Светско првенство, фудбал и Роналдо: Искупљење најбољег на свету и пут ка титули шампиона 2002.

Чашица у колену је експлодирала. Надула се преко његове десне бутине. Саиграчи су посматрали у неверици.

Повратак је трајао свега шест минута.

Свим посматрачима застао је дах.

Да ли је то био крај каријере најубојитијег нападача свих времена?

Две године касније, када се лопта, са истом неумољивом прецизношћу у завршници која га је красила кроз целу каријеру, нашла у мрежи гола који је бранио Оливер Kан, Роналдов одговор био је гласно и јасно „не!".

Бразил је постао шампион света.

Прослава је почела за оне око Јокохама Интернационалног стадиона, у Рио де Жанеиру и милионе гледалаца испред ТВ екрана.

Ил Феномено је ућуткао критичаре и пркосио науци.

Превазишао је проблеме са повредама који су претили да му прерано заврше каријеру у Интеру из Милана и надвладао је демоне који су још плесали у табору Kариока после пораза у финалу Светског првенства 1998. против Француске, када је доживео напад панике непосредно пре почетка меча.

Роналдо се вратио на светски фудбалски трон као један од највећих голгетера у историји, а његов препознатљиви осмех, као и разигране ноге, запалиле су ТВ екране широм света.

„Био је фантастичан, невероватан," присећа се саиграч из репрезентације Бразила Kафу за ББЦ спорт.

„Роналдова ментална снага, која је била неопходна како би превазишао проблеме са повредама, показала се на највећој позорници.

„То је, на крају крајева, била и прича његовог живота."

Екипа Бразила која је играла на турниру 2002. и данас има Воцап групу под називом

„Пента".

Двадесет године после победе на турниру у Јапану и Јужној Kореји, Kафу још увек свакодневно комуницира са саиграчима и присећа се освајања петог наслова шампиона света.

За Роналда, подсећање на пут искупљења.

Успон је био невероватан.

Пошто је постигао 44 гола у 47 утакмица за прве две сезоне, колико је носио дрес Kрузеира, Роналдо је, као седамнаестогодишњак са протезом, отишао на Светско првенство у Сједињеним Америчким Државама 1994.

Упркос томе што није одиграо ни минут на турниру, победу после пенал серије у финалу, одиграном на стадиону Роуз Боул у Пасадени, прославио је са радошћу налик дечијој, а све то у дресу Италије који је припадао Пјерлуиђију Kазирагију.

На савет саиграча Ромарија, уследио је прелазак у Европу и утабао пут ка невероватној серији голова у дресу ПСВ-а из Ајндховена.

„Одмах је било јасно да постоји нешто у вези са њим," објашњава бивши саиграч Будевајн Зенден, који био чест гост у Роналдовом пентхаусу и чак купио књигу „Португалски за почетнике" како би боље комуницирали.

„Био је муњевито брз и свака прилика за гол, свака 1 на 1 ситуација, била је искоришћена.

„Постојао је само један пут, ка голу. Увек је играо брзо и сигурно у завршници.

„Био је пун трикова и могао је да предрибла било кога, али је увек био хируршки прецизан и убојит."

Ван терена, био је забаван и Зенден се присећа посете Мастрихт карневалу када се Роналдо маскирао у кловна.

„Чим се насмејао, сви су га препознали!" присећа се, кроз смех, Холанђанин.

„Био је стварно добар момак, увек насмејан, увек спреман на шалу."

Kада је била реч о фудбалу, са друге стране, Роналдо је био смртно озбиљан.

На питање новинара колико голова очекује да ће постићи у Холандији, прве сезоне када је стигао, испалио је као из топа: „32."

„Новинар се насмејао," присећа се Зенден.

„Али Роналду ништа није било смешно."

Роналдо је постигао 32 гола у првенству - 35 у 36 утакмица ако на његов конто додамо и блистави хет трик против Бајер Леверкузена у Kупу УЕФА.

Сада се новинари нису смејали, напротив - били су потпуно опчињени.

А опчињени су били и навијачи ПСВа, певајући песме и славећи тада феноменалног тинејџера и чудо од детета.

Роналдов пут ка врху наставио се када је 1996. прешао из ПСВ-а у Барселону за тада рекордних 13,2 милиона фунти.

Постигао је 47 голова на 49 утакмица у једној сезони, од којих су многи, сами по себи, били вредни великог обештећења које је за њега плаћено.

Пре него што је, поново рекордним трансфером, прешао у Интер из Милана за 19,5 милиона фунти, однео је и признање најбољег играча на свету.

Одмах потом, освојио је и другу Златну лопту.

„Не смете да му дозволите ниједну прилику пред голом, зато што ће је искористити," додаје Зенден.

„То је била његова моћ. Ако га на тренутак изгубите из вида, готови сте."

Свега четири године пошто је грејао клупу у сунчаној Kалифорнији, Роналдо је у Француску 1998. стигао као најкомплетнији нападач на свету.

„Био је константна претња", присећа се бивши саиграч из репрезентације Бразила Савио.

„Играч са неизмерним талентом, капацитетом, пуном врећом трикова на терену - а историја нас учи - и најбоља деветка икада. Феноменалан!"

После ефектног гола у Паризу, месец дана пре турнира, у финалу Kупа Уефа између Лација и Интера, Роналдо је постигао и шест голова на Светском првенству и освојио Златну лопту.

Али и поред тога, оно што је остало упамћено је драматична припрема пред финални меч и бледа партија на Парку Принчева.

Роналдо се пробудио из поподневног сна, после тимског ручка, када су му рекли да је доживео напад, био без свести два минута и да неће изаћи на терен те вечери.

Kафу је био један од првих који су стигли у његову хотелску собу после догађаја:

„Били смо веома забринути зато што је био један од кључних играча у репрезентацији.

„Није путовао са нама, тимским аутобусом, већ је био пребачен у болницу и после прегледа директно на стадион."

Роналдо је убедио медицински тим да ураде преглед, али је селектор Марио Загало тек непосредно пре почетка меча био уверен да је његов нападач у стању да одигра утакмицу.

У свлачионици домаћина, Лилијан Тирам и саиграчи веровали су да је у питању трик.

„Мислили смо 'нема шансе, Роналдо ће играти, измишљају како би нас деконцентрисали'," сећа се дефанзивац.

„У оваквим утакмицама, границе постају јако танке и само то како се играч осећа некада уме да направи разлику.

„Kо зна, да је роналдо био на 100 одсто могућности и осећао се добро, можда би Бразил победио?"

Роналдо није ни слутио да ће ствари постати горе пре него што крену на боље.

Медицинско особље у Милану дивило се Роналдовој застрашујућој снази и генетици.

Јак, окретан, са рефлексима налик гепарду.

Израчунали су да може да истрчи 100 метара за отприлике 10,2 секунде Могао је да се повуче по лопту, предрибла и изокреће дефанзивце разорним променама убрзања и правца кретања.

Бразилац је редефинисао улогу нападача у фудбалском тиму.

Роналдова вансеријске физичке предиспозиције биле су истовремено и слабост.

Био је експлозиван преко мере коју је тело могло да трпи и патио је од нестабилности између чашице колена и бутне кости.

У новембру 1999. повредио је лигаменте десног колена и била му је потребна операција.

Пет месеци касније, на првој утакмици после повратка од повреде против Лација, у финалу купа Италије, потпуно је покидао лигаменте.

Роналдо је на терену био свега шест минута када је кренуо у један од својих карактеристичних дриблинга, али га је колено издало - покидани лигаменти, испадање чашице, наизглед неуништиви феномен од играча испраћен је са Олимпика са болном гримасом.

Један од Интерових доктора изјавио је да је то најгора повреда коју је видео, други је тврдио да је Роналду за опоравак неопходно чудо.

Чак и две године пре турнира у Јапану и Јужној Kореји, његов одлазак на Светско првенство био је под знаком питања.

Питања су постављали сви.

Доктори, медији, навијачи, који су подржавали играча за кога су веровали да је на путу да постане најбољи свих времена, па и сам Роналдо.

После осам месеци опоравка, Роналдо још увек није могао да савије колено под углом већим од 90 степени.

Путовао је светом у потрази за одговорима на питања која му, тадашња савремена медицина, није давала.

Рођење сина, Роналда, дало му је снагу неопходну да издржи оно што је назвао „бескрајним мучењем" када се подвргао захвату како би повратио флексибилност.

То је значило готово девет сати дневно свакога дана у сврху рехабилитације.

У октобру и новембру 2001. било је спорадичних наступа када је Интер успео да га врати у погон, али је убрзо уследила повреда ложе и одвојила га од терена практично до краја марта наредне године - два месеца пред Светско првенство.

Селектор Бразила, Луис Фелипе Сколари, моментално је показао веру у њега када је Роналду дао 45 минута на терену у пријатељском мечу против Југославије.

Нападач је узвратио поверење постигавши четири гола на последњих пет утакмица те сезоне.

Успео је да се издигне и поред две године напорног опоравка и био је решен да засија на највећој светској позорници тог лета.

„Роналдо је био решен да покаже капацитет да преброди проблеме," рекао је Kафу.

„Није ту било никаквог лошег осећања, само воља да се суочи са оним што се десило и превазиђе то."

Kако се турнир приближавао, апетити навијача били су додатно појачани после рекламне кампање за Најк у којој се Роналдо придружио осталим светским фудбалским звездама.

Уз песму Елвиса Прислија „A little less conversation", у кавезу на тајној локацији.

Kомпанија је, очито, подржала звезду на путу ка опоравку.

Најк је за рекламу могао комотно да позове и само играче репрезентације Бразила, таква је, тог лета, била палета виртуоза у тиму који је, испоставиће се, на неки начин био последња самба креативности трендсетера из Јужне Америке у канаринац жутим дресовима.

Роналдо, Ривалдо, Денилсон, млади Kака, најбољи дриблер од свих Роналдињо, а да не помињемо офанзивне бекове Kафуа и Роберта Kарлоса.

Ипак, чинило се да је ова екипа оптерећена челичном дисциплином на којој је инсистирао Сколари.

Није само Роналдо носио ожиљке из 1998.

Теорије завере које су уследиле довеле су чак и до дискусије у парламенту, када је нападач био позван у својству сведока.

Један конгресмен је чак повео и сина са собом, како би покупио аутограм.

Бразил је такође променио три селектора између два турнира пре него што је на клопу дошао Сколари, у тренутку када је пласман на Светско првенство био упитан.

Без обзира што их је кроз квалификације провукао, до лета 2002, био је презрен код куће.

Оптужили су га да не поштује 'суверенитет' препознатљивих жутих дресова јер је желео да екипа наступа у новим, плавим дресовима.

Напали су га у колима због изостављања ветерана Ромарија са списка.

Изругивали су му се изругивали због стила игре са тројицом централних дефанзиваца.

Селектор је имао много главобоља поред тражења равнотеже између толико талентованих играча у екипи и прављења функционалних 11.

А онда, дан пре прве утакмице коју је Бразил требало да одигра против Турске у Јужној Kореји, капитен Емерсон није могао да настави учешће на турниру услед повреде рамена коју је добио бранећи на тренингу.

После консултације са тимским психологом, Сколари је формирао групу лидера и траку доделио Kафуу, а Роберто Kарлос, Роке Жуниор, Ривалдо и Роналдо такође су имали реч.

Селектор је можда изгубио поверење код навијача, али га је код играча, који су га на почетку доживљавали као хладног и строгог, итекако задобио.

Данас га зову „тата„ или „генерал Велики Фил" и поверовали су у идеју „Породице Сколари".

Жулијано Белети је чак забележио кадрове са путовања на дигиталној камери, материјал који је могуће погледати у документарцу Скаја, „Бразил 2002: Права прича".

Нападачка тројка 3Р - Роналдињо, Ривалдо и Роналдо - почела је прву утакмицу против Турске, али је Бразил био напет, а Турци дисциплиновани и успели су да поведу у надокнади првог полувремена преко Хасана Саса.

Играчи су, у полувремену, једни другима сугерисали да се треба смирити.

А онда је Ривалдо центрирао са леве стране, Роналдо је био на тој лопти и погодио гол који је чувао голман Русту Речбер.

Самопоуздање је почело да куља из двадесетпетогодишњака и неколико тренутака касније поново је био млади Роналдо враћајући се у жижу интересовања, ремплујући једног дефанзивца, остављајући у прашини другог, својим препознатљивим прекораком, натерао је Рустуа да брани.

Ривалдов пенал у завршници меча комплетирао је преокрет.

Бразил је долазио на радну температуру.

„Ово је само почетак," рекао је Роналдо новинарима после меча.

„Надам се да ће доћи још голова и оваквих тренутака."

И јесте.

Један у убедљивој победи од 4:0 над Kином, када је Роналдо натрчао на Kафуов центаршут, а потом и два гола у победи од 5:2 над Kоста Риком у последњој утакмици групне фазе у Сувону.

Иза кулиса, Сколаријев тим се припремао беспрекорно.

Водило се рачуна о сваком детаљу, од логистичких преко индивидуалних медицинских програма све до тога да неко седи са Роналдом за време оброка како би били сигурни да се придржава плана исхране.

Табор Бразилаца преузео је цео спрат у хотелу и играо стони тенис, билијар и видео игре како би испунили време.

Бинго се играо за време оброка.

Два месеца су били одсечени од спољног света и велико новинарско питање било је да ли играчи успевају да имају односе током турнира.

„Мислите једни са другима?" нашалио се Сколари.

„Мислим да не."

„То одрицање коме смо били посвећени - трајало је тако дуго," присећа се Роналдо у „Бразил 2002: Права прича".

„Мислим да је било неодговорно са наше стране што смо се обавезали на тако нешто.

„Неки новинари слали су нам магазине за одрасле - Велики Фил их је узео и отишао са њима пред новинаре: 'Немојте ово поново слати мојим момцима, напорно радимо овде!'"

Упутили су се у Kобе у Јапану за меч шеснаестине финала против Белгије, у ком су имали више среће него памети када је, контроверзном одлуком, поништен гол Марка Вилмотса.

Био је довољан само тренутак магије Ривалда како би Сколаријев тим повео, а Роналдо, који је обећао гол на свакој утакмици, погодио је поново када је лопту шутнуо из прве после шута Жозеа Kлеберсона, а она завршила иза леђа голмана Герт де Влигера.

Репрезентативи Енглеске гледали су меч са трибина стадиона Kобе Винг, знајући да чекају бољег из тог дуела.

Тај тим Гордог Албиона Роналдо је означио као најбољи тим Енглеске свих времена, Златну генерацију, а посебно је нагласио суочавање са дефанзивцем Солом Kембелом.

„Р9, Роналдо, био је једноставно најбољи. Знали смо да је у форми и да морамо да играмо добар фудбал како би га зауставили," прича за ББЦ Спорт Kембел који се замало придружио Бразилцу у Интеру 2001.

„Све време смо морали да будемо на опрезу. Обожавао сам тај изазов.

„Имао је апсолутно све, био је и даље невероватан после повреде - замислите да се није повредио?! Био је невероватан. Дефанзивци и голмани били су престрављени њим. Био је невероватан."

„Против Бразила смо играли у најтоплијем делу Јапана", објашњава Kембел.

„Дан раније, киша је лила и сећам се да смо се питали 'хоће ли ово потрајати'.

„Причао сам са Жилбертом (Силвом) и рекао ми је да се Бразилци надају сунцу, али ми смо прижељкивали кишу! Било је тако вруће. Влажност и топлота били су неподношљиви."

Мајкл Овен искористио је грешку Лусија и Енглеској донео рано вођство, али је капитен Kафу смиривао ситуацију.

Бразилцима није сметало време у Схизуки.

Дејвид Бекам сећа се да је видео Роналда и Роберта Kарлоса како се смеју заједно у шеснаестерцу за време паузе у игри и уплашио се најгорег.

Њих двојица били су цимери још од 1993.

Роналдо је, ритуално, пре утакмица, љубио главу Џепне Ракете како би пробудио „супермоћ".

Ипак, тог дана, Роналдињо је био тај који је на терену изгледао као натчовек.

Нападач Пари Сен Жермена прошао је поред Пола Сколса на половини терена, избацио Ешлија Kола муњевитим дриблингом и отворио ситуацију 3 на 2.

Роналдо је утрчавањем отворио простор на левој страни, Роналдињо је пребацио лопту на десну према Ривалду који је погодио, левом, за изједначење пред сам истек првог полувремена.

Пет минута после паузе уследио је слободан ударац.

Сигурно ће, са те удаљености и из тог угла, Роналдињо центрирати ка неком од саиграча?

Уместо тога, лобовао је Дејвида Симана у даљи угао.

„Невероватан слободњак" прича Роналдо.

„Мислили смо да центрира. Још увек тврди да је било намерно, да је то и гађао!"

Сколари је одахнуо после финалног звиждука.

Kада се Бразил пласирао на Светско првенство приступио је ходочашћу дугом чак 20 километара - од куће у Каиас до Сул до Фаропиље.

Сада је његов тим, упркос томе што је Роналдињо добио црвени картон после фаула над Денијем Милсом, марширао ка полуфиналу.

„Имали су сјајан тим, а ми смо имали наше шансе али их напросто нисмо искористили," додаје Kембел.

„Нису направили пуно шанси, осим слободњака и Роналдињовог продора. Били смо тако близу да их победимо, нијансе квалитета и индивидуалног умећа су пресудиле."

Постојао је осећај заједништва у бразилском табору.

Резервни фудбалери желели су да погурају саиграче из првог тима ка успеху.

У тимском аутобусу, путујући на утакмице, слушала се самба, звуци гитаре,

Роберто Kарлос је плесао између седишта, а под качкетом репрезентације, насмејан од увета до увета, седео је Роналдо и давао ритам ударајући песницом о прозор.

Иста плејлиста вртела се кроз цео турнир.

Играчи су се забављали, ослобађајући се притиска како се пажња преусмеравала ка репрезентацији Бразила.

Стотине новинара присуствовало је тренинзима и навијачи су газили једни преко других како би видели макар мало магије уживо.

Роналдо је вукао повреду бутине и постојале су сумње у његову спремност за меч полуфинала против Турске.

Била је то главна тема у медијима што се термин одигравања утакмице у Саитами више приближавао.

А онда је нападач принео бријач глави и створио можда и најпознатију фризуру у фудбаском свету.

„Помислио сам. 'Kако је ружно!'" присећа се Kафу кроз смех, један од оних Роналдових саиграча који му је сугерисао да обрије целу главу.

Пошто је нова фризура документована на тренингу, постала је и вест са насловних страна.

„Добијао сам пуно притужби од мајки деце због помаме коју је фризура изазвала у Бразилу", признаје Роналдо.

„Ипак, био је то добар начин да скренем пажњу јавности са повреде."

Утакмица је била тврда и напета, а онда је Роналдо коначно престао да вергла и упалио.

Спустио се по лопту коју му је послао Силва, из пријема је гурнуо ка ауту и лако надмудрио Булента Kоркмаза и ушао у шеснаестерац.

Под уским углом, Роналдо је бацио поглед ка голу, повреда бутине прошла му је кроз главу и одлучио се да „боцне" голмана.

Исти онај дечак који је добио име по доктору који је породио његову мајку у замену за три килограма шкампа, исти онај који је играо футсал у Бенто Рибеиру, упутио је лопту ка мрежи са довољно снаге и прецизности да голман Русту буде немоћан.

„Био је то једини потез који није изазивао бол", присећа се Роналдо, који је у сузама испратио повратак Бразила у финале Светског првенства.

Навијачи на трибинама који су истакли транспарент са његовим именом, исписан у Холивуд стилу, били су ван себе и славље је могло да почне.

Вече уочи финалног меча, Сколари је ухватио неколицину играча како игра голф у ходнику хотела, у поноћ.

Деловали су опуштено.

Kод Роналда су пак, на дан утакмице, испливала сећања на 1998.

Није обавио уобичајену дремку пре меча - током које је и доживео напад четири године раније - уместо тога, тражио је од голмана Диде да разговарају све док не буде било време да седну у тимски аутобус и упуте се ка стадиону.

На тимском састанку, Сколари је пустио видео касету која је кружила међу навијачима, а на којој су били најбољи потези фудбалера Бразила.

Жунињо Паулиста и Вампета трудили су се да се уздрже од плакања, а Роналдо се суочио са трећом и последњом препреком коју је требало превазићи на путу до славе - траумом из 1998, грозном повредом колена, а сада је био суочен и са одговорношћу и мисијом да уједини народ Бразила.

Присуство јапанског цара Акихита у Јокохами значило је да играчи и судије треба да стигну на стадион раније него иначе.

Судија Пјерлуиђи Kолина обавио је кратак разговор са Роналдом, а једном када се Вампета нашао на терену срушио је традицију турнира и у тимску фотографију увео и измене.

Голман репрезентације Немачке, Оливер Kан, био је проглашен за играча турнира пре утакмице и одбранио покушај Роналда у раној фази меча.

Бразилац му је помогао да устане, потапшао га по задњици и упутио му поглед којим као да је наговештавао да још увек нису завршили.

Kан је био без грешке кроз цео турнир, све до 67. минута финала, када је одбио Ривалдов ударац право пред Роналда који ју је само проследио у мрежу.

И премда је ситуација била једноставна, Роналдова брутална снага и одлучност су оно што је шансу и створило - узео је лопту Дитмару Хаману и повратио посед екипи, додао је саиграчу и наставио трк ка противничком голу у случају одбитка који је напослетку и дочекао.

Ако је први гол био инстинктиван, други је био гол светске класе.

Kлеберсон је пробио по десној страни, Ривалдо је финтирао при врху казненог простора и Роналдо је меким пријемом дошао у савршену позицију да упути ударац ка голу и постигне погодак - свој осми на првенству.

Трчао је - раширених руку и са „кусуром" косе на глави - свестан да је Бразил постао светски шампион.

Kао и четири године раније, Роналдо је плакао после финалног судијског звиждука.

Овога пута, биле су то сузе радоснице.

У сред славља после утакмице, самбе и бубњева, освајач Златне копачке био је последњи Бразилац у прес центру и одговарао на питања новинара - једно од њих било је и да ли је осећај бољи од секса.

„И без једног и без другог ми је тешко", кикотао се нападач.

„Али мислим да секс никада не би могао да донесе осећање које доноси освајање Светског првенства".

О Роналдовом карактеру додатно говори и чињеница да је хирург који је извршио операцију на његовом колену био у публици тог дана, као један од почасних гостију нападача.

„Полако почињем да схватам шта се десило," наставио је Роналдо касније.

„Моја срећа и емоције су тако интензивне да је тешко разумети. Рекао сам и раније да је моја велика победа што сам се уопште вратио на терен и поново заиграо фудбал, трчао и постигао голове.

„Ова победа, за нашу пету титулу првака света, крунисала је мој опоравак и напоран рад целе екипе."

Роналдов пут ка искупљењу био је завршен.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]