Контрацептивна пилула: Контроверзна жена која је основала прву америчку клинику за контрацепцију

„Мајке! Можете ли да приуштите да имате велику породицу? Да ли желите још деце? Ако не, зашто их онда имате? Не убиј, не одузми живот, већ га спречи. Безбедне, безазлене информације можете да добијете од обучених медицинских сестара…"

Овај оглас појавио се у Њујорку 1916. за прву америчку клинику за контролу рађања, коју је основала Маргарет Сангер.

Контрацепција је тада била контроверзна и илегална.

Клиника је врло брзо затворена, а Сангер је након тога завршила у затвору.

Али, у време када је умрла, 50 година касније, њено животно дело променило је планирање породице широм света.

Медији и академици зову је „мајком контроле рађања" - Сангер је заслужна за настанак пилуле за контрацепцију.

Контроверзна личност

Међутим, њени методи и мотиви и данас су контроверзни.

Њена веза са еугенистичким покретом довела је до оптужби за расизам.

„Заоставштина Маргарет Сангер је заиста мешовита", каже Санџам Ахлувалија, професорка историје и женских и студија рода на Универзитету у Северној Аризони и ауторка књиге Репродуктивна ограничења: Контрола рађања у Индији, 1877-1947.

„Не мислим су њене заслуге искључиво везане за ослобођење… али мислим и да би 'отказивање' некога као што је Сангер било превелика симплификација… Човек мора да је тумачи историјски и критички", каже она за ББЦ.

Сиромашни почеци

Сангер је рођена 1879. у савезној држави Њујорк, као шесто од једанаесторо деце.

Њен отац Мајкл, рођен у Ирској, био је каменорезац.

Породица је била сиромашна и живела је у колиби.

Њена мајка је 18 пута била трудна и од тога је имала седам побачаја.

Сангер је започела каријеру као медицинска сестра палијативне неге, где је присуствовала смрти жене од компликација у трудноћи, а виђала је и последице илегалних абортуса.

„На снази су били федерални 'Комсток' закони, који су забрањивали употребу поштанског система за слање контрацептивних средстава, информација или справа.

„У многим државама на снази су били и закони против контрацепције", каже Илејн Тајлер Меј, професорка америчких студија и историје на Универзитету у Минесоти, и ауторка књиге Америка и пилула: Историја обећања, опасности и ослобођења.

Сангер је такође морала да се бори против моћне Римокатоличке цркве, која је контрацепцију сматрала грехом.

Погледајте и видео о скандалу око тајног спровођења контроле рађања у Гренланду:

Право на контролу рађања

У марту 1914. године, Сангер је објавила књигу Бунтовница, која је заговарала право на употребу контрацептивних средстава.

Књига је ускоро завршила на суду.

Да не би завршила у затвору, Маргарет Сангер је отпловила у Енглеску.

Тамо су на њу велики утицај извршила дела Томаса Роберта Малтуса, који је тврдио да ресурси Земље неће бити довољни да подрже неконтролисани раст популације.

Он је предлагао самоконтролу и одлагања брака.

Али активисти познати као неомалтусијанци заговарали су контрацепцију.

„Она је тако почела да развија нови наратив… тврдећи да је контрола рађања начин да се сачува мир и избегне несташица хране", каже докторка Каролина Растерхолц, историчарка са британског Универзитета у Кембриџу, која се бави популацијом, медицином и сексуалношћу.

Прва клиника

Сангер се на крају вратила у САД из самонаметнутог изгнанства.

Отворила је прву клинику за контролу рађања у земљи у делу града Њујорка који је био дом многих сиромашних имигранткиња.

Полиција је упала на клинику свега неколико дана касније, а Сангер је ухапшена.

Непоколебана, поново је отворила клинику неколико дана касније само да би поново била ухапшена, под оптужбом да изазива јавни неред.

Завршила је на суду 1917. њен случај је имао огромни публицитет и проглашена је кривом, а суд јој је наложио да мора да проведе 30 дана у затвору или да плати новчану казну.

Одабрала је затвор, где је међу затвореницама ширила информације о контроли рађања.

„Током овог инцидента, постала је славна у САД. Њена сестра је такође била у затвору и ступила је у штрајк глађу", каже Елен Чеслер, биографкиња Маргарет Сангер.

Након пуштања на слободу, Сангер се неуспешно жалила на пресуду, али је суд зато пресудио да лекари смеју да преписују контрацептивна средства из медицинских разлога.

Трагедија

Усред свих ових судских случајева, пролазила је кроз буран период и у приватном животу.

Године 1914. раставила се од мужа Вилијама, а 1915. њена ћерка јединица Пеги изненада је умрла у петој години.

Забављала се са неколико мушкараца, укључујући истраживача сексуалних обичаја Хавелока Елиса и писца Х. Џ. Велса.

Године 1922. удала се за нафтног магната Џејмса Ноу Х. Слија.

Он је постао главни финансијер њеног покрета.

Погледајте и овај видео о пилоту у САД који вози жене на абортус у државе где је он легалан:

Еугеника

Маргарет Сангер је тражила ширу подршку за њен покрет и удруживала је снаге са групама за које се данас нашироко сматра да су заступале неприхватљиве ставове.

„Удружила се са Друштвом еугеничара… и добијала је средства од њих", каже Расерхолц.

Амерички Национални институт за истраживање људског генома дефинише еугенику као „научно нетачну теорију да људи могу да се унапреде кроз селективно размножавање популације".

Али пре нацистичког холокауста, ове теорије биле су изношене у јавности без превише противљења.

„Она је у ствари желела да се бори против сиромаштва, али је и даље подржавала неке прилично проблематичне еугенистичке мере, као што је стерилизација особа са инвалидитетом", додаје Растерхолц.

Биографкиња Елен Чеслер каже да је Сангер имала властито виђење ове теме.

„Класични еугеничари противили су се контроли рађања за жене из средње класе. Њих је занимала хијерархија расе, класе и боје коже. Њу није. Она је желела да све жене имају мање деце."

„Сиромашнији и биолошки заосталији"

Током читавих двадесетих и тридесетих, Маргарет Сангер је путовала светом, промовишући контролу рађања у Кини, Јапану, Кореји и Индији.

У писму Лондонском еугенистичком друштву, које је финансирало њено путовање 1935. године у Индију, дефинисала је то у врло еугенистичком кључу:

„Путујем да бих пренела сиромашнијим и биолошки заосталијим лозама знање о контроли рађања."

Промовисала је дуални пенасти прашак (спермицид у облику прашка) у Индији.

Али он је довео до честих притужби на осећај печења и било је тешко користити га без медицинског надзора.

„Реторика о контроли рађања и доступности контрацептивних средстава била је веома јака, нарочито међу сиромашнима из радничке класе. Али технологија још увек није била довољно развијена да то подржи", каже Санџам Ахлувалија.

Маргарет Сангер се такође сретала са утицајним Индијцима, као што су Махатма Ганди и Нобеловац Рабиндранат Тагоре.

Иако је Тагоре подржавао контролу рађања, Ганди је заговарао целибат и самоконтролу.

Сангер је дала све од себе, али није успела да промени Гандијево мишљење.

Други светски рат гурнуо је покрет за контролу рађања у запећак с обе стране Атлантика.

Али након њега, обновљени страхови од наглог ширења популације дали су покрету додатни ветар у леђа.

„Магична пилула"

Негде у то време, Сангер, незадовољна неефикасношћу и непрактичношћу постојећих облика контрацепције као што је дијафрагма, почела је да се залаже за много практичнији орални метод.

О свом сну писала је као о „магичној пилули" 1939, али да би стигла од идеје до реалности била јој је потребна помоћ.

Прва кључна савезница била је активисткиња за права жена Кетрин Мекормик, богата удовица која је финансирала истраживање.

Успела је да убеди и контроверзног научника за плодност доктора Грегорија Пинкуса да се придружи пројекту.

Мекормик је испочетка обезбедила 40.000 долара. То је на крају нарасло на више од милион долара.

После десет година, пилула је била спремна, али било је проблема са њеним тестирањем и одобрењем.

Абортус је био илегалан у САД. И зато, средином педесетих, тим је путовао у Порторико и на Хаити.

У тестирању су учествовале жене из азила и уџерица, мада многе од њих можда нису ни знале шта узимају.

„Наравно, дешавале су се злоупотребе. Нема сумње у то", каже Илејн Тајлер.

Године 1965, САД су дозволиле пилулу удатим женама, а потом 1972. и свим осталим женама.

Многе друге земље такође су је усвојиле.

Сангер је имала то задовољство да види како је пилула уродила плодом пре њене смрти 1966. године.

Наслеђе Маргарет Сангер

Маргарет Сангер су деценијама пратиле оптужбе за расизам због еугенике и њеног рада са Афро-Американцима.

Црначке заједнице су је позивале да им помогне да отвори клинике.

Њен такозвани „Црначки пројекат" требало је да шири савете у вези са контрацепцијом у сиромашнијим црначким заједницама на југу Америке.

То је постао извор контроверзе, коју су покренули црначки националисти и, касније, активисти који се противе абортусу.

Истовремено, поставила је темеље за службу за сексуално здравље и пружање услуге абортуса у САД - Планирано родитељство („Planned Parenthood").

Пилула је постала један од најчешћих облика контроле рађања на свету, поред стерилизације и кондома.

Данас је користи више од 150 милиона жена.

Интервјуи прикупљени из програма Форум на радију ББЦ светског сервиса.

Можда ће вас занимати и овај видео о женама које су откриле гробове њихових фетуса након абортуса:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]