Филм и расизам у Америци: Како „правити џумбус“ у Нетфликсовом вестерну

Нетфликсов нови вестерн The Harder They Fall (То тежи биће пад), почиње интригантном оградом:

„Иако су догађаји описани у овом филму фиктивни… Ови. Људи. Су. Постојали."

Без тога, гледаоци би могли да претпоставе да је филм потпуно измишљена прича, један од неколицине случајева кад Холивуд расподели нове улоге у историјским периодима и догађајима са више припадника етничке мањине него што их је стварно било.

Сем што је у овом случају истина сасвим супротна.

Велики број каубоја били су црнци, а опет је традиционално филмска индустрија стављала белце у главне улоге у вестернима, са црним глумцима обично само у епизодама.

Режисер Џејмс Семјуел, који се заљубио у вестерне још као дете док је одрастало у западном Лондону, жели да се поигра са очекивањима гледалаца од овог жанра, а да не имплицира да његов филм не спада у њега - што је веома деликатна равнотежа.

„Мрзим израз црна кинематографија и црни филм", каже он за ББЦ Њуз.

„Јер кад имате филм Стивена Спилберга са Одри Хепберн и Ричардом Дрејфусом [Увек из 1989. године], то није бели филм.

„А ако не постоји бели филм, онда не постоји ни црни филм. Филм је филм."

„Али ако сваки пут кад ставите људе обојене коже у вестерн кажете: 'Ови људи су били робови' и ако сваки пут кад ставите жене у историјске драме или вестерне начините их изузетно подређенима, морате у неком тренутку нешто да учините по том питању и скренете пажњу на то."

„Ово, дакле, није црни филм, он је филм за свачије уживање, али је глумачка постава превасходно црна, јер причамо причу о томе како су црнци тада живели."

Било је већ, наравно, покушаја да се овај жанр учини разноврснијим.

Питер Дебруж из Варајатија је приметио: „Оскар Мичо је снимао црне вестерне пре једног века, а на великом екрану постојали су истакнути примери као што су Сидни Поатје и Хари Белафонте у Црном каравану и Потера Марија Ван Пиблса."

„Ипак, и даље влада перцепција да су Запад колонизовали бели каубоји супротстављајући се негативцима са црним шеширима (такође белцима), док су чистили територију од Индијанаца."

Семјуелова властита љубав према жанру потекла је од његових родитеља, који су редовно пуштали ове филмове у родитељском дому.

„Мислим да су ме привукли зато што су деловали толико стварно", каже он.

„Било је то као да су стварно у том времену и на том месту, без специјалних ефеката - прави коњи, прави људи.

„У реду, било је то пре пар стотина година, али као да смо некако успели да убацимо камере тамо.

„Вестерне ми је напросто било најлакше да прихватим… Осећао сам огромну блискост са њима."

То тежи биће пад прати причу о две ривалске банде - које предводи Нет Лав (Џонатан Мејџорс) и Руфус Бак (Идрис Елба).

Филм отвара Лавов флешбек док је био дете, кад му је родитеље на његове очи убио Бак за породичном трпезом.

Касније у животу, чврсто решен да се освети, кад Лав чује да се Бакова екипа спрема да га ослободи из затвора, полази да га нађе.

Резултат су два сата изузетно забавног, али и крајње насилног филма; обе банде су прилично вичне насиљу.

За Оскаровку Реџину Кинг, која игра Бакову саучесницу Превртљиву Труди, оскудне информације о стварној историјској личности значиле су да може да се ослони на уметничку слободу.

„Кад сам истражила на Гуглу Гертруду Смит, покушала сам да напишем њено име на различите начине и није изашло много тога о њој.

„Зато је то за мене било ослобађајуће, јер нисам морала да се држим одређеног изгледа или представе о некоме", каже она.

„Али кад помислите на Џејмса и његову визију читавог филма, његова идеја никад није ни била да свако буде управо оно што су људи читали или истраживали о тим личностима…

„Ово је више екстраполација људи који су били стварни, што филм по мом мишљењу чини стилизованијим, забавнијим."

Где је, дакле, Семјуел подвукао црту колико ће се држати историје а колико тога учинити фиктивним?

„Нема границе!", одговара он.

„Следим свој несташни дух и добро се забављам. Позитивци су остали позитивци, а негативци негативци.

„Мимо тога, узео сам велику уметничку слободу и опустио се онако како ми је мајка говорила да радим кад сам био дете. Оно, 'Иди напоље и направи џумбус!'".

„Суров и бескомпромисан"

Нетфликс још није освојио Оскара за најбољи филм, а ни овом филму то неће поћи за руком.

Међутим, у великој већини он је добро прошао код критике управо због свог новог виђења традиционалног вестерна.

„Ништа не треба да буде рађено на само један начин заувек, а овај филмски жанр је зрео за деконструкцију и поновно рођење, са старим причама које покривају нову територију свежим заступањем", написала је Валери Комплекс из Дедлајна.

„Ми можемо да будемо хероји, зликовци и све између… И не само то, овај филм је суров, бескомпромисан и има тренутке разбибриге као баласт бруталности.

„ Је ли савршен? Није, али могао би да буде главнотоковска ревитализација жанра за ког су многи мислили да је одавно мртав."

„Семјуел представља динамичну верзију вестерна спремног за савремену конзумацију", написао је Велан Барзи из Емпајера.

„Ако је то тријумф стила над садржајем, е па онда је то величанствен стил", додао је Питер Бредшо из Гардијана.

Филм приметно не користи расне увреде. „Ми нисмо 'реч на н'", каже Сејмуел.

„Мислим да се пречесто дешавало да кад ставите црнце у било какав историјски филм, њих морају обасипају 'речју на н' сто пута у филму, а то је само изговор."

„То се нашем филму не дешава, чак ни у данима ропства, 'реч на н' се не користи као бланко израз.

„Желео сам да се клоним те речи и прикажем људе у свој њиховој величанствености."

Кинг каже: „Занимљиво је да иако је то била Џејмсова жеља, она остави трага на вама. Примећујете изостанак те речи".

„Док имате друге филмове који изгледају као да се посебно труде да користе ту реч. И то вам је тај креативни избор."

Она застаје за тренутак.

„Очигледно говорим о филмовима Квентина Тарантина!", смеје се она.

„Не могу да изговорим све што сам рекла, а да само обигравам око тога и не поменем конкретно име.

„Али то је избор, а свако има избор да изрази своју уметност на начин на који жели, треба да дозволимо сваком да то ради. А вама то онда може да се свиди или не."

Последњих година, филмска и телевизијска индустрија све су више ангажовале глумачке поставе које су мање белачке и мање мушке.

Сетите се само чисто женске глумачке поделе за Истериваче духова, Џоди Тарнер Смит као Ен Болејн, и расни диверзитет у историјској драми Бриџертон.

Новинари се често муче да разлуче колико тачно пажње да посвете овим факторима.

С једне стране, можда ћете инстинктивно пожелети да похвалите нешто што је другачије и напредних схватања.

Исто тако, ако скрећете пажњу на то, показујете да то подржавате.

Али, с друге стране, ако превише говорите о томе, онда исто тако само продубљујете јаз, сугеришући да такви филмови и ТВ серије нису норма и да их не треба третирати тако.

„Знам на шта мислите, што више то радите, то више постаје екстраваганција, а ви желите да то буде нешто уобичајено", каже Семјуел.

„Али ствар је у томе да није уобичајено."

Он тврди да ће се индустрија променити само ако скрећете пажњу на нове приступе.

„Искључиви разлог зашто сам желео да снимим

„То тежи биће пад био је да би други могли да снимају филмове и у сценаријима користе такве ликове у вестернима, а да не мора да постоји неки посебан разлог зашто су они црнци, Азијци, латиноси, Индијанци", каже он.

„Не можете исправити слику коју имамо о Индијанцима на Дивљем Западу, како јашу у круг око кочије док су белкиња и њено дете унутра.

„То је само холивудски митски визир, а ви напросто морате да ширите видике."

Филм The Harder They Fall ће се на Нетфликсу појавити 2. новембра.

Можда ће вас занимати и овај видео: Расизам у балету

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]