Корона вирус, школа и Индија: Наставница поклонила стотине паметних телефона да помогне сиромашнијим ђацима у учењу током пандемије

Кад је избила пандемија Ковида, многи школски часови широм света постали су виртуелни.

То је све лепо и дивно ако можете да приуштите најновији лаптоп и имате добру интернет конекцију, али шта је с онима који не могу и немају?

УНИЦЕФ каже да је затварање 1,5 милиона школа у Индији због закључавања погодило 247 милиона ђака, са сваким четвртим дететом који има приступ интернету.

Било је то нешто чега је професорка Барти Калра била и те како свесна, па је себи зацртала мисију да њени ђаци добију технологију која им је потребна, како нико не би заостао.

„Имали смо 100 одсто пролазности за 10. и 12. разреде, иако нисмо могли да држимо редовне часове и морали смо да се пребацимо на онлајн наставу. Веома смо задовољни", изјавио је заменик директора једне државне школе у Делхију.

У индијском педагошком систему, тестови за 10. и 12. разреде практично одређују правац даљег школовања ђака.

Али то није био лак задатак.

Калрина школа има 2.600 ђака, од којих већина потиче из породица са ниским примањима.

Кад је Ковид почео да се шири Индијом, Калра је знала да ће часови морати да се држе онлајн, али је била свесна и да ниједан од њених ђака не може да приушти ништа од неопходне технологије.

И зато је затражила помоћ породице и пријатеља, и некако успела да сакупи невероватни 321 паметни телефон како би их поделила својим најугроженијим ђацима.

Она сматра да је зато што су ђаци могли да добију телефоне за учење школа успела да има тако добре резултате, а влада у Делхију се слаже с тим, будући да је она добила награду за труд на Дан наставника у септембру.

Шта ју је, дакле, навело да се толико заложи за ђаке?

Смрт у породици ђака

Током прошлог јула, кад се њена школа затворила због пандемије, Калра је добила задатак да организује прелазак са наставе у учионици на учење на даљину

„Наставници су ми говорили да у одељењима од 40 ђака, свега 10 до 12 њих присуствује онлајн часовима."

Док је Калра размишљала о решењу које би спречило да ђаци заувек напусте школу, наишла је на једну веома узнемирену породицу.

„Један од мојих ђака ми је рекао да не може да приушти паметни телефон зато што је пре пет дана изгубио оца."

Тај ученик био је Рохан Кумар.

Његов отац је радио као обезбеђење током пандемије упркос опасности, јер је био једини хранитељ породице.

Нажалост, заразио се ковидом и касније умро.

Више од 443.000 људи у Индији умрло је од Ковида, иако независне студије показују да су многе смрти, нарочите у другом таласу током лета, остале непријављене.

„Те ноћи нисам могла ока да склопим", признаје Калра.

„Мислила сам: 'Како ће мајка успети да издржава породицу?'.

„И зато сам набавила неке основне потрепштине као што су пиринач, сочиво и уље за кување, и поклонила им то."

Рохан живи у малој двособној кући са мамом и млађим братом.

Професорка Калра је знала колико је важно да Рохан настави са образовањем, упркос потешкоћама са којима се суочила његова породица.

„Купила сам нови телефон који је коштао око 110 долара и дала га Рохану већ наредни дан. Био је веома срећан."

Рохан се због тога вратио на часове, користећи нови паметни телефон да похађа онлајн наставу.

Али био је то само почетак.

Привредне недаће

Родитељи многих других ђака који су обављали слабо плаћене послове сада су почели да их губе, јер су се многе фирме угасиле због пандемије.

„Наши ђаци су нам говорили да њихове породице не могу да приуште ни да купе храну.

„Није, дакле, било начина да могу да приуште паметни телефон."

Калра је замолила колеге наставнике да саставе списак ученика којима је потребна помоћ.

Потом се преко друштвених мрежа обратила члановима своје породице и пријатељима.

Калра је јасно ставила до знања да ће сваки ђак добити исти тип телефона.

И зато је од људи тражила да купе одређени модел и да јој га пошаљу.

Погледајте видео: Српска научница са ТикТока

Помоћ породице и пријатеља

У року од два месеца, сви којима је телефон био потребан су га имали, захваљујући Карлиној породици и пријатељима.

„Мој рођак који живи у Америци донирао је 50 телефона у знак сећања на сина који је умро од упале плућа", објаснила је Калра.

Калрин брат и братаница заложили су се за ствар испоручивши више од 100 телефона.

Њен пензионисани ујак прикључио се дониравши два комада, а НВО коју је водио други члан породице донирала је 60 мобилних телефона.

Баш као и пријатељи који су се прикључили акцији.

„Неки ђаци нису имали новца чак ни да купе сим картицу и интернет пакет.

„И зато смо други наставници и ја обезбедили чак и то."

Али од овога нису имали користи само појединачни ђаци, јер су ученици поделили своје телефоне и са млађом браћом и сестрама, омогућивши и њима да уче.

„Једном кад се алатка нађе у дечјим рукама а она крену да је користе позитивно, ту више нема повратка.

„Многи су ми рекли да су научили пуно тога ван часова."

Резултати испита оповргли су скептике који су се плашили да ће тинејџери злоупотребљавати телефоне.

Дечак са најбољим резултатима на годишњем тесту био је један од ђака који је добио бесплатни телефон.

Велики снови

Рохан Кумар је положио испите са импресивних 90 одсто и сада се нада да ће се уписати на инжењерски факултет и на крају постати творац апликација.

„Научио сам много тога са интернета.

„Сада знам много о берзи, маркетингу друштвених инфлуенсера, дигиталном маркетингу и много тога још", каже он.

Кумаров станодавац му је дао лозинку за бежични интернет, што му је омогућило да сатима гледа видео снимке.

Он каже да му је овај правовремени поклон променио живот.

„Пронашао сам и велики број бесплатних онлајн курсева који су ми помогли да унапредим своје вештине и способности.

„Онлајн учење је променило моје изгледе за даљи живот."

Он такође планира да проследи телефон свом брату који је у 10. разреду.

Кумарова мајка је у међувремену пронашла посао као рецепционерка.

Ипак, њена плата не може да финансира Кумаров сан да постане инжењер.

И зато је Калра опет ускочила.

„Рекла сам му да мора да покуша да се упише на добар факултет.

„Увек могу да нађем начина да му се плати школарина."

Ђаци су веома захвални на преданом раду и посвећености њихове професорке, али је и она научила много тога из овог искуства.

„Не знам какви нас изазови још чекају. Али знам да ћу уз помоћ друштвених мрежа веома лако успети да мобилише ресурсе.

„Само се надам да за тим неће бити потребе."

Можда ће вас занимати и овај видео: Како морска трава помаже ученицима да иду у школу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]