Украјина и Русија: Како технологија препознавања лица помаже при идентификацији мртвих

Контроверзна компанија за препознавање лица Клирвју АИ прошлог месеца је саопштила да је уступила њихову технологију украјинској влади.

ББЦ је видео доказе о томе како се она користи - у више од хиљаду случајева - да би се идентификовали и живи и мртви.

Овај чланак садржи експлицитне описе који би могли да узнемире неке читаоце.

Човек лежи непокретан на земљи, главе благо нагнуте напред. Тело му је наго, сем Калвин Клајн боксерица. Очи су му уоквирене тамним колутовима налик модрицама.

Тело је пронађено у Харкову, у источној Украјини - у рушевинама рата.

ББЦ је видео фотографије са лица места, али не зна околности његове смрти.

Јасно се види да је човек претрпео ударац у главу. Има и тетоважу на левом рамену.

Украјинске власти нису знале ко је он, тако да су се одлучиле на најсавременији могући метод откривања његовог идентитета: препознавање лица помоћу вештачке интелигенције.

Клирвју је можда најславнији, и најконтроверзнији, систем препознавања лица на свету.

Ова компанија сакупила је милијарде фотографије са друштвених мрежа као што су Фејсбук и Твитер како би створила огромну базу података за оно што њен извршни директор и оснивач Хоан Тон Тат зове „претраживачем лица".

„Ради помало као Гугл. Али уместо да убаци низ речи или текст, корисник у њега убацује фотографију лица", објашњава Тон Тат.

Компанија се суочила са низом правних спорова.

Фејсбук, Јутјуб, Гугл и Твитер послали су Клирвјуу налоге за престанак незаконитих радњи - захтевајући да он не користи слике са њихових интернет страница.

Британска Канцеларија Комесара за информације чак је новчано казнила компанију зато што није обавестила људе о томе да сакупља њихове фотографије.

Сада њена употреба у рукама украјинске владе поставља питање шта тачно значи користити ову моћну технологију у активном рату.

Клирвју се користи нашироко - мада поларизујуће - и у полицији у Америци.

Тон Тат каже да је 3.200 владиних агенција или купило или испробава њихову технологију.

После инвазије Владимира Путина на Украјину, оснивач Клирвјуа схватио је да би његова технологија могла да има још једну намену.

„Видели смо слике људи који су ратни заробљеници и беже са територије захваћене сукобом, и помислили смо да би то потенцијално могла да буде технологија која је корисна за идентификацију, али и за верификацију", каже он.

Брзо је понудио украјинској влади његову технологију - а та понуда је прихваћена.

У Харкову, власти су фотографисале лице мртваца - док му је глава била подигнута, а упале очи усмерене у правцу апарата.

Начињена фотографија провучена је кроз Клирвјуову базу података.

Претрага је избацила неколико слика некога ко веома личи на мртваца.

Једна слика је начињена по дану који је изгледао као веома топао.

Човек је био полуго. Имао је тетоважу на левом рамену.

Цртежи су се поклапали. Имали су име.

Коришћење технологије препознавања лица за идентификацију мртвих није ништа ново, а Клирвју није једина платформа која се за то користи у Украјини.

„Користимо ово већ годинама", каже Арик Толер, директор истраживања у Белингкету, организацији специјализованој за истраживачко новинарство.

Белингкет је 2019. године користио технологију за препознавање лица да би лакше идентификовао Руса који је снимио мучење и убиство затвореника у Сирији.

За технологију препознавања лица, ово није први рат, али њена употреба у Украјини сада је много ширих размера него у било ком претходном сукобу.

Толер каже да он користи платформу за препознавање лица ФајндКлон у Русији и да је она од посебне помоћи за идентификовање мртвих руских војника.

Као и у случају Клирвјуа, ФајндКлон претражује јавно доступне интернет слике, међу њима и странице руских друштвених мрежа.

Могу да се пронађу чак и људи који немају отворене налоге на друштвеним мрежама.

„Они можда немају профил на друштвеним мрежама, али би њихове супруге или девојке могле да га имају…

Понекад имају профиле и живе у малом граду са великом војном базом. Или можда имају много пријатеља који су тренутно у њиховој јединици", објашњава Толер, описујући употребу ФајндКлона као истраживачке алатке.

Ова последња поента од кључног је значаја за разумевање моћи технологије препознавања лица.

То значи да чак и ако особа никад није имала профил на друштвеним мрежама и мисли да је очистила интернет од свих својих слика - она и даље може да се пронађе.

Самим присуством на фотографији коју је поставио неки пријатељ или просто појављивањем у позадини неке насумичне фотографије на интернету, особа је већ у бази података.

То значи да сваки припадник војске или снага безбедности који једва да је присутан на интернету и даље може бити пронађен.

Питање тачности

Критичари, међутим, истичу да технологија препознавања лица није ни у ком случају увек тачна - и да у време рата грешке могу да имају потенцијално катастрофалне последице.

Клирвју се не користи само за идентификацију мртвих у Украјини.

Компанија је потврдила да га украјинска влада користи на контролним пунктовима као помоћ за идентификовање осумњичених непријатеља.

Клирвју је показао ББЦ-ју мејл, од једне украјинске агенције, у ком се потврђује да се систем користи за идентификацију живих.

„Систем нам је омогућио да брзо потврдимо тачност података о приведеним осумњиченима", гласи текст мејла, од украјинског званичника који је желео да остане анониман.

„Током употребе Клирвју АИ-ја, извршено је више од 1.000 претрага да би се извела одговарајућа верификација и идентификација", гласи текст у мејлу.

Ово брине неке аналитичаре.

Конор Хили је стручњак за препознавање лица из ИПВМ-а, организације која анализира технологију безбедности.

„Важно је да украјинске снаге буду савршено свесне да то није 100 одсто тачан начин за утврђивање да ли вам је неко пријатељ или непријатељ", каже Хили.

„То не сме да буде технологија питања живота или смрти, где или положите или паднете, где можете да завршите у затвору или, не дај боже, да будете убијени. Ово никако не сме да се користи на тај начин."

Други су издали много строжа упозорења. Алберт Фокс Кан, из групе Пројекат контроле технологије надзора, назвао је то „катастрофом људских права у најави".

„Кад препознавање лица погреши у миру, људи буду погрешно ухапшени. Кад препознавање лица погреши у ратној зони, невини људи страдају", рекао је он за Форбс.

ББЦ је контактирао украјинску владу ради коментара на њену употребу Клирвјуа, али није добио никакав одговор.

Тон Тат брани тачност Клирвјуове технологије, рекавши да су тестирања показала да је он више него 99 одсто тачан.

Много тога зависи од квалитета слике, положаја главе или да ли је глава покривена, на пример маском.

А онда је ту и питање приватности, које је већ било проблематично за Клирвју у САД-у и Европи.

Компанија преузима јавно доступне слике од фирми као што су Фејсбук и Инстаграм да би изградила базу података. Али она није питала те друштвене мреже, нити било кога другог, ако ћемо право, да ли сме да сачува те слике.

Ако читате ово, готово сте сигурно у бази података, иако највероватније нисте дали Клирвјуу свој пристанак на то да користи вашу слику.

Прошле године, Клирвјуа је новчано казнила британска Канцеларија Комесара за информације зато што није обавестио људе да сакупља њихове фотографије са друштвених мрежа.

Тон Тат признаје да се још увек води расправа око легалности технологије препознавања лица, али он верује да Клирвју ради у оквирима закона - додавши да је ова технологија „криво схваћена".

Технологија препознавања лица, међутим, очигледно има дистопијску примену.

У новембру прошле године, ББЦ је известио да се у Кини праве планови за коришћење технологије препознавања лица за прогон новинара.

Тон Тат каже да Клирвју не би дозволио такву врсту претрага, чак и кад би оне биле могуће.

Он каже да Клирвју не сарађује са ауторитарним владама и да компанија не би радила са Русијом.

Постоји, међутим, примена Клирвјуове технологије у војном контексту.

Прошле године је компанија потписала уговор са Пентагоном за испробавање стављања њене технологије у наочаре за проширену стварност, на пример.

Она је једна од неколико компанија које развијају вештачку интелигенцију за препознавање лица преко уговора са војском.

Заштитнике права на приватност брине још једна ствар.

Технологија препознавања лица можда је корисна за украјинску власт у време рата. Али да ли ће она просто вратити технологију Клирвјуу у време мира?

„Имате бројне примере технологија уведених у ратно време које настављају да се користе у мирнодопском", каже Хили.

„Надам се да то није приступ који ће они применити."

Погледајте видео о тетовирању у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]