Русија и Украјина: На првој линији фронта битке за јужни град Херсон

Освајање јужног украјинског града Херсона на обали Црног вероватно је била највећа победа Русије у првим месецима од почетка инвазије 24. фебруара.

Сада постоје наговештаји да се Русија спрема да преда најмање један његов део, док учвршћује одбрамбене положаје за зиму.

Херсон, његова предграђа и околна села, простиру се на обе обале моћног Дњепра, једне од највећих европских река.

Последњих неколико дана, западни званичници говоре да се очекује делимично повлачење Русије са западне обале Херсона.

Како су саопштили, могуће је да се руски команданти спремају за повлачење на лакше брањиву источну страну реке, познату и као лева обала, како би искористили предности моћне природне препреке.

Украјина још од лета води медијску офанзиву како планира да поново заузме Херсон.

Војне планове најавила је толико очигледно да су неки аналитичари сматрали да је то „финта" да се сакрије брза и успешна офанзива у којој је повраћен велики део територије на североистоку Украјине.

На фронту између Николајева и Херсона, украјински војник, мештанин који је рекао да се зове Иља, пућка дебелу цигару док руске гранате падају на положаје његове јединице.

Има тршаву косу и тамну браду, и очигледно ужива у чињеници да помало личи на кубанског револуционара Че Гевару.

„Врло је тешко напредовати, неопходно је сконцентрисати велику количину снага на једну тачку да би се пробила прва линија фронта", прича.

„Наш посао је да држимо положај, нападамо с времена на време да они не би посегли за резервама и преместили их негде другде", додаје.

„Врло је тешко и ствари теку веома споро. Руси контролишу небо, имају много више војне опреме, више људи и више муниције.

„Њихови људи нису обучени, али само јуришају напред и вичу: 'ура'. Ми немамо толико муниције колико они имају људи."

А ту су и жртве.

И Русија и Украјина су претрпеле губитке који се броје у десетинама хиљада мртвих и рањених.

Прецизне бројке нису доступне.

Ниједна страна на жели да призна штету коју јој је нанела ова друга.

Украјинској војсци прикључиле су се хиљаде добровољаца из редова грађана.

Команданти штите професионалне војнике, како би их изгубили што мање, али свесни су и да се велике жртве лоше одржавају на морал нације.

Украјина је велика земља, али има мање од 40 милиона становника.

Велики број мушкараца је већ мобилисан.

На првој линији фронта, мајор који се представља под надимком Фугаса обилази ровове и утврде својих људи.

Резервисано одговара на питања о гласинама о офанзиви.

„Продор и контраофанзиву је веома тешко планирати и они угрожавају животе људи, а посао командира је да одржи људе у животу."

Украјина је већ остварила известан напредак.

Од почетка септембра, повратила је неколико стотина квадратних километара Херсонске области.

На ободу једног села, зарђали знак у облику лубенице изрешетан је мецима.

У боља времена, ова украјинска област била је позната по производњи овог воћа.

Борбе често остављају села у рушевинама.

Украјина тврди да Руси покушавају да сравне куће са земљом гранатама кад крену да се повлаче.

Другачију причу прича неколицина сељана, који су се вратили да процене штету на свом поседу, у једном малом насељу које сам посетио.

Како тврде, велики део штете на њиховим домовима настало током украјинских покушаја да потисну Русе.

Скоро ниједан кров није остао читав.

У рушевинама канцеларије регионалног гувернера у Николајеву, која је уништена у јаком руском ракетном нападу још у марту, седи генерал мајор Димитро Марченко.

Дешавања у равничарској земљорадничкој Херсонској области назива битком за села - тактичким борбама на локалном нивоу.

Живот породице под окупацијом у Херсону

„Покушавамо да заузмемо положаје који су нам потребни за контраофанзиву.

„Не стојимо у месту. Сваки дан успемо да повратимо по једно село", каже он.

Али генерал Марченко, који је постао херој на југозападу у првим месецима рата кад је повео борбу да се заустави руски продор даље од Херсона ка Николајеву и Одеси, каже да предстоји много тежи подвиг.

Треба сконцентрисати довољно снага да пробију руску линију фронта и да се покрене напад преко Дњепра док сте на удару руских топова.

„За регуларну контраофанзиву морамо да имамо довољан број војника, оружја и опреме - чим све то добијемо, кренућемо у контраофанзиву."

„Пре свега, потребна нам је реактивна артиљерија која може да погоди и до 300 километара од нас.

„И треба нам противваздушна одбрана - основа за сваку војску на свету која жели да пређе у офанзиву."

За сада, сам Херсон остаје у рукама Русије, која је читаве јесени учвршћивала положај.

Генерал Кирило Буданов, шеф украјинске дирекције војне обавештајне службе, рекао је у скорашњем интервјуу да Херсон бране најбоље руске јединице, од маринаца до десантних и специјалних снага.

Тешко је видети зашто би се Русија повукла из било ког дела Херсона сем уколико се не нађе под снажним војним притиском.

Порука са прве линије фронта је да иако Украјина заузима села у великом џепу који је Русија окупирала на западној страни Дњепра, она нема довољно борбене снаге да се пробије кроз добро припремљене руске положаје у самом граду Херсону.

То би могло да се промени, будући да пристиже моћније оружје из САД и других украјинских савезника у НАТО.

Неки украјински извори одбацили су наводе да би Руси могли да се повуку из дела Херсона као мамац да их навуку на брзоплети напад.

Могуће је, међутим, да руска команда одлучи да је линија реке Дњепар најбоља могућа природна одбрана, нарочито како се њене снаге на западној обали буду налазиле под све већим притиском.

Уопште није сигурно да су Руси способни да покрену борбено повлачење преко Дњепра.

Украјинска војска се показала флексибилном и способном онако како Руси нису и свакако би наставила да продире кад би видела да се Русија повлачи.

Други фактор је ефекат иранске муниције.

Овдашњи војни извори брину се да би Иран могао да испоручи моћније дронове или ракете од оних који су се до сада показали као ефикасно оружје.

То би на Николајев, град даље уз обалу од Херсона, извршило већи притисак.

Нападање градова значи убијање цивила који се нађу на линији ватре.

Ове недеље су Руси гађали Николајев, не често, али редовито.

Једног јутра је старија жена Љубов Левхењивна гледала како мушкарци рашчишћавају гипсане плоче и крш из рушевина њеног дома.

Њен комшија је страдао у том нападу.

Она се тек била вратила из болнице после тешке операције, а оба сина су јој у војсци.

Један је у болници, након што је тешко рањен на херсонском фронту, а други се бори у Донбасу, на истоку.

„Остала сам сама", каже.

„После ове операције, не знам како ћу моћи са свим овим да се изборим сасвим сама."

Широм Украјине, људи попут Љубов, који имају врло мало, губе све.

Руска тактика циљања извора енергије прави велику штету Украјинцима.

У Николајеву, Русија је оштетила инфраструктуру за водоснабдевање.

Вода из чесме је жута и мутна.

Цивили који не могу да приште флаширану воду за пиће и кување морају да чекају у реду за воду коју доноси цистерна.

Пред њима је дуга, ратна зима.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]