Корона вирус, Хрватска, Аустрија: Како је корона заразила политичке односе у Европи

Бедеми националних граница вратили су се у Европу готово преко ноћи прошле године.

Епидемија корона вируса учинила је да свакоме буде врло јасно у којој се држави налази, прво јер из ње није могао лако да изађе, друго јер је свака имала сопствена правила суочавања са кризом.

А где има зидова међу комшијама, има и вирења преко плота.

Последњи такав пример је дипломатски сукоб Загреба и Беча, када је Министарство спољних послова Аустрије позвало на разговор амбасадора Хрватске као одговор на то што је хрватски председник Зоран Милановић затварање за невакцинисане у Аустрији назвао фашизмом, а потом критиковао одлуку аустријске владе да уведе обавезну вакцинацију од фебруара.

Да у Европи постоји доза политизације епидемиолошких мера сматра и Милан Игрутиновић из Института за европске полове.

„Ово Милановићево је занимљиво препуцавање и помињање ковид пропусница има неку идеолошку подлогу.

„Хрватска је сиромашнија од Аустрије, али и Аустрија је мала и слаба у Европској унији па је згодна мета", каже Игрутиновић за ББЦ.

Шта је све рекао председник Хрватске?

Најпре је током посете Ватикану 16. новембра упоредио мере против невакцинисаних у Аустрији са политиком Немачке и владајуће Хитлерове Националсоцијалистичке странке пред Други светски рат.

„Ја имам проблем у задње време с тим једним махнитањем без икаквих аргумената.

„Не може бити наука изум цепива, што је резултат рада неколико бриљантних умова и ове глупости с мерама. То није научно питање, ово више везе са науком нема", рекао је Милановић.

Мере забране кретања невакцинисанима у Аустрији, он је упоредио са „методама које подсећају на тридесете године".

Поручио је грађанима да се вакцинишу, али и да имају право на заштиту од, како је рекао, самовоље.

„Где су сад европске бирократе? Људима бранити да изађу на улице? То је фашизам", рекао је Милановић.

Због ових „веома узнемирујућих изјава хрватског председника", како су оценили, реаговало је Министарство спољних послова Аустрије.

У саопштењу су „јасно изразили запрепашћење у вези са датим изјавама".

Милановић је потом 22. новембра без устезања критиковао и тај потез аустријских власти, али и одлуку да од фебруара уведу обавезну вакцинацију, као једна од ретких земаља у свету.

„Аустријски амбасадор ће бити позван на разговор, када већ они позивају наше, да му изразимо нашу дубоку забринутост за темељне људске слободе у Аустрији.

„Наше амбасадоре стално позивају због неких глупости, па ћемо и ми њихове. Видећемо онда како се може рибати под са (мађарским премијером Виктором) Орбаном и са Пољацима шта год да причају, а неки су свете краве и све што направе је савршено.

„Не, глупо је! То није научно, а друго тероришете људе. С обзиром да је ово Европска унија и ја сам европски држављанин, мене то сврби.

„Ако може Холандија сваке недеље да коментарише БиХ, онда могу и ја Ротердам. Побунио вам се народ. И то не досељеници, него плавокоси и плавооки Холанђани. Размишљајте мало господо!", рекао је Милановић, алудирајући на протесте у Холандији због ковид мера.

Истог дана, 22. новембра, Милановићев саветник за спољне послове Невен Пелицарић разговарао је са аустријским амбасадором Јошефом Маркусом Вукетићем, али нису саопштени детаљи састанка.

Милановић је врло оштро говорио о аустријским мерама против корона вируса.

„Који је смисао тих ограничења? Шта се жели постићи ако вакцинисана особа, ја, на вакцинисану особу преносим вирус, скоро исто или нешто мање када нисам вакцинисан? Који је смисао тога?

„Ако је смисао потпуно искоренити вирус, нема шансе. Ако је смисао растеретити здравствени систем, чекајте мало. Колико је прошло од марта 2020. године? Тада смо имали проблем, дакле капацитети, респиратори, међутим, функционисало је то.

„Прошла је година и по, а да ти (Европска унија), нису урадили ништа".

Милановић је рекао и да је нечовечно делити људе на вакцинисане и невакцинисане.

„Када би вакцина у потпуности штитила, а здравље штити и требаће бустер дозе, али када би спречавало ширење, дакле векторску функцију, онда бих рекао, па хеј, идемо према потпуној вакцинацији. Али то није ситуација. Је ли то наука? Који научник је то одлучио?

„Ове одлуке не доноси никаква наука. Ово је све импулс који од некуд долази. Није завера, није никакав паклени план да нас униште, него неки људи се понашају инертно као крава када иде низ друм", поручио је Милановић.

Упркос оштрим порукама према Аустријанцима, Игрутиновић не очекује да ће се десити било шта више од тога.

„Не очекујем да то изазове било какве последице ни по Хрватску, ни по Милановића.

„То је цртица у односима, али не верујем да ће имати дубље реперкусије", додаје.

Милановић није био сагласан ни садомаћим мерама, поготово у вези са одлуком владе о увођењу обавезних ковид пропусница за улазак у јавна предузећа и државне институције.

„Ми ћемо по свом, нећемо малтретирати људе. Сигурно нећемо малтретирати људе.

„Моја секретарица није вакцинисана. То је старија жена, можда се сад и вакцинисала", рекао је Милановић 16. новембра.

Орбан и вакцине

Поред унутрашњих разлика, политичка трвења изазивали су и нека спољнополитичка или здравствена питања, попут набавке вакцина.

Мађарска је прва међу државама чланица ЕУ зимус договорила набавку кинеске вакцине Синофарм, а затим и руске Спутњик.

Она је то учинила још у јануару уредбом допустила куповину вакцина изван централизованог система Европске Уније пошто је мађарски шеф дипломатије рекао да је европски систем набавке „скандалозно" спор.

То је изазвало још једно у низу негодовање Брисела.

У почетку се Мађарска нашла на удару због одвојеног поступка одобрења и преговора о вакцинама, а затим је још неколико европских земаља кренуло тим путем.

Пожелели су да купе вакцине од других произвођача због кашњења пошиљки западних добављача.

Тиме нису прекршена европска правила игре, напомиње аналитичар.

„Националне агенције за лекове одобравају употребу вакцина.

„Ако Европска агенција за лекове одобри оне важе свуда, али националне државе могу да их одобре засебно", објашњава Игрутиновић.

Европска унија и даље није одобрила употребу кинеских и руских вакцина.

Делта сој направио јасну разлику између севера и југа

Није само набавка вакцина била тачка спорења између држава.

Делта сој је летос поделио Европску унију, кад је реч о путовањима.

Док су Немачка и Француска биле опрезније, желећи да смање преношење новог заразнијег соја, медитеранске државе Португал, Шпанија, Грчка једва су чекале да отпочне туристичка сезона и опорави им привреде.

Под посебном лупом нашли су се путници из Велике Британије где се прво раширио делта сој.

Немачка је прогласила ову државу „ризичном зоном", што су неки тумачили да је одговор за Брегзит и излазак Велике Британије из Уније.

Игрутиновић каже да су иза тога пре здравствени, него политички разлози.

„Британија има јако велике лабораторијске ресурсе и врло брзо може да ради анализе узорака и да са неколико дана кашњења зна шта јој се дешава".

У Србији нема ни промил тих капацитета, додаје.

„Британци су то отворено радили и можда први ухватили вирус, који је тада већ постојао у ко зна колико европских земаља", оцењује.

Где је граница између политике и здравства?

На здравствена питања у ЕУ коначни одговор дају националне државе, јер су здравствени системи 95 одсто у њиховој надлежности, а не у Бриселу, напомиње Игрутиновић.

„Управљање ресурсима, болницама, креветима, јединицама интензивне неге, кисеоником, апсолутно је у надлежностима држава чланица.

„Кад дође криза, на том нивоу се одлучује, а не у ЕУ", подсећа он.

„Зато није нелогично да се државне границе контролишу и затворе", додаје.

Да ли је то онда политички удар на ЕУ?

Не мора да значи.

„Остао је горак укус у устима за велике еврофиле, али дубље анализе су показале да ЕУ нема институционалног капацитета да било шта уради.

„Шенген омогућава ванредне мере не око шест месеци и затварање граница као што је било са мигрантском кризом 2015, али није се Шенген распао због тога", наводи Игрутиновић.

Ту се види флексибилност европских политика.

„Не верујем ни да ће ово сад оставити велике последице", истиче он.

Погледајте видео: Како настаје колективни имунитет

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].