Kid Pex, активизам и музика: Од избеглице из Загреба, до бечког репера који помаже мигрантима у Босни

Да ли музика може да буде средство у борби за праведнији свет и подизање свести о важним друштвеним питањима?

Изгледа да може, ако се за пример узме бечки репер Петар Росандић, познатији као Kid Pex, који је у једном тренутку у каријери решио да плајваз и микрофон искористи за обрачун са неправдом и одбрану слабијих и обесправљених.

Временом се отиснуо у активистичке воде, где већ неколико година са хуманитарном организацијом SOS Balkanroute помаже мигрантима из Азије и Африке који су на путу ка Европској унији (ЕУ) заустављени у Босни и Херцеговини (БиХ).

Његова залагања препознали су многи код куће у Аустрији, па је тако у априлу ове године добио награду MigAward 2021, у категорији „Личност године".

„Није да не значи, али суштински те награде имају утолико већу важност што, надам се, сигнализирају друштву и политичарима да треба променити политику азила у Европи, и наравно Аустрији.

„Све награде су на крају крајева безвредне ако не помакну макар мало политику у правом смеру", говори тридесетседмогодишњи репер, активиста и некадашњи новинар Росандић у интервјуу за ББЦ на српском.

MigAward се додељује од 2013. године, у оквиру Недеље интеграције у аустријској престоници Бечу.

О овогодишње реперовом признању одлучивало је више од 600 чланова жирија са „мигрантском позадином" из области политике, економије, спорта, медија, уметности...

Петар Росандић је рођен у Загребу, али се као осмогодишњак 1992. године са родитељима преселио у Беч, у потрази за бољим животом, склањајући се од рата.

Погледајте видео како се хрватска полиција опходи према мигрантима

Како је репер запливо активистичким водама?

Активистичке стазе Росандић је кренуо да таба 2013. године, када су избеглице у аустријском градићу Трајскирхену на истоку Аустрије напустиле камп, дошле до 20 километара удаљеног Беча и сместиле се у Заветну цркву (Votivkirche) где су започеле штрајк глађу.

Тада је настала и група Refugee protest camp Vienna којој се репер прикључио.

У знак солидарности направио је песму Recht auf Leben (Право на живот), у сарадњи са бечким репером A.geh Wirklich-ом.

„Ту сам се доста активирао и постао сензибилизован за ту тему, а са многим избеглицама које су тада штрајковале остао сам у пријатељству све до данас", истиче Росандић.

Помагао им је и материјално дарујући новац, као и гардеробу из његове модне линије Wien Oida Beč Oida чиме је избегличким спортским екипама обезбедио дресове за турнире у кошарци и фудбалу.

Пут га је водио и даље од Аустрије, па се тако у јеку мигрантске кризе 2015. обрео у Србији, на граничним прелазима са Мађарском код Суботице.

„Тамо сам хуманитарним организацијама донео возило пуно донација", каже музичар.

Жеља за солидарношћу није јењавала, те је с јесени 2019. са осталим активистима организовао сакупљање ствари за избеглице у босанском кампу Вучјак.

Акцију у којој су напунили један комби старим јакнама, врећама за спавање, ћебадима и другим потрепштинама назвали су SOS Balkanroute, што ће постати име њихове хуманитарне организације по повратку из Босне.

Балканска рута је назив за импровизовани мигрантски пут чији западни крак води из Грчке преко Албаније и Црне Горе до Босне и Херцеговине - последње станице пре Европске уније.

За „храбру прекограничну помоћ људима којима је потребна заштита" прошле године су добили награду Ute Bock, која носи име по аустријској хуманитарки и активисткињи која се бринула и помагала тражиоцима азила.

До сада су у БиХ, која је постала средиште њихових активности, послали више од 50 транспорта различите врсте помоћи.

„Ми радимо ту акутну помоћ, људима који заиста не би имали шта да једу да ми не дођемо, што је нарочито случај у Унско-санском кантону јер је тамо очајна ситуација", истиче Бечлија.

Шок у Вучјаку, пожар у Липама

Прва локација на којој се Росандић задесио у његовим теренским активностима био је камп Вучјак код Бихаћа, у Унско-санском кантону на северозападу БиХ.

Овај камп се налази у близини границе са Хрватском на простору бивше депоније, где је у зиму 2019. било смештено око 600 миграната у „срамотним животним условима", како су их описали поједини званичници међународних институција.

„Сви смо били потресени и под шоком, како је могућ такав један камп на депонији смећа у босанским брдима, без воде, струје, ичега", присећа се Росандић немилих слика у које се лично уверио одлазећи на терен.

Репер је ове зиме редовно обилазио и камп Липе, такође на територији града Бихаћа, а био је присутан и када је избио пожар - 23. децембра 2020.

„Била је то борба за преживљавање тих људи", прича Кид Пекс са горчином у гласу.

Сећа се и „очајних и трауматичних" слика, где босоноги мигранти газе по снегу док он има осећај као да је тамо „најхладнија тачка у том целом кантону".

Око 2.500 људи се после пожара нашло под ведрим небом или у шаторима без грејања.

Активисти SOS Balkanroute су притекли у помоћ Црвеном крсту у Бихаћу, па су тако захваљујући њима мигранти добили први топли оброк добили после 18 дана.

У Бихаћу су Црвеном крсту такође саградили и опремили једну кухињу, додаје Росандић.

Упоредо са теренским радом у БиХ, организоване су и акције прикупљања помоћи у 14 аустријских градова.

На слатким мукама су били тих дана јер нису имали где да ставе толику количину ствари, али се напослетку увек неко од пријатеља јављао да помогне и уступи простор.

Тако им је један од сабораца који се бави борилачким вештинама и њима учи авганистанске избеглице, уступио салу за тренинге.

„То је можда и најлепши део приче, да увек неко ускочи и покаже спремност на људскост, да направи места за кутије, донације а и за људе на крају крајева јер ми њих желимо видети у Европи, а не у овом ужасу у Босни", наглашава активиста.

Према подацима канцеларије Уједињених нација за миграције (ИОМ) у БиХ се почетком године налазило око 8.500 миграната.

Оаза звана Тузла

Док водимо овај разговор преко мобилне апликације репер борави у босанском граду Тузли.

Тамо је SOS Balkanroute изнајмила кућу на два спрата и заједно са још једном хуманитарном организацијом и локалним активистима отворила Дневни центар.

„То је могуће у Тузли јер је она једна мало здравија и толерантнија средина."

Дневни центар ради већ скоро годину дана и служи као место где људи могу да се истуширају, добију и скувају храну, играју стони тенис и остало.

„Покушавамо да уз локалне помагаче и заједнице успоставимо пројекте који би били нека светлост у том мрачном тунелу Балканске руте", говори Росандић.

Због тога се труде да не шаљу „слике очаја", које их „нервирају", већ теже томе да прикажу позитивне ствари из свакодневног живота миграната у Босни.

„Објавили смо недавно фотографију из Дневног центра како момци гледају Европско првенство у фудбалу, како раде неке нормалне активности, није само она слика људи који пролазе кроз снег", наглашава репер.

Каже да је тако нешто могуће остварити „када је минимум воље и напора присутан".

„На крају испада да мала хуманитарна организација са средствима која су светлосним годинама удаљена од онога што је Европска унија дала, успева да успостави слике неке нормалности", додаје Росандић.

Портпарол ЕУ Петер Стано изјавио је у јануару да је „протекле две године, (ЕУ) обезбедила око 90 милиона евра за центре, опрему, медицинску негу и социјалну заштиту".

„Пола ратна, пола економска избеглица"

Репер за себе каже да је „пола ратна, пола економска избеглица".

„Тата је требало да буде мобилисан, није хтео да ратује и одлучио је да оде, а са друге стране моји су већ дуже време у целој тој ситуацији мислили да на западу имају боље могућности", објашњава рођени Загрепчанин.

Његови родитељи су по избијању рата у бившој Југославији 1991. напустили главни град Хрватске, па су сви заједно прво избегли у италијански Милано, да би наредне године дошли у Беч где репер и данас живи.

Имао је осам година када су стигли и сећа се да су многи Аустријанци тада оберучке прихватали избеглице са простора бивше Југославије.

Каже да је „свако" на аутомобилу имао налепницу на којој је на немачком писало „сусед у невољи", како се звала „хуманитарна акција која је трајала годинама".

„Ту сам видео да Аустријанци у једном добром делу друштва, рекао бих чак и половина, имају тај елемент да врло радо помажу, не само са избеглицама, већ и бескућницима, људима у невољи и другима", истиче Росандић.

Међутим, и тада, као и данас, неки Аустријанци нису били најсрећнији што за комшије имају Словене.

Сматра да су „највећи проблем" имали први гастарбајтери - немачки назив за стране раднике, који су у ову алпску и подунавску земљу „трбухом за крухом" долазили још од средине шездесетих година 20. века.

Кроз разне видове „стигматизације" пролазиле су и касније генерације, стога не разуме како неки од људи пореклом из бивше Југославије имају ксенофобне ставове према избеглицама које последњих година долазе у Аустрију.

„Људи заборављају да оно што су сада Авганистанци, некада смо то били ми, у потрази за бољим животом."

Wien Oida, Beč Oida

На Кид Пексову одлуку да се упусти у активистичку причу утицало је и то што је по доласку у Аустрију, већ у раном детињству, и сам осетио како је бити дискриминисан.

Са првим непријатностима се сусрео у основној школи у Бечу, што се наставило и у гимназији.

Било је неколико наставника који су имали „омаловажавајући став" према „онима на ић" из бивше Југославије.

„Мој разредни је мени рекао у гимназији - то ти можеш радити код својих Југословена, али не код нас", присећа се репер док му кнедла стоји у грлу.

Расизам и стереотипи према народима са простора бивше Југославије временом су почели да опадају, сматра Росандић, па тако у тренутној влади Аустрије функцију министарке правосуђа обавља Алма Задић из партије Зелених, рођена Тузланка.

„Дошли су коначно на неке позиције, а не само у фудбалској репрезентацији", додаје активиста.

Међутим, тврди да до такве промене није дошло „на здрав начин".

Сматра да је, како је многи виде, крајње десничарска Слободарска партија Аустрије (Freiheitliche Partei Österreichs - FPÖ), у време када је водио Хајнц Кристијан Штрахе, дала „улазну карту Југословенима" рекавши да су „они бољи странци од нових избеглица".

„Ми смо сада добра раја, а други су лоши", иронично наглашава репер.

Додаје је некада ова странка „демонизовала избеглице из бивше Југославије", исто као што се сада ради са Авганистанцима.

Слободарска партија Аустрије била је део владајуће коалиције од 2017. до 2019. када је пала због корупционашке афере у коју је био уплетен и тадашњи вицеканцелар Штрахе.

Нови коалициони партнер Народној партији, у другој влади канцелара Себастијана Курца, почетком 2020. постала је партија Зелених.

У Аустрији живи скоро девет милиона становника, а око 2.137.000 људи је 2020. године имало мигрантску позадину, што је око 24,4 одсто од укупног становништва.

Према подацима аустријских институција 2016. године у земљу се доселило око 174.000, а одселило скоро 110.000 људи.

Tschuschenrap

Кид Пекс репује већ петнаестак година и познато је име како на аустријској, тако и на регионалној хип хоп сцени.

Иза себе има неколико албума и микстејпова (реперских компилација), као и велики број песама од којих су најпознатије Keep it Yugo, do it Švabo, So Viel Polizei, Perestroika, Антифашиста, Витешка класа и остале.

У почетку је текстове писао на матерњем језику, да би се у последњих неколико година определио за немачки, не би ли поруку коју шаље разумела аустријска публика.

На трагу игре речима сковао је симболично име за сопствени реп - tschuschenrap (ћушенреп)

Ћуш је погрдни назив за становнике Аустрије са простора бивше Југославије, каже репер.

Тај термин је наводно настао на „бауштели" (градилишту) када су се гастарбајтери довикивали са „да ли ме чујеш", па је од глагола „чути" изведено „ћуш".

Кид Пекс је сарађивао са многим аустријским колегама, као и са реперима са простора бивше Југославије.

Неки од њих су Стока и Таргет из Хрватске, Вокс (Vox), Дениро и Ђус (Juice) из Србије и други.

Са београдским репером Иваноm Ивановићем Ђусом је пре десетак година урадио песму Како је у Бечу која га је, такорећи, пласирала на српско тржиште.

„Задњих година се не чујемо толико јер ја радим сасвим другачији реп него тада, али сам захвалан на свим искуствима.

„Мислим да је Ђус дефинитивно балканска реп легенда и да је неспорно пуно учинио за улични реп и на неки начин обележио балканску реп сцену", говори Кид Пекс.

Иако је, како каже, „ушао у потпуну комерцијализацију", наглашава да изузетно цени балкански реп јер је „једно време био доминантан и пионирски у многим стварима на европском нивоу".

ББЦ на српском: Како си почео да се бавиш музиком?

Ја сам као тинејџер био мало изгубљен и у кризи идентитета, нисам био потпуно прихваћен у овом аустријском друштву које ми је давало стално до знања да сам „другачији".

Нисам могао да рефлектујем шта се збива у Хрватској и на Балкану, па сам као клинац прво појео хрватску причу о рату, али сам онда схватио да је та прича исто једнострана и није целовита истина.

Онда сам нашао хип хоп и видео како странци у Берлину, нарочито Турци, праве своју причу кроз хип хоп и то ме импресионирало.

На почетку сам се оријентисао по генгста репу и по провокативном немачком ausländer репу.

Временом сам се вратио политичком репу и ставио политичке и друштвене теме у средиште свог репа, нарочито од 2011.

Нема повлачења, нема предаје

Активизам је Кид Пексу оставио мало времена за бављење музиком последњих година, али је повратак на сцену најавио синглом Nazis који је објављен прошлог месеца.

Поред репера, на песми гостује и Јохан Бернард Рабич музички ветеран и некадашњи члан старог анархистичког рок/панк бенда из Беча - Drahdiwaberl, у коме је свирао и чувени аустријски музичар Фалко.

Нови албум излази крајем ове или почетком наредне године, каже Росандић.

За репера и некадашњег новинара који је све професионалне способности ставио на располагање огранизацији, активистички ангажман у Босни и Херцеговини ипак остаје приоритет.

Посебно га, између осталог, весели што се у старом делу Сарајева ускоро отвара Дневни центар за мигранте, још један од пројеката у коме као подршка учестује и SOS Balkanroute.

„Сада када је препознато оно што радимо, ми ћемо наставити, јер друге опције ни нема", закључује Бечлија.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]