ББЦ Њуз: Радикални експеримент у доба неизвесности

ББЦ је 2016. године обелоданио да мора да уштеди 800 милиона фунти до 2022. године; ББЦ Њуз је требало да обезбеди 80 милиона фунти од те суме, а тренутно је само на пола пута до тог циља.

ББЦ има проблема да се повеже са многим Британцима - нарочито онима из сиромашнијих социолошко-економских сфера и - још и више - са онима млађим од 35 година.

Телевизијска претплата, која покрива око 75 одсто ББЦ-јевих прихода, налази се под неприкосновеним политичким и структуралним притиском.

Ове три чињенице утицале су на промене саопштене данас. Прва значи да ће оне неизбежно бити болне; друга је одредила природу најављених мера; трећа значи да публика коју ББЦ има на уму кад уводи ове промене нису само телевизијски претплатници - већ и становници Даунинг Стрита број 10.

Уз преку потребу за уштедом од још 40 милиона фунти, ББЦ се суочио са избором.

Или да настави са актуелним оперативним моделом и угаси конкретне сервисе или емисије (канал ББЦ Њуза, на пример); или да суштински промени оперативни модел.

То би спасло онолико емисија колико је уопште могуће, истовремено створивши редакцију за вести која је превасходно дигитална и која може да се повеже са публиком чија је верност била слаба или непостојећа.

Директорка ББЦ Њуза Френ Ансворт одлучила се за овај потоњи пут. Постоје веома снажни аргументи за њега.

Супротно популарном уверењу, најјачи аргумент није да ће, уколико угасите Свет у један на Радију 4 или Њузнајт на ББЦ Двојци (након што сте већ најавили укидање Емисије Викторије Дербишир) доћи до великог јавног незадовољства.

Иако они очигледно не желе да изазову незадовољство - штавише, најрадије не би да морају било шта да уштеде - било какав јавни протест због угашених емисија или сервиса заправо само помаже менаџменту ББЦ-ја у његовим будућим преговорима са владом.

Штавише, најјачи аргумент за суштинску промену оперативног модела ББЦ Њуза јесте да је стари модел финансијски губитник и дигитално слабији него што би требало да буде.

Прилично запањујућа пропорција новинарског садржаја који ствара ББЦ Њуз стиже до тек сићушног сегмента становништва.

Језивим речником професије, многи делови публике су „преуслужени". Што ће рећи, уколико сте запослени и из средње класе, а живите у Лондону, Оксфорду или Ексетеру, ББЦ Њуз баца паре на вас.

Ви сте можда она врста ексцентрика који слуша Тудеј, гледа вести у 10 на ББЦ Један и Њузнајт. А на то ББЦ Њуз усмерава све своје ресурсе.

Потом, наравно, има и дуплирања, када неколико новинара ББЦ-ја из различитих емисија одлази на исте догађаје. Постоји одбрана тога (до које ћемо стићи); али у време финансијских оптерећења све га је теже оправдати.

Оперативни део ББЦ Њуза повремено може да изгледа као да је веома далеко од обједињеног. Поново, постоји уредничка одбрана тога. Организација је толико огромна и непрегледна да неколико људи не може да зна шта сваки продуцент смера.

Али у неколико наврата виши функционери били су заслепљени (често веома јаким) идејама из делова ББЦ Њуза које биле веома сличне већ постојећим пројектима.

Изнад свега, актуелна операција, у којима су саме емисије краљ, краљица и цар у једном, можда није довољно оптимална у досезању шире публике.

Најбољи новинарски рад не стиже онолико далеко и широко колико би требало, или зато што се појављује у емисијама које стижу до премало људи (поново, те емисије би рекле: „То је добро за нас!"), или зато што одсуство централизоване структуре наручивања посла значи да надлежни не надгледају причу током дана, недеље и месеца онолико колико би требало.

Све то даје кредибилитет идеји да је нови метод бољи. Али пре него што се окренемо веома значајним потешкоћама новог метода, вреди истаћи да иако он можда садржи много других различитих метода, заправо није нов.

Откако је интернет претворио опште дневне вести у скоро универзално јавно добро, пословни модел новинарства претрпео је тежак ударац.

То је довело до консолидације, у оквиру компанија или између њих. Консолидација је привлачна компанијама зато што нуди потенцијалне уредничке или редакцијске уштеде.

Обично кад се овако нешто појави на хоризонту, консултанти менаџмента - чије су врхунско владање екселом и познавање правог новинарства обрнуто сразмерни - доводе се како би рекли: „Свет се променио! Прво постаните дигитални! На тај начин ћете успети да уштедите и да допрете до више људи!"

Већина новинара ће у овом стадијуму уморно осетити да им је ово добро познато, будући да су већ много пута слушали - или држали - варијације на тај говор. (Често се помиње израз „фарма садржаја").

И могу да очекују да ће га чути поново. На пример, скромно предвиђам, засновано ни на чему посебно сем на скорашњој историји, да ће интегрисање Тајмса и Сандеј тајмса у више седмодневни оперативни модел подразумевати сличну структуру, у којој ће приоритет имати дигиталне платформе.

И што да не? Сем што ту постоји квака.

Често кад је то покушавано раније, распало би се, зато што се уредници конкретних емисија (или посебних одељака новина) осећају обеснажено и минирано. Они не желе да буду пасивни примаоци на покретној траци садржаја.

Они желе најкраћу могућу удаљеност између емитовања или објављивања и новинарства - док они у том процесу функционишу као кључни посредник.

Уредници емисија (или одељака новина) као свој посао виде давање идеја и старање о новинарском раду. Прелазак на централизовану структуру потенцијално гура тај уреднички узбудљив задатак на виши степеник ланца исхране.

Постоји очигледан одговор на ово, наравно, а то је да ће ББЦ Њуз и даље имати уреднике емисија који су кључни. Али у овом тренутку, ти уредници емисија могу да позову новинара, дају му идеју и о томе обавесте надлежне. У будућности ће морати да преговарају са квази-свезнајућим наручиоцем посла, задуженим за расподелу прича.

И ко, на крају, сноси одговорност у тој новој структури? Ко ће да хода по дасци ако дође до уредничке или правне грешке? Наручилац посла који гура причу током дана - или уредник програмског садржаја који је био последње живо биће између идеје и емитовања?

Ово нас доводи до компликованих али значајних предности оперативног модела у којем су носеће емисије.

Постоји безброј оправданих критика на рачун ББЦ-ја; али једна грешка коју критичари често праве је да се према ББЦ-ју односе као према једној хомогеној маси, уместо хиљадама (често плаховитих и пркосних) новинара из свих крајева света који раде на стотинама емисија и многим платформама.

Због ове грешке неки критичари спочитавају ББЦ-ју управо оно због чега га неки чланови публике највише цене: интелектуалну слободу да доноси храбре уредничке одлуке.

ББЦ нису новине са разним одељцима, али једним кохерентним ауторским гласом. То је као збирка више новина, ТВ канала и емисија, радио канала и емисија, све у једном.

Плус огромна интернет страница. Критичари тврде да то показује владалачку амбицију. Али у мери у којој су ове емисије добре, то је зато што их воде новинари који доносе одлуке.

Узмите један практичан пример.

Рецимо да ББЦ Њуз планира годину дана великих спољних емитовања и специјалних пројеката о климатским променама пред конференцију УН-а у Глазгову у новембру.

У склопу тога - узгред, све ово измишљам - емисија ПМ на Радију 4 одлучи да истражи месо засновано на биљу, да види да ли би оно заиста спасило планету. Ангажује врхунског новинара, са буџетом за путовање до фабрике у Норвешкој која је пионир у тој области.

Једног лепог јутра недељу дана касније, на редакцијском састанку у девет ујутро, овај узбудљиви предлог помене се као једна од могућих вести дана. Говори се о томе када емитовати причу.

У ком се тренутку уредник вести Радија 5 уживо изненада огласи и каже да, нећете веровати, али они су наручили специјални серијал о месу заснованом на биљу након посебно живог укључења једног слушаоца и један од њихових новинара већ је посетио једну другу фабрику, у Португалу.

Ако уопштено гледано верујете - и вероватно с добрим разлогом - да је ББЦ предимензионирани трошаџија, ово ће вам звучати апсурдно. Зашто слати двојицу новинара да покривају исту причу?

Пошаљите само једног и нека материјал важи за оба места. Можете бити сигурни да је нови оперативни модел осмишљен тако да спречи долажење до овако нечега. Наручилац посла у одељку 'Планета' одмах ће знати шта се дешава и - кључно - контролисати буџет којим се плаћа екипа.

А опет постоји контра став да је управо слобода коју имају уредници емисија PM и 5 уживо - да смишљају узбудљиве идеје, разговарају са новинарима и обликују садржај према властитом укусу и укусу својих веома различитих публика - оно што чини да су оба ова производа јака.

У новом свету, хоће ли ове веома препознатљиве понуде телевизијском претплатнику патити од хомогености и успут изгубити уредничку оштрину?

Као што сам рекао, већ смо доживели све ово, наравно. Много пута.

Године 2004, у једној сасвим другачијој епохи модерних вести, ББЦ је објавио Нилов извештај, којим је руководио бивши директор вести и текућих догађаја, Роналд Нил.

Он је проучио све ове проблеме - и закључио да је модел који се руководи емисијама као носећим најбољи. Написани пре 15 година, његови закључци данас звуче скоро као превентивне замерке на промене најављене данас.

„ББЦ сваког дана емитује стотине сати садржаја вести и текућих догађаја", стајало је у извештају. „Као чувари ББЦ-јевих уредничких вредности, појединачни уредници и извршни продуценти морају да прихвате свакодневну одговорност за њих."

И даље: „Водитељи одговарају појединачним уредницима и у свом новинарском раду морају да буду отелотворење ББЦ-јевих суштинских уредничких вредности."

Свет се силно променио од извештаја лорда Хатона из 2004. године о ББЦ-јевим грешкама у вези са смрћу доктора Дејвида Келија. Чак и тада, изазови са којима се суочио ББЦ нису били ништа у поређењу с овим данашњим.

Актуелни шефови ББЦ Њуза могу уверљиво да тврде да су ово оне врсте промена које би они у сваком случају морали да направе, а да им финансијски и политички императиви само не пружају много избора у томе.

Суштина лидерства је у доношењу одлука; што је тежа одлука, тражи се већи калибар лидерства. Који год пут да је ББЦ Њуз одабрао, био би болан.

Ако ништа друго, донели су храбрију одлуку, покушавајући да реше два проблема одједном - финансијски изазов и проблем повезивања са сиромашнијом и млађом публиком.

Прилагоди се или умри је прихватљиви мото за модерне медије, нарочито оне који се јавно финансирају.

ББЦ се суочава са егзистенцијалистичком кризом. Ђаволски је незгодан тренутак за вероватно најважнију редакцију ББЦ-ја да предузме радикални експеримент.

Уколико сте заинтересовани за оваква питања, можете ме пратити на Инстаграму, Твитеру или Фејсбуку; и да се пријавите на подкаст Тhe Media Show на ББЦ Радију 4.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]