Смрт Џорџа Флојда: Једноставно питање које наставница користи да разоткрије расизам у САД

Сједињене државе су у племену, а уље на ватру долива проблем који ова земља не успева да разреши вековима - расизам.

Десетине хиљада људи демонстрирало је у преко 75 америчких градова против смрти Џорџа Флојда, Афроамериканца који је убијен 25. маја у Минеаполису кад је бели полицајац упорно клечао на његовом врату, чак и након што је овај молио да прекине јер не може да дише.

Протести су се сада проширили у градове широм света, укључујући Лондон, Берлин и Окленд, а друштвене мреже преплавили су црни квадрати и порука подршке 2. јуна, дана који је прозван #BlackoutTuesday.

Актуелни протести су резултат „ситуације коју смо створили ми белци, ми на нашој кожи сада осећамо последице властитог понашања", каже за ББЦ 87-годишња активисткиња Џејн Елиот.

„Не можете да злостављате групу паметних људи 300 година и да очекујете да ће они то вечито да трпе."

Нереди који су пратили неке од протеста ескалирали су до тачке да се пореде са онима од 4. априла 1968. године, кад је убијен борац за грађанска права Мартин Лутер Кинг.

То је била прекретница за тада младу Елиот: користећи практичне вежбе да би се људи суочили са властитим предрасудама и разоткрила несвесно расистичко понашање, ускоро је постала светски позната просветна радница и боркиња против расизма.

Плаве очи, смеђе очи

Елиот жели да људи схвате на који начин је расизам нормализован у друштву.

Кад је убијен Мартин Лутер Кинг, Елиот је била млада наставница у државној школи за више разреде основне школе у руралној Ајови. Већ колико наредног дана, она је отишла на посао и поставила смелу вежбу да би ученике научила шта је расизам и какву штету он наноси.

Oсмислила је вежбу коју је назвала „Плаве очи, смеђе очи" - довољно просту да мала деца разумеју из прве руке проблеме који настану кад се неко осећа надмоћнијим у односу на неког другог само због боје коже.

Елиот је поделила одељење у две групе: једна је добила смеђе мараме и речено јој је да представља тим „смеђих очију"; друга је добила плаве мараме да би представљала тим „плавих очију".

Потом је рекла читавом одељењу да је тим „смеђих очију" паметнији и чистији, и дала им привилегије као што је више времена за игру.

Елиот је рекла и да деца плавих очију све увек затрују, тако да ако желе да пију воду са исте чесме као и смеђоока деца, морају да користе потрошне пластичне чаше да их не би заразили.

Елиот каже да је промена у понашању била моментална: деца „смеђих очију" била су самоуверенија, гледала су све са висине и била нељубазна према плавоокој деци.

Наредног понедељка, Елиот је поновила вежбу, али овај пут је обрнула улоге.

На крају експеримента, тражила је од деце да прокоментаришу проживљено искуство.

„Они са смеђим очима дискриминисали су оне са плавим", рекла је девојчица по имену Деби Рејнолдс, чије се сведочанство налази на сајту Института Смитсонијан. „Ја сам имала смеђе очи и сматрала сам да смем чак и да их ударим уколико то пожелим."

Многи од Дебиних вршњака сложили су се с њом.

Али „кад смо заменили улоге, осећала сам се као да желим да се испишем из школе. Била сам бесна. Тако се осећаш кад си дискриминисан."

Елиот је ову вежбу назвала „убризгавање живог вируса расизма".

Вежба звана „смеђе очи, плаве очи" ускоро је постала међународно позната и током година хиљаде људи у земљама из читавог света учествовало је у њој.

Елиот је 2016. године била увршћена у ББЦ-јев пројекат 100 жена, који проучава улогу жена у 21. веку.

Али је вежба и изазвала контроверзу, а неки су је назвали „орвеловским" експериментом (према опису идеја Џорџа Орвела које су деструктивне по добробит слободног и отвореног друштва), који учи „мржњи према самом себи", а колумниста из Денвера назвао ју је „злом".

Просто питање

Али Елиот је радила много и са одраслима.

Један од најбољих примера Елиотиних предавања забележен је у документарцу из 1996. године „Плаве очи" , који је име добио по вежби коју смо управо поменули.

Елиот је рекла аудиторијуму пуном људи: „Желим да свака бела особа у овој просторији устане ако бисте били задовољни кад би се према вама опходили на исти начин на који се ово друштво, уопштено гледано, опходи према својим црним грађанима."

Уследила је непријатна тишина док је публика гледала у Елиот са својих седишта.

„Нисте ме разумели?", инсистирала је Елиот. „Ако бисте волели да се према вама опходе исто као што се ово друштво опходи према црнцима, молим вас устаните."

„Нико не устаје", рекла је Елиот равнодушно после неколико секунди.

„Ово очигледно показује да сте свесни шта се дешава и да сте свесни да не желите да се то дешава вама. Зашто сте онда вољни да дозволите да се дешава другима?", питала је она.

Елиот за ББЦ каже да она сматра како се белци не усуђују да се успротиве, „јер ако то буду учинили, страхују да ће се онда према њима опходити на исти начин на који се у овој земљи опходи према људима друге боје коже."

„Белци знају да је то нешто око чега не морају да брину све док се не дешава њима. Не желе да дигну глас, јер ће се онда дешавати и њима."

То је само меланин

Елиот каже да је сврха њених вежби да покажу нешто веома једноставно: расизам је нешто што се усађује од детињства.

„Свака бела особа која је рођена и одгојена у Америци а није расиста је чудо", каже она.

„Расизам је научено понашање. Нико није рођен с осећајем надмоћи. Надмоћ се учи, а ми то учимо децу у овој земљи", каже Елиот.

Она сматра да је амерички образовани систем осмишљен тако да „по сваку цену одржи мит о надмоћи белаца".

Али на исти начин, баш као што је расизам нешто што се гради, он може да буде и срушен: „Људи могу бити научени да престану да буду расисти", каже Елиот.

„Боја очију и коже људи своди се на једну те исту хемикалију: меланин. Нема никаквог смисла судити о људима на основу количине те једне хемикалије у њиховој кожи", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]