Фудбал и хулигани: Да ли је Енглеска заборавила трагедију на Хејселу

Осамдесете су биле мрачан период за фудбал, са ужасима на стадионима Хилсборо и Бредфорд заувек урезаним у сећање људи.

Али да ли је катастрофа на стадиону Хејсел у Брисел, када су Јувентус и Ливерпул играли финале Купа европских шампиона пре 37 година, постала заборављена трагедија овог спорта?

Читавим генерацијама савремених фудбалских навијача одраслих на стадионима на којима се седи и ушминканим телевизијским преносима, мора да је тешко замислити да дан проведен на утакмици може да постане питање живота и смрти.

Пожар који се раширио ракслиматаним трибинама Бредфорда, одневши 56 живота, и језиви догађаји са стадиона Хилсборо, оставили су тамну мрљу на овом спорту и функционерима који су га водили, довевши у међувремену до многих промена.

А опет, за неке, катастрофа на стадиону Хејсел у Бриселу, у Белгији, која се одиграла 29. маја 1985. године, непријатно се истиче у овом низу несрећа.

Погинуло је 39 људи, а повређено је 600, кад су навијачи били набијени уза зид који се потом срушио током финалне утакмице Купа европских шампиона.

Претходно су навијачи Ливерпула јурнули на присталице италијанског клуба, што је изазвало хаос.

Као последица, УЕФА је енглеским клубовима увела петогодишњу забрану учешћа у европским куповима, а ионако силеџијска репутација енглеских навијача се додатно погоршала.

Грижа савести и осећање кривице тињали су између две групе навијача годинама, а емоције су биле још увек опипљиве 2005, кад су се два клуба сусрела први пут од катастрофе у четврт финалу Лиге шампиона на Енфилду.

Навијачи Ливерупа држали су обојене картоне исписујући слова „Amicizia" (Пријатељство), и, иако су многи навијачи Јувентуса аплаудирали овом гесту, неки други јасно су ставили до знања шта мисле о њему окренувши им леђа.

Доктор Роган Тејлор, предавач фудбалских студија на Универзитету у Ливерпулу, рекао је да несрећу прате сложена осећања, зато што је људе срамота да се суоче са непријатном реалношћу хулиганства.

Овај навијач Ливерпула рекао је да је Хејсел био „црни дан" за тај град.

„У граду је владало осећање очајничке, очајничке срамоте и депресије", рекао је он.

„У то време смо имали контроверзну локалну власт и све је отишло до ђавола за тили час.

„Постојале су само два велика извора успеха у култури - музика и фудбал."

„Имали смо најбољи фудбалски тим на свету и то је био убод ножем у срце града. Био је то црни, црни дан."

Шта се десило током несреће на Хејселу?

Око сат времена пред почетак финала Европског купа 1985, група навијача Ливерпула прескочила је ограду која их је одвајала од „ничије земље" на којој су се углавном налазили навијачи Јувентуса.

Док су бежали пред претњом, навијачи су били сабијени уз део терасе окружен бетонским потпорним зидом, који се на крају срушио.

Погинуло је 39 људи.

Утакмица је одиграна упркос катастрофи како би се спречили даљи нереди, а Јувентус је победио са 1:0.

Међу погинулима била су 32 Италијана, двојица Белгијанаца, двојица француских навијача и један навијач из Северне Ирске.

Као последица овога, енглеским фудбалским клубовима било је забрањено да играју у Европи наредних пет година.

Четрнаесторо навијача Ливерупла проглашено је кривим за убиство из нехата и сваки је осуђен на по три године завора.

Доктор Тејлор каже да зато што се несрећа десила у Белгији, то није било нешто што су енглески навијачи - и власти - могли да анализирају и суоче се с тим као што би да се десило у Великој Британији.

„Била је то трагедија која се десила у некој страној земљи."

Четири године касније, 96 навијача Ливерпула изгубило је животе после фаталног набијања током полуфинала ФА купа 1989. између Ливерпула и Нотингем Фореста на стадиону Хилсборо клуба Шефилд Венздеј.

Околности онога шта се тачно десило откривају се и дан-данас, углавном захваљујући кампањи за откривање истине коју се покренуле ожалошћене породице жртава.

Покренуте су нове истраге о катастрофи на основу навода о сложеном низу пропуста власти тога дана.

Кривица за Хејсел испочетка се у потпуности приписивала навијачима Ливерпула, а њих 14 касније је проглашено кривим за убиство из нехата и осуђено на затворске казне.

Међутим, истрага је показала да део одговорности ипак сносе и власти и запуштено стање у ком се налазио стадион Хејсел.

Фил Хемонд, који је изгубио четрнаестогодишњег сина Филипа на Хилсбору, каже да се добро сећа Хејсела.

„Мислим да кад се десио Хилсборо, сви су одмах помислили да је то само још један Хејсел", каже он.

„Да се Хејсел није десио, ствари би биле веома другачије, зато што су људи аутоматски помислили 'хулиганство'."

„Али као што видимо сада, коначно смо дошли до истине [после нових истрага о Хилсбору].

„Добро се сећам Хејсела, зато што је један од мојих пријатеља имао карту. Он је извлачио повређене људе."

„Људи нису желели да говоре о томе и само су то потиснули у својим главама. Било их је срамота."

„Мислим да је то данас заборављено. Имате само малу спомен-плочу на Енфилду. Али клуб то не може да заборави."

Катастрофа на Хилсбору обележена је великим споменицима и на Хилсбору и на Енфилду, а и у облику вечне ватре Хилсбора на клупском грбу Ливерпула.

Референце на Хејсел, међутим, много је теже наћи.

Постоји мала спомен-плоча у част жртава у ливерпулском клупском музеју, са дресом који је те ноћи носио Кени Далглиш окаченим поред.

Неки навијачи Јувентуса сматрају да су многи у Енглеској заиста заборавили несрећу на Хејселу - мада разлози за то остају сложени.

Бјанконери су организовали неколико потресних гестова 2015. године, укључујући огромно истицање плаката са именима жртава током утакмице Серије А против Напуља.

Али било је врло мало помињања Хејсела у ранијим фудбалским сезонама у Енглеској, сем једног малог приватног полагања венца на Енфилду.

Доживотни навијач Јувентуса Гурџит Калон из Ковентрија каже:

„Мислим да је то данас заборављено. То није нешто о чему се говори овде, а можда се више о томе прича у Торину."

„Мислим да је у случају Хилсбора и Бредфорда владао осећај несвршеног посла и правде до које мора доћи.

„А те несреће одиграли су се ближе кући, у домаћим клубовима, тако да је вероватније да се о томе више говори.

„Али за навијаче Јувентуса, осећања су прилично снажна, и подељена између оних који би радо да пођу даље и оних који су и даље љути, као што је могло да се види на утакмици 2005. на Енфилду.

„Заиста би било лепо кад би овде дошло до неког комеморативног геста. Нечега што би покренуло разговор и кад би поново почело да се говори о Хејселу."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]