Историја, Америка и расизам: Зашто је зоолошком врту требало 114 година да се извини

Ота Бенга отет је 1904. из данашње Демократске Републике Конго и одведен у САД да би тамо био изложен у кавезу.

Новинарка Памела Њукирк, која је нашироко писала о овој теми, проучава вишедеценијске покушаје да се заташка оно што му се десило.

Више од једног века након што је, због излагања младог Африканца у кући за мајмуне 1906. године, завршио у насловима листова широм света, Зоолошки врт из Бронкса у Њујорку коначно је изразио жаљење због тог чина.

Извињење Друштва за очување дивљих животиња због излагања Оте Бенге уследило је после глобалних протеста изазваних снимљеним полицијским убиством Џорџа Флојда.

Тај случај поново је изнео на видело расизам у Сједињеним Америчким Државама.

Током националног тренутка свођења рачуна, Кристијан Семпер, председник и генерални директор Друштва за очување дивљих животиња, рекао је да је важно „присетити се историјата самог Друштва и истрајности расизма у нашој институцији".

Он се зарекао да ће се друштво, које управља Зоолошким вртом у Бронксу, посветити потпуној транспарентности у вези са епизодом која је изазвала запањене наслове широм Европе и Сједињених Држава од 9. септембра 1906. године - један дан након што је Ота Бенга први пут изложен - све док није пуштен из зоолошког врта 28. септембра 1906. године.

Ипак, задоцнело извињење уследило је тек после много година заташкавања.

„Био је запосленик зоолошког врта"

Уместо да из свега извуку корист, тако што ће ову епизоду претворити у корисну лекцију, Друштво за очување дивљих животиња упустило се у једновековно заташкавање.

За то време су активно потпиривали или пропуштали да коригују лажне приче о томе шта се заправо десило.

Још 1906. године, писмо из архиве зоолошког врта показује да су званичници, после таласа све оштријих критика, разматрали да пласирају причу како је Ота Бенга заправо био запосленик зоолошког врта.

Да све буде невероватније, ова подвала им је пролазила деценијама.

Ко је био Ота Бенга?

Извор: Спектакл: Фантастичан живот Оте Бенге

Текст Њујорк тајмса из 1916. године - после смрти Оте Бенге - одбацио је као урбану легенду приче о његовом излагању у кавезу.

„То његово намештење довело је до неоснованих тврдњи да је држан у парку као један од експоната у кавезу са мајмунима", пише у том тексту.

Чланак је, наравно, био у суштој супротности са бројним текстови који су се деценију раније појављивали по новинама широм земље и Европе.

Сам Њујорк тајмс објавио је десетине чланака о том догађају - први 9. септембра 1906. године под насловом: „Бушман дели кавез са мајмунима у Парку у Бронксу".

Потом је, 1974. године, Вилијем Бриџис, кустос емеритус зоолошког врата, тврдио да се не може знати шта се стварно десило.

У својој књизи „Сакупљање животиња", он се реторички запитао: „Да ли је Ота Бенга био 'изложен' - као некаква необична, ретка зверка?", што је било питање на које је он, као човек који је председавао архивом зоолошког врта, најбоље знао одговор.

„Мало је вероватно да је био затворен иза решетака у голом кавезу да би људи зурили у њега током одређених сати", наставио је он, отворено игноришући хрпу доказа у архивама зоолошког друштва који указују управо на то.

Чланак о тој изложби, који је написао директор зоолошког врта, заправо је објављен у публикацији самог зоолошког друштва.

Без обзира на то, Бриџис је написао: „С ове временске дистанце, то је све што може засигурно да се каже, сем да је све урађено из најбоље намере, јер је Ота Бенга био занимљив њујоршкој публици."

„Пријатељство тамничара и заточеника"

Све ове лажне приче на једно место је сакупила књига објављена 1992. године у коауторству унука Самјуела Вернера, човека који је отпутовао у Конго тешко наоружан да ухвати Оту Бенгу и друге како би их изложио на Светском сајму у Сент Луису 1904. године.

Књига је апсурдно окарактерисана као прича о пријатељству између Вернера и Оте Бенге.

У најмање једном новинском извештају после објављивања те књиге, млађи Вернер је такође тврдио да је Ота Бенга - који се жестоко опирао заробљеништву - уживао у наступу пред Њујорчанима.

И тако су више од једног века управо институција и људи који су немилосрдно искористили Оту Бенгу и њихови потомци контаминирали историјске списе нетачним наративима који су кружили светом.

Чак и данас, Семпер се извинио зато што је Бенга био изложен „неколико дана", а на три недеље колико је држан као заробљеник у кући за мајмуне.

Зоолошки врт је сада објавио онлајн дигитализоване документе које поседује о тој епизоди, а међу њима су писма у којима су детаљно забележене дневне активности Оте Бенге и људи који су га држали у кавезу.

Многа од тих писама већ су цитирана у мојој књизи Спектакл: Невероватни живот Оте Бенге, објављеној 2015. године.

Током пет година од њеног објављивања, званичници зоолошког врта необјашњиво су одбили да изразе жаљење или чак одговоре на медијске упите.

И иако сам имала прилику да посетим кућу за примате где је Ота Бенга био изложен и држан, та грађевина је од тада затворена за јавност.

„Најбоља соба у кући за мајмуне"

„Дубок жалимо што су многи људи и генерације били повређени овим делима или нашим пропустом да их јавно осудимо или их се одрекнемо раније", каже Семпер данас.

Он је такође осудио осниваче Медисона Гранта и Хенгија Ферфилда Осборна, страствене еугеничаре који су одиграли изравну улогу у излагању Оте Бенге у кавезу

Грант је касније написао Историја велике расе, књигу препуну расистичких псеудо-научних тврдњи коју је хвалио Осборн и ценио Адолф Хитлер.

Осборн је касније 25 година био на челу Америчког музеја природне историје, где је 1921. године био домаћин другог Међународног конгреса еугенике.

Да све буде чудније, Семпер није поменуо Вилијама Хорнадеја, директора и оснивача зоолошког врта који је био и најистакнутији зоолог у земљи и оснивач Националног зоолошког врта у Вашингтону.

Хорнадеј је лично посуо кости по кавезу у ком се налазио Оте Бенга да би сугерисао канибализам и отворено се хвалисао да Ота Бенга „има најбољу собу у кући за мајмуне."

Неки сматрају да друштво за очување мора да испрати своје некомплетно извињење строгом истинитом исповешћу која би пристајала једној водећој образовној установи.

Ова епизода нуди зоолошком друштву прилику да образује јавност о историји покрета конзервације и њеној вези са еугеником.

Оснивачи Зоолошког врта у Бронксу били су међу најутицајнијим шириоцима теорија о тобожњој расној потчињености које и дан-данас имају одјека.

Један предлог био је да би друштво могло да узме у разматрање идеју да назове свој образовни центар по Оти Бенги, чији су трагични живот и наслеђе нераскидиво повезани са Зоолошким вртом у Бронксу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]