Србија и путовања: Како је српски туризам процветао у 2022. години

Српском туризму никада није било боље.

Тако бар показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС) за 2022. годину, а то је осетио и Жељко Петровић, који већ готово 12 година организује и води пешачке туре по Београду и странцима показује знаменитости српске престонице.

„Прошле године сам имао заиста много посла, сигурно може да се мери са 2019. годином, пре пандемије.

„Оно што је било другачије јесте да сам имао више мањих, приватних тура него оних великих, када дође цео аутобус туриста", каже 35-годишњи туристички водич родом из Ваљева за ББЦ на српском.

Број туриста у Србији био је за 51,8 одсто већи него 2021. године, а забележено је и рекордних 12,2 милиона ноћења.

Очекују се и рекордни приходи, пошто се у првих 11 месеци 2022. године у земљу слило 2,2 милијарде евра девизних прихода од туризма, надмашивши 1,6 милијарди из 2021, рекла је Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије, за лист Политика.

У Министарству туризма и омладине овакву годину оцењују као „позитивно изненађење", пошто „нису очекивали, али су прижељкивали" овакве резултате, каже Урош Кандић, државни секретар у министарству, за ББЦ на српском.

Додаје и три главна узрока оваквог успеха.

„Прво, једна смо од првих земаља која се отворила за стране госте током пандемије корона вируса, наравно уз поштовање свих прописаних мера.

„Друга ствар је то што смо домаћим туристима доделили 354.000 ваучера за одмор у Србији, што је директно допринело да имамо 1,3 милиона ноћења више него у рекордној 2019. години.

„Трећи разлог је што смо по броју страних гостију имали 20 одсто ноћења више, а имали смо велики раст на тржиштима Русије, Турске, Немачке, Северне Македоније и Босне и Херцеговине", прича Кандић.

Београд је био укупно најпосећенија туристичка дестинација у Србији током прошле године, али су домаћи туристи најчешће бирали да проведу одмор у Сокобањи.

Србија се на међународном тржишту превасходно везује за „градски и транзитни туризам", што су потврдили и подаци за 2022. годину, објашњава Добрица Јовичић, професор на Одсеку за туризмологију Географског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

„Раст туризма у претходне две деценије у Србији базира се превасходно на градском туризму, односно посетама Београду и другим већим градовима - сви већи градови имају повољан саобраћајно-географски положај због положаја између средњег дела Европе са југоисточним и Малом Азијом", додаје.

Београд као замајац, странци најчешћи гости

Жељко Петровић је досад одрадио више од 3.550 пешачких тура по Београду са туристима из читавог света, а током 2022. године био је прилично упослен, прича он за ББЦ на српском.

Током 2022. приметио је „бум туриста из Индије, који су се задржавали од пет до 10 дана и који су често користили туре", а у Београд су многи од њих долазили зато што им за ово путовање није била потребна виза, описује Петровић.

„Прошле године су почели да се враћају и људи из Западне Европе и Америке, који су нам недостајали 2020. и 2021. године", додаје он.

Први пут у историји забележено је више од три милиона ноћења у Београду - укупно 3.180.977, преко милион ноћења више у поређењу са 2021. годином, показују подаци Туристичке организације Београда.

У тој организацији су очекивали „исти или мало бољи резултат него 2019. године", када је у Београду остварено 2,7 милиона ноћења, каже директор Миодраг Поповић за ББЦ на српском.

„Али, ова бројка је отишла горе за готово пола милиона и надмашила очекивања.

„Београд се уз Истанбул можда и најбрже опоравио од пандемије корона вируса од европских градова", додаје он у писаном одговору.

Српски држављани су учествовали са 499.125 ноћења прошле године, док је већина туриста долазила из иностранства - рекордних 2,68 милиона ноћења.

Београд је посетило укупно 1,18 милиона људи, а странаца је било чак 86 одсто.

Оваква расподела није изненадила Миодрага Поповића, који каже да је у Београду и претходних година „увек било 80 или више гостију из иностранства, а тек 15 до 20 одсто из других крајева Србије".

Поповић описује Београд као „оазу сигурности" у време пандемије и глобалне нестабилности услед рата у Украјини, додавши да су странце у српску престоницу привукли и „добри хотели, добра забава и изузетна гастрономска понуда".

„Страни туристи знају да се из Београда могу вратити лако, брзо и једноставно и током пандемије, а значајно је било и што нисмо трпели због Светског првенства у фудбалу, које је овога пута одржано у времену када нема много годишњих одмора", напомиње директор Туристичке организације Београда.

Светско фудбалско првенство одиграно је у Катару на Блиском истоку у новембру и децембру 2022.

Поповић сматра и да је пребацивање промотивних активности у дигиталну сферу допринео расту, као и велики број културних, забавних и спортских догађаја у српској престоници, попут дочека Нове године или завршног турнира Евролиге, најквалитетнијег кошаркашког такмичења за клубове у Европи.

Погледајте причу о новобеоградског архитектури:

Одакле долазе странци и какав је утицај рата у Украјини?

Од 2000. године и политичких промена у Србији, када је дошло и до отварања земље према Западу, „присутна је тенденција раста иностраних туриста у укупном туристичком промету", каже Добрица Јовичић.

„На пример, 2008. је учешће странаца у укупном броју ноћења био 19 одсто, а 2022. је 40,3 одсто", указује професор Географског факултета.

Највећи број њих боравио је у Београду, где су најчешће долазили Руси (87.998) и Турци (76.918), док је највећи скок примећен код гостију из Грчке, који се готово учетворостручио и достигао 39.390.

Туристи из Турске сада су већ „константа", а пораст броја гостију из Русије није само последица рата у Украјини, напомиње Миодраг Поповић.

„Раст долазака туриста из Русије кренуо је од 2021. године, на томе смо упорно радили, јер је руско тржиште тешко и гости су врло захтевни.

„Наравно, услед актуелне ситуације, број ноћења руских туриста је дужи него код оних из других земаља", каже.

Годишње повећање броја туриста из Русије износи 84 одсто, а они су искористили и највећи број ноћења од страних гостију у Београду - укупно 414.406.

„То су само Руси који у безвизном режиму долазе овде као туристи и врате се кући или оду у другу земљу, а не они који остану дуже од 90 дана и добију боравишну дозволу - они нису урачунати у ову статистику", појашњава Поповић.

И Украјинци су ове године више посећивали Београд, укупно њих 18.811, где су остварили 25.807 ноћења, што је 37 одсто више него 2021. године.

Из туристичке агенције Магелан травел, која организује туре по Србији, кажу за ББЦ на српском да је током 2022. године био осетан повратак страних туриста, али „не у оној мери из 2019. године".

„Било је упита и резервација од Руса, претежно су биле жене, што ми је било посебно занимљиво, а чула сам и од водича који раде на руском језику да су имали доста посла.

„Суочавамо се и са великом недостатком водича, јер је маса њих отишла да ради друге послове током пандемије и многи се још нису вратили, јер нису сигурни да је ситуација у туризму стабилна", каже Биљана Марчета, власница ове агенције из Новог Сада, у телефонском разговору.

Како инфлација и пандемија утичу на српски туризам?

Док је посета туриста српским дестинацијама званично била најбоља досад током 2022. године, очекује се да и приходи оборе све рекорде.

У првих 11 месеци српски туризам приходовао је 2,2 милијарде евра, према информацијама Туристичке организације Србије.

Иако резултати посећености „показују тренд раста", приходи не морају да иду под руку са њима, указује професор Добрица Јовичић.

„Мора се имати у виду и инфлација када говоримо о приходима од туризма - раст у апсолутним бројкама је ту, али не смемо занемарити вредност тог новца и куповну моћ", појашњава туризмолог.

Доцент Бојан Врачаревић, Јовичићев колега са Географског факултета у Београду, сматра да је инфлација „у значајној мери" утицала на бројке.

„Ипак, куповна моћ евра је знатно нижа односу на 2019. годину, тако да би требало бити опрезан у анализи економских ефеката туризма.

„Уколико је због инфлације дошло до повећаних номиналних прихода у туризму то не значи нужно и повећање профита јер су се истовремено повећали и сами трошкови", објашњава стручњак за економику туризма за ББЦ на српском.

Колико ће раст цена утицати на укупан приход зависи великим делом од осетљивости тражње, упозорава Врачаревић.

„Како је тражња у туризму веома еластична (осетљива) пораст цена ће у једној мери довести до смањења тражње и пада укупних прихода", додаје доцент.

Међутим, сматра Врачаревић, главни разлог снажног раста туристичких посета Србији су опоравак туризма на глобалном нивоу након пандемије корона вируса, као и промотивне активности у туристичком сектору.

„Могуће је да постоји неки пролонгирани ефекат из периода пандемије и да су становници и даље више окренути домаћем туризму.

„Како се на глобалном нивоу ситуација буде стабилизовала, сва је прилика да ће се трендови домаћег и иностраног туризма који су били присутни до 2019. године вратити", појашњава доцент Географског факултета.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Сокобања - највећи магнет за домаће туристе

У српским бањама прошле године је било више од 700.000 туриста, а на планинама 804.000, показују подаци РЗС.

На овим дестинацијама током 2022. боравио је и Милан Петрић, 74-годишњи пензионер из Панчева, који је са супругом посетио Златибор и Сокобању.

На Златибору су провели четири дана, док су се у Сокобањи задржали седам, присећа се он за ББЦ на српском.

„Као млађи нисам много путовао по Србији, тада сам углавном ишао по иностранству, а сад као пензионер уживам у обиласку Србије и разгледању свих тих лепих места", прича Милан.

Петрић је на Златибору и у Сокобањи могао да примети оно што показују званични подаци - на тим дестинацијама било је више посетилаца него ранијих година.

„Сокобања је била баш пуна, Златибор такође, а ја више волим кад је празније и када могу да уживам у дивљој природи, него кад су велике гужве", препричава овај пензионер.

За оба путовања Петрић је користио ваучере у вредности од 15.000 динара, којим Влада Србије подстиче пензионере, незапослене, студенте и друге српске држављане са нижим примањима да проведу одмор у Србији.

Урош Кандић, државни секретар у Министарству туризма и омладине, наводи да су случајеви употребе ваучера попут Петрићевог бројни, те да су они умногоме допринели високој посећености Сокобање.

Управо је ово место било најпосећенија бања у Србији током 2022. са 767.725 остварених ноћења, од чега су 749.430 чинила ноћења домаћих туриста, што је најбољи резултат од свих дестинација у Србији.

„Сокобања је доживела процват пошто је сваки трећи домаћи туриста који је био корисник ваучера отишао баш тамо.

„Угоститељи у Сокобањи су се адекватно припремили, препознали су шансу у ваучерима и многи су прешли из сиве у белу зону", објашњава Кандић.

Субвенције нису имале позитиван утицај само на раст промета, већ и на продужетак најпосећенијег дела туристичке сезоне, кажу из Туристичке организације Сокобање за ББЦ на српском.

„То је раније био период од четири месеца током јуна, јула, августа и септембра, а сада траје од марта до краја новембра.

„Ова акција имала је утицаја и на продужетак просека боравка туриста у дестинацији, тако да Сокобања има најдужи просек боравка од најпопуларнијих дестинација у земљи од чак 5 дана, док је у случају домаћих туриста тај просек виши и износи 7 дана", појашњава директор организације Љубинко Миленковић.

„Просечни бањски гости могу да се опишу као породице са децом (85 одсто од свих туриста), који долазе углавном из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Кикинде, Смедерева, Панчева, Ниша, Крагујевца, Лесковца и осталих градова у Србији", додаје.

У 2022. години увећан је и број иностраних туриста, понајвише из суседних земаља, бивших југословенских република и Русије, показали су подаци.

Миленковић додаје да су прогнозе Туристичке организације за прошлу годину биле „оптимистичне" пошто је бања од 2015. године имала константан раст.

Током 2020. године, када се сектор туризма и угоститељства нашао на удару због мера против ширења корона вируса, Сокобања је била и једина међу популарним дестинацијама у Србији која је остварила раст у броју ноћења од чак 10 одсто, напомиње Миленковић.

У овом месту надомак Зајечара у источној Србији, које је по укупном броју домаћих и страних гостију у 2022. било на другом месту иза Београда, туристе дочекује и Невенка Смиљанић.

Почела је да се бави овим видом угоститељства пре 12 година, из године у годину јој је посао напредовао, а прошла година била је „најуспешнија досад", прича она за ББЦ на српском.

„Примећујем већи број људи него раније, доста долази младих и родитеља са младом децом, чега раније није било у тој мери - ипак има помака.

„Сезона почиње негде око 1. маја и тај налет траје до Ускрса, па онда следи затишје док не почне летњи распуст, јул, август и септембар су углавном добри месеци, а ове године је и у октобру и првој половини новембра било пуно због лепог времена", каже Смиљанић.

Већину њених гостију чине домаћи туристи, од којих су многи задржали навику да путују по Србији коју су развили током пандемије, додаје Невенка.

„Нисам приметила већи прилив странаца у бањи, а најчешће су међу њима гости из Бугарске и Северне Македоније", истиче.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]