Завирите у Аладинову пећину мртвих животиња

Надомак Денвера налази се огромно складиште у коме се чува необична збирка предмета - међу њима су препарирани тигрови, слоновске сурле, и чизме „каубојке" од коже панголина.

Ово место је прва линија фронта у борби против смртоносне глобалне трговине.

У неупадљивој згради скривеној усред Стеновитих планина у Колораду налази се ризница мртвих животиња.

Федерална Служба за рибарство и дивљач кључни је „играч" у борби против глобалне илегалне трговине заштићеним врстама, а ово место - Национално складиште за дивље животиње - важно је и јединствено средиште свим стручњацима за очување животне средине.

На овом месту заврше многи илегални производи од тела дивљих животиња које полиција заплени по лукама Америке и током истражних радњи.

Више од 1,2 милиона предмета - препарирани тигрови, лампе од слоновске сурле, хиљаде медвеђих канџи, лековити препарати, као и чизме од коже панголина - брижљиво је ускладиштено и пописано на више од 2.000 квадратних метара.

Ово је Аладинова пећина смрти.

У складишту се не одлажу само животиње, већ и ретке биљке и предмети израђени од дрвећа - све што потпада под Конвенцију о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне (CITES).

Али Сари Мецер, задуженој за односе с јавношћу већ четири године, ово место није погребна капела, већ прилика да ти предмети доживе нови почетак и добију нову сврху.

„Ово није место на којем заврше", каже она.

„Овде нађу нову употребну вредност. Погрешно је схватање по којем материјали који нам стигну само сакупљају прашину. Кад стигну, то је тек почетак живота ових предмета као амбасадора сопствених врста."

Глобална трговина главни је узрок истребљења животињских врста, уз крчење шума и њихових природних станишта ради градње.

У октобру је у заједничком истраживању америчких и британских научника установљено да се најмање једна од пет животиња кичмењака прода на тржишту дивљих животиња.

По проценама Интерпола, укупна вредност глобалног тржишта угрожених врста иде и до 18 милијарди евра.

У складишту је запослено само седморо људи, а углавном га користе владини службеници, стручњаци за дивље животиње, и образовни радници.

Један мали део објекта отворен је за јавност, и то само одређеним данима и у унапред договореном термину.

Складиште је некад било део националне форензичке лабораторије Федералне службе за рибарство и дивљач, али је током деведесетих година прошлог века постало јасно да је за колекцију потребан посебан простор, па је у те сврхе пронађено ово место.

„Универзитети, зоолошки вртови, акваријуми, природњачки центри, музеји - разни ентитети који се баве образовањем, екологијом или конзервацијом могли би да имају приступ неким од ових материјала за научна истраживања" каже Мецер.

Овде се не складишти флора и фауна увезена из иностранства. Постоји читав одељак посвећен животињама северноамеричког континента и створењима заплењеним приликом покушаја шверца кроз америчке државе.

Дефиниција онога што се у САД класификује као угрожена врста тренутно је веома спорна тема.

У септембру, администрација америчког председника Доналда Трампа најавила је планове за велику измену Закона о угроженим врстама.

Закон тренутно штити више од 1.600 врста животиња и биљака у Америци и острвским територијама САД.

Изменама би се уклонила аутоматска заштита коју уживају угрожене биљне и животињске врсте, и олакшало њихово уклањање са листе.

Независне групе за заштиту врста критиковале су овај потез.

„Оно што видите овде само је врх леденог брега од свега што се заплени и одузме на границама или током истражних радњи.

Ми смо веома избирљиви при преузимању, зато што желимо да представимо одређене врсте које се користе у [недозвољеној] трговини дивљим животињама", додаје Мецер.

У складишту има пуно мртвих великих мачака, у разним позама. То је зато што су коже и делови великих мачака увек драгоцени образовни алати.

„Ми се њима користимо да бисмо истакли одређене врсте и указали на оне врсте које су изразито угрожене", каже Мецер.

Сви предмети који се нађу у складишту у истом су стању у којем су заплењени.

„Ни на који начин их не мењамо. Ако су заплењени у форми ћилима, сувенира или сировог материјала, у том облику нам и стижу", каже она.

То нису само грозоморни предмети, каже она, већ имају и важан значај.

„Кад дођу посетиоци или школске екскурзије које онда могу да се повежу са овим предметима, стварно видите моћ коју имају у смањивању потражње за таквим стварима. Тако негујете уважавање и разумевање за одређену животињску врсту."

У складишту има бар 3.000 медвеђих канџи у различитим облицима.

Мецер истиче да зграда у Националном склоништу за дивље животиње на Стеновитим планинама није музеј: „Овде се не бавимо очувањем предмета - ми радимо на томе да их избацимо из промета, или ставимо у промет."

Цео објекат - у којем је и Национално складиште за орлове - финансира се на јединствен начин - од новчаних казни и такси које стижу из полицијских истрага.

Често прођу године пре него што се неки заплењени предмет појави у складишту, тек по завршетку истражних поступака у којима је служио као доказни материјал.

С времена време, у складиште стигну упити грађана који желе да поклоне предмете које открију током распремања кућа.

„Млађе генерације немају исти систем вредности као старије", каже Мецер.

„За њих предмети немају вредност сами по себи, па зато гледају да их се реше на одговоран начин. Тако се они не врате на тржиште."

У складишту раде са партнерским организацијама како би осмислили програме за образовање јавности о недозвољеној трговини дивљим врстама.

„Кад људи чују 'дивље врсте', већина помисли само на животиње, али имамо случајеве крађа кактуса, гинсенга и других биљака", каже она.

„Овде нема живих биљака јер складиште није опремљено за њихово чување, али, кад наиђемо на њих, убацујемо податке у каталог."

У одласку са овог забаченог места, бизони и јелени продорно осматрају кола у којима јуримо кроз уточиште за дивље врсте.

Међутим, за разлику од животиња иза зидова складишта, стоје непокретни тек неколико секунди пре него што се окрену и врате у природно станиште.

Све фотографије су заштићене ауторском правима, аутор Хана Лонг-Хигинс

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]