Украјина и Русија: „Кад гранатирање престане, издајници ће бити кажњени“ - шта кажу у Донбасу

Сукоб лојалности поделио је мњење међу становницима Бахмута - града на првој линији фронта у региону Донбас у источној Украјини.

Понекад излети као шапат. Чешће се крије иза еуфемизама и слегања раменима - и пажљиво неодређеним одговорима.

А онда, с времена на време, изразито проруски сентимент просто излети на видело, као прасак пуцња из пиштоља, овде у валовитим зеленим брдима Донбаса.

„Ово је руска територија. Украјина је овде окупатор", каже човек у комбинезону, који стоји са групом радника градске чистоће.

Они чисте коров у Бахмуту - украјинском граду у ком тренутно лако може да се чује руска артиљерија.

И тај човек није усамљен у отвореном непоштовању према украјинском територијалном интегритету.

Поред њега, шездесетпетогодишња Јелена само је сопствене ставове изнела увијенијим речником.

„Не познајем Путина лично, па не могу да кажем шта мислим о њему.

„Али не доживљавам Русију као непријатеља. Сви смо живели заједно у Совјетском Савезу. И зато хајде да видимо шта ће се десити ако Русија заузме град", каже она.

Представа да је Украјина одлучно уједињена у отпору према руској инвазији можда важи за већи део остатка земље.

Али овде у Донбасу, постоји бројна етничка руска мањина, болни историјат осам година сепаратистичког сукоба са проруским паравојним формацијама и - поготово за старију генерацију - снажна носталгија за СССР-ом.

Резултат је све тежи сукоб лојалности, у ком макар део становништва Бахмута, кључног чворишта за људе који беже из региона Луганск даље на истоку, недвосмислено подржава најновију руску инвазију.

„Путин је паметан човек, паметан човек из КГБ-а", каже осамдесетогодишња пензионисана инжењера, док седи у кухињи локалне кафетерије и љушти кромпир.

Кад би Руси заузели град, „ја не бих осетила разлику", шапуће она, а потом заћути кад њен колега уђе у просторију.

„Ја сам производ Совјетског Савеза. Сви смо живели заједно у то време и имам родбину свуда. Нећу вам рећи шта мислим о Путину", каже други старији етнички Рус, део групе радника која се спрема да посади дрворед младица на улазу у Бахмут.

Неки овдашњи Украјинци одбацује ове проруске коментаре као безазлено гунђање генерације коју је прегазило време - шачице старијих пензионера који не желе да напусте домове и чије мишљење неће имати крупнијег утицаја на правац одвијања рата.

Али у другим деловима Украјине, недавно ослобођеним од руске окупације, постоје докази да су колаборационисти активно помагали трупа Кремља.

И данас, у градовима на првој линији фронта као што је Бахмут, влада забринутост да би проруски сентимент могао да представља праву опасност, нарочито ако га заступају званичници у локалним администрацијама.

„Ти људи покушавају да се одрже на власти у оба случаја - победе или пораза", каже локални бизнисмен Дмитро Коноњец, описујући, према његовим тврдњама, став неких људи у градским властима.

Он је упоредио релативно сведене јавне коментаре градоначелника Реве Алексија са изразито пркосним тоном који користе многи млађи украјински регионални гувернери и званичници.

Запитао се зашто су градске власти заузете ангажовањем људи да чупају коров кад би уместо тога могли да копају ровове.

„Они очигледно не желе заправо да спрече Русију да заузме град.

„Они као да се само претварају. То је смешно", каже Коноњец, додајући да зна многе мештане који се информишу искључиво преко руске државне телевизије и верују у „те глупости".

Али поборници градских власти кажу да су такве сумње неосноване.

Они бране кампању улепшавања града која је у току на градским улицама као инспиративну и пркосну - све је као и обично упркос руској инвазији.

„Ово је наш облик отпора", каже нам један од радника који учествује у акцији.

„Градоначелник је чврсто проукрајински оријентисан, без икакве сумње", каже један градски одборник, који је ипак тражио да остане анониман.

Сам градоначелник је одбио да нам да интервју.

Он се на том положају налази више од 30 година.

Његов заменик Максим Сутковиј одбацио је сугестије да градоначелник можда није лојалан Украјини као „вредне презира".

„Бахмут је део Украјине. Наш посао је да заштитимо овдашњи свакодневни живот, да наставимо да обављамо наш посао и да не западамо у хистерију.

„Нема сумње да ту има колаборациониста, али нека се тиме баве службе безбедности", каже Сутковји.

Иако је већина породица у Бахмуту већ напустила град, послушавши званични савет, и даље има много локалних волонтера, у униформама, који су остали да одбијају руске нападе.

„Бранићемо ово место до смрти", каже земљорадник Слава, који се придружио територијалној одбрани и заузет је утоваривањем залиха у кола која ће однети колегама у рововима на ободу града.

Али док сирене за почетак ваздушне опасности одјекују широм града, а Руси су спремни да потпуно заузму Попасну 30 километара источно од њих - као и док други Руси надиру са севера и југоистока - не изненађује што се овде буде старе сумње и нове напетости.

„Брзо ће их сустићи карма", каже Светлана Кравченко (57) за свакога у Бахмуту ко подржава руску офанзиву.

Она помаже у вођењу мале добротворне организације која сакупља храну и друге потрепштине и дели их војницима у граду и старијим цивилима по околним селима.

У њиховој подрумској канцеларији налази се и Украјинска православна црква, где се она и други свакодневно моле.

Већина других традиционалнијих цркава у Бахмуту и даље је званично повезано са Руском православном црквом, чије вођство јавно подржава инвазију председника Путина.

„Свако прави властити избор. И мораће да одговара за њега. Можда неки људи овде желе да се предају Русима.

„Али кад се сукоб оконча, кад гранатирање и пуцњава престану, онда ће издајници бити кажњени, или на овом свету или на оном другом", каже Кравченко.

Погледајте видео - Све више Украјинаца тетовира патриотске мотиве

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]