

Ни потписан уговор са станодавцем није спасао непријатности 35-годишњег Јурија*, који од прошлог лета живи у Новом Саду.

Када се архитекта са породицом доселио у Србију из Москве, кренуо је у потрагу за станом за дужи боравак и потписао уговор на годину дана.

Међутим, када је породица почела да преноси ствари, станодавац их је обавестио да жели да „подигне цену за 100 евра, јер им је дао превише добру понуду".

„Нисмо се сложили, рачунајући да нас штити уговор, али се станодавац на крају одлучио за једнострани раскид уговора.

„Депозит од 600 евра нисмо добили назад, јер је у разлозима за раскид наведено да смо направили штету у стану у који нисмо стигли ни честито да се уселимо", додаје.

На ситуацију се није нигде пожалио.

„Нисам знао језик, а већ сам имао довољно проблема у животу, није ми још и то требало", додаје.

Погледајте видео: „Србија је за мене сада дом" - нови живот Руса на Балкану

'Руске цене'

Непријатност на тржишту некретнина је овог пролећа доживео и Денис Мухортњиков, 39-годишњи ИТ стручњак.

У Србију се са породицом доселио јануара 2023, из града Курган, између планине Урал и Сибира.

Настанили су се у Нишу, на југу земље, и кренули у потрагу за сеоском кућом, коју желе да купе.

„Пронашли смо једну кућу у околини Алексинца, у понуди агенције Проагент из Ниша.

„Међутим, агент је током преговора покушао да нам изнуди 500 евра за наводне трошкове путовања аутом до села и назад, како би нам показао некретнину", прича Мухортњиков.

Иако упознат са чињеницом да агенције приликом посредовања наплаћују услуге, најчешће кроз провизије на склопљене уговоре, Мухортњиков је био сумњичав.

„Агент ми је новац затражио Вајбер поруком, коју је обрисао након што се уверио да сам је прочитао.

„Затим ме је подсетио на обрисану поруку и замолио ме за одговор", каже и додаје да се није сложио да плати.

Истина је да је порука послата Вајбером, а затим обрисана, али ради се о „неспоразуму услед језичке баријере", кажу из Проагента за ББЦ на српском.

Како тврде, предочили су додатне трошкове у износу од 500 евра, од чега би 300 евра отишло на услуге адвоката, јер је било потребно пренаменити земљиште, док би преосталих 200 евра отишло на путне трошкове које је, како кажу, „израчунао рачуновођа".

„За трошкове бисмо издали фактуру, али можда клијент то није разумео", додају.

Из Проагента додају да Општи услови пословања агенције, истакнути на сајту, предвиђају могућност додатних трошкова.

У фебруару 2023. године, десетогодишњу ћерку Аљоне Подљесних заболео је млечни зуб.

По препоруци „мајке, са којом њено дете иде у школу", одвела ју је у приватну стоматолошку ординацију „Купрешанин" у Суботици.

Подљесних тврди да је за „десетоминутно лечење зуба стоматолошкиња покушала да наплати 6.000 динара".

„Питала сам зашто, образложила је да је стављена композитна пломба, а ја сам погледала у истакнути ценовник - тамо је стајала цена од 3.000 динара.

„На моје питање зашто је цена двоструко већа, зубарка је одговорила да је поправила два зуба", додаје.

Након краће расправе, стоматолошкиња Ивана Купрешанин их је, како додаје, „истерала из ординације", а да нису платили поправку.

Подљесних је о ситуацији написала у Фејсбук посту, после чега су јој се обратили новинари једног српског таблоида, са којима је пристала да разговара.

„Када је текст објављен, зубарка је мене тужила за клевету - нисам могла да замислим да ћу се наћи у таквој ситуацији", каже.

Додаје да је прво рочиште одржано крајем јула пред Основним судом у Суботици.

ББЦ на српском се за коментар обратио стоматолошкој ординацији „Купрешанин", где нам је речено да докторка не разговара са новинарима и упутили нас на њеног адвоката, али нису желели да нам открију његово име, као ни контакт податке.

Покушали смо да се и сами уверимо у цене услуга на сајту ординације, али тамо ценовник није истакнут.

Услуге зубара, агенција за некретнине, као и све друге услуге и производи које нуде регистровани предузетници, спадају у домен Закона о заштити потрошача, појашњава Јован Ристић из Удружења потрошача Ефектива за ББЦ на српском.

„Нико не спречава трговце да робу пласирају по различитим ценама, али довођење у заблуду је кажњиво", појашњава.

Додаје да цене морају бити јасно истакнуте.

„Не можете имати различите цене за домаће становништво и странце, осим ако то изричито не нагласите, а до сада се нисам сретао за таквим примерима - неко би морао да буде веома храбар да тако нешто уради", сматра.

Иако се дуго бави доменом заштите потрошача, каже да странци готово да не долазе да му се пожале.

„Претпостављам да не знају где да се обрате, јер су у страној земљи, не знају језик и теже им је да дођу до информација", наводи.

Како да избегнете непријатности

Регистровани трговци су у обавези да истакну цене услуга, у складу са Законом о заштити потрошача, каже Ристић.

Подсећа и да је „трговац је у обавези да унапред упозори на додатне трошкове".

„Било да се ради о поправци још једног зуба, или трошковима горива - трговац мора да има тарифник, у којем цене могу бити и астрономске.

„Потрошач мора да има право избора - да пристане на цену или не."

Ристић саветује да поверење поклањате искључиво регистрованим предузетницима.

„На сивом тржишту, и домаћи становници неретко постају жртве превара, а камоли странци", истиче.

Рашуо саветује да за све веће новчане трансакције и дугорочне договоре потражите правни савет.

„Ако изнајмљујете стан, склопите уговор.

„Ако купујете некретнину, унајмите стручњака за домаће прописе, како бисте избегли непријатне ситуације", препоручује адвокат.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]