Животна средина: Да ли трка за индијско-кинеске пруге и путеве штети Хималајима и чини их опаснијима

Пошто су почеле да се појављују нове пукотине у земљи у Јошимату и око њега, овај хималајски град у северној Индији не избива из вести.

И док је разлог тоњења града предмет велике расправе, научници кажу да се на Хималајима формира још алармантнија слика.

Они кажу да темпо којим Кина и Индија граде инфраструктуру широм хималајског региона може значајно да повећа опасности и ризике од природних катастрофа.

Глобално загревање додатно дестабилизује еколошки рањив регион док пораст температуре наставља да отапа глечере и пермафрост (перманентно замрзнуту земљу).

А управо се ту издубљују аутопутеви, постављају железничке трасе, буше тунели, и то са обе стране Хималаја.

„И тако се практично све више приближавате несрећама", каже Андреас Каб, професор физичке географије и хидрологије са Универзитета у Ослу, коаутор важног извештаја о узроку катастрофалне лавине у области Чамоли у држави Утарканд у северној Индији 2021. године.

Разне студије су се усредсредиле на појединачне догађаје, али кад се све оне повежу, указују на све већи ризик од несрећа широм региона - 3.500 километара које Кина и Индија деле као своју де факто границу, названу Линија стварне контроле.

„Клизишта на сваком километру"

Током септембра и октобра 2022. године, дошло је до по једног делимичног или потпуно блокирајућег клизишта на сваком километру националног аутопута НХ-7 у држави Утарканд, тврди се у студији објављеној прошлог месеца у Природним несрећама и наукама Земљиног система.

И друге студије су указивале на сличне опасности.

„Поред еколошких услова, градња и ширење путева допринели су формирању нових клизишта која су често плитка и мала, али ипак доводе до смртних исхода, изазивају озбиљну штете по инфраструктуру и прекиде саобраћаја", каже се у студији коју је објавила Европска геонаучна унија.

Клизишта и друге природне катастрофе последњих година постају све чешће.

Новоизграђени аутопут Чар Дам у Утарканду такође је доживео да му се делови обруше током монсунских киша прошле године.

Страдало је више од 200 људи, а две хидроелектране у изградњи биле су тешко оштећене током лавине у области Чамоли.

Док је припремала извештај о инциденту, индијска Управа за борбу против природних катастрофа открила је да званичници дистрикта нису урачунали климатске и друге ризике од инфраструктуре док су правили планове за излажење на крај са будућим катастрофама.

Индијско министарство за животну средину, шуме и климатске промене није одговорило на наша питања о инфраструктурним пројектима који представљају претњу по хималајску област.

Експерти кажу да је ризик од природних катастрофа једнако висок на кинеској страни Хималаја.

Отапање пермафроста представља огромну претњу по инфраструктуру изграђену у региону.

Погледајте и ову причу:

Студија објављена у часопису Комуникација о Земљи и животној средини у октобру прошле године показала је да се скоро 9.400 километара пута, 580 километара железничке пруге, више од 2.600 километара далековода и хиљаде грађевина на Ћингхај-тибетанском платоу налази на пермафросту.

„До 2050. године, 38,14 одсто путева, 38,76 одсто железничких пруга, 39,41 одсто далековода и 20,94 зграда могло би да буде угрожено пропадањем пермафроста у областима високе опасности од несрећа", каже се у студији.

На истоку Тибета, северно од индијских држава Аруначал Прадеш и Сиким, терен постаје неприступачнији.

Ризик од изливања река из њихових природних путања веома је висок.

„Регион је последњих деценија био погођен низом лавина велике магнитуде од ледених стена, одвајањем глечера и поплава од изливања глечерских језера", каже се у извештају објављеном прошле године у часопису Криосфера.

Раније овог месеца, 28 људи погинуло је у огромној лавини која је погодила излаз тунела у округу Медог на Тибету.

Огромно клизиште из 2000. године уништило је све мостове, путеве и телекомуникационе објекте изграђене претходних деценија у округу Боми у истом делу Тибета.

„Регион је предмет значајних улагања кинеске владе, укључујући изградњу супербрзе железничке пруге Сичуан-Тибет", каже се у извештају објављеном у Криосфери.

Кинески званичници тврде да ће железничка пруга прелазити преко 21 планине са снежним врховима (на више од 4.000 метара надморске висине) и прелазити 14 великих река.

„Поред неприступачног терена, железничка пруга ће се суочити и са другим опасностима као што су лавине, клизишта и земљотреси", каже за новинску агенцију Синхуа Њуз Јоу Јонг, главни инжењер Института за планинске опасности и животну средину Кинеске академије наука.

Експерти кажу да су и све већа насељавања места као што су Нјингчи и Шигаце довела до значајног повећања развоја инфраструктуре, укључујући путеве и телекомуникације.

„Подигли су 624 нових пограничних насеља", каже Роби Барнет, професорски истраживач-сарадник Школе за оријенталне и афричке студије у Лондону, позивајући се на написе у кинеским медијима.

„Сваки од ових мора да има широко распрострањене инфраструктурне компоненте укључујући путеве, напајање електричном енергијом, водоснабдевање и тако даље."

„Многи се налазе на изузетној надморској висини, на више од 4.000 метара, где никада раније није било људских насеља за која знамо и где би људска насеља деловала непрактично ако не и немогуће, без распрострањене градње, снабдевања, инпута и тако даље."

Кинески министар за екологију и животну средину није био доступан за коментар.

Јужно од кинеских области у којима су се појавила нова насеља, на индијској страни су државе као што је Аруначал Прадеш и Сиким, где се изградња хидроелектрана одвија пуном паром.

Али то су и државе које је Централна комисија за воду Индије идентификовала као оне у којима је дошло до значајног ширења глечерских језера и водених површина између 2009. и 2020, углавном због глечера који се отапају.

Студија коју је објавила Америчка геофизичка унија 2020. показала је да се од 23 критична глечерска језера у Индији, 17 налази у Сикиму.

Таква језера се карактеришу као критична кад се напуне због отапајућих глечера и постоји опасност од њиховог пуцања.

Партнери и ривали

Кина и Индија одувек су сарађивале током међународних климатских преговора да би заштитиле властите интересе, често се супротстављајући Западу.

Стручњаци кажу да таква партнерства нису ефикасна кад је у питању борба пртив изазова климатских промена или другог пропадања животне средине на Хималајима.

Уместо тога, наводе експерти, геополитичка конкуренција и непријатељства навели су оба азијска гиганта да појачају све врсте градитељских активности, укључујући војне, у овој области склоној несрећама.

„Ово је требало да буде међународни резерват биосфере где никакве сметње нису смеле бити дозвољене", каже Џефри Каргел, амерички геонаучник који је урадио многе студије о Хималајима.

„Али оно што видимо данас на Хималајима су све већи ризици од несрећа, све већа изложеност таквим несрећама, и као резултат, све већа угроженост у региону.

„Виђаћемо многе катастрофе овде."

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]