Посета Емануела Макрона: Пет ствари за које је Француска заинтересована у Србији

У само нешто од више од месец дана, београдски аеродром „Никола Тесла" видео је неколико најмоћнијих људи света.

Прво је слетео немачки канцелар Олаф Шолц, потом шеф америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијам Бернс, а сада стиже и француски председник Емануел Макрон.

„Шолц је долазио због литијума, а директор ЦИА да извуче уши и помилује по глави тамо где треба", каже Радомир Диклић, бивши амбасадор СР Југославије у Француској, за ББЦ.

„Суштина Макронове посете ће бити економска питања, али не може, наравно, да прође без политичких тема", додаје Диклић, амбасадор у Паризу од 2001. до 2004. године.

Макрон ће у Србији остати два дана, током којих ће се више пута састати са српским председником Александром Вучићем, а осим Београда посетиће и Нови Сад.

Вучић и Макрон су се последњих месеци неколико пута срели на маргинама европских и светских форума, као и током церемоније отварања Олимпијских игара у Паризу.

Приликом једног од тих сусрета, Макрон је изјавио да су економски односи Србије и Француске „добили прави подстицај", али да могу бити још бољи.

Разговори о одбрамбеним уговорима и енергетским пројектима су „знак политичког поверења", рекао је Макрон, али и пецнуо Београд због спољне политике.

Иако је већ дуго на путу евроинтеграција, Србија је уз Белорусију једина европска земља која није увелa санкције Русији због инвазије на Украјину, па се из Брисела, Берлина и Париза често може чути захтев за „усклађивањем спољне политике" са Европском унијом (ЕУ).

Уз Косово, то је често истицано као главна препрека Србије на путу ка ЕУ, који већ годинама тапка у месту.

Из Јелисејске палате су претходно објавили да ће током посете бити потврђена „подршка европским интеграцијама Србије", као и да ће Вучић и Макрон разговарати о економији, здравству, енергетици, култури и вештачкој интелигенцији.

Шта све Француска ради у Србији

„Ако идемо по приоритетима, прво иду 'рафали'", наводи Диклић.

Макрон је долазак у Србију најавио у јулу, када су помињани војни уговори, међу којима и продаја нових авиона „рафал" званичном Београду.

„Тај модел се већ искључује из наоружања у Француској, тако да тим уговорима они упошљавају њихову индустрију", каже Диклић.

Реч је о 12 борбених авиона, споразумом процењених на три милијарде евра, што је означено као „највећи уговор о оружју у модерној историји Србије са Француском".

„Одлучни смо да купимо нове авионе који би значајно побољшали наше борбене способности", изјавио је раније Вучић.

Када је договор са Француском објављен, Фајненшел тајмс је писао о „заокрету Београда од Москве", после деценија ослањања на руске авионе, пре свега МиГ-29.

Исти број авиона „Рафал", али половних, недавно је купила и Хрватска.

Тај уговор је био вредан 999 милиона евра.

После авиона, иде београдски метро, каже Диклић.

О вожњи метроом, далеко испод свакодневне саобраћајне гужве, Београђани маштају већ деценијама, колико трају и најаве градских власти да ће бити изграђен.

У јануару 2021. је са француским и кинеским компанијама потписан меморандум о пројекту Београдски метро.

„Градња прве линије биће завршена 2028.", изјавио је тада министар финансија Синиша Мали.

Усаглашено је и да ће Французи радити испоруку возова и електромашинских подсистема, а кинеска компанија изводити радове, процењене на 1,3 милијарде евра.

Међутим, од идеје се није много одмакло - радови нису почели.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Друга најпознатија француска инвестиција у Србији је аеродром „Никола Тесла", који послује под окриљем компаније Ванси ерпортс (VINCI Airports), по уговору о концесији на 25 година, потписаном 2018. са Владом Србије.

Две године касније, започета је и реконструкција аеродрома.

Она, између осталог, подразумева проширење терминала, изградњу нових приступних путева и паркинг места.

Из управе аеродрома су последњих година више пута наглашавали да је из Београда увећан број линија, летова, путника, као и добит.

Утицај Француске помињан је у два еколошка пројекта.

Први је дуго најављивана фабрика за пречишћавање отпадних комуналних вода, које Београд и даље улива право у Саву и Дунав.

За изградњу таквог постројења и управљање њиме, француске компаније Suez и Vinci construction grands потписале су са Србијом меморандум о разумевању.

Кинеска компанија Цмек укључена је у изградњу интерцептора којим се канализација прикупља и доводи до будућег постројења за прераду.

Радови још нису почели.

Други важан пројекат је депонија у Винчи, највећа у Београду.

Град је још 2017. третман и одлагање комуналног отпада у Винчи доделио конзорцијуму компаније Суез из Француске и I - Environment Investments Limited из Јапана.

Уговор је закључен на 25 година, изјавио је тадашњи градоначелник Синиша Мали.

Француско-јапански конзорцијум био је у обавези да изгради постројење за производњу топлотне и електричне енергије из отпада.

Најављена је и санација постојеће депоније у Винчи и изградњa нове, у складу са стандардима и директивама Европске уније.

У марту је у топлани „Коњарник" пуштено у рад постројење за преузимање топлотне енергије произведене у комплексу санитарне депоније Винча.

„Не треба заборавити ни нуклеарну електрану, о којој се много причало", наводи Диклић.

У априлу 2024. године, потписан је и меморандум са француском компанијом Electricite de France (ЕДФ) за успостављање односа сарадње за енергетску транзицију.

Тиме се, како се наводи, стварају услови за стратешко партнерство у процени потенцијала за развој цивилног нуклеарног програма у Србији.

Вучић је у марту 2024. изјавио да би „традиционална нуклеарна електрана решила све проблеме", јер су то „огромне паре", али и да „све мора да буде безбедно".

„То је чиста зелена енергија и зато нам треба добра економија", рекао је..

У међувремену је уследило и доста оптужби, пре свега из табора опозиције, да ће у Србији бити одлаган француски нуклеарни отпад, што власти негирају.

Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Србије, такве коментаре назвао је „једном од најбезобзирнијих лажи".

Исто је демантовала и министарка рударства и енергетике Дубавка Ђедовић Хандановић, која Меморандум о разумевању са ЕДФ назива историјским.

„Потребно нам је стратешко размишљање у енергетици, ми данас постављамо те темеље како бисмо обезбедили довољно електричне енергије услед раста потрошње у наредним годинама, а пре свега базне енергије која се производи у континуитету, 24 сата и седам дана у недељи, коју не могу да обезбеде соларне и ветроелектране", рекла је.

Министарство рударства и енергетике Србије у међувремену је отворило јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о енергетици, којим се предлаже укидање забране изградње нуклеарних електрана.

Косово

Ана Хрустановић, амбасадорка Србије у Паризу, као једну од тема које су у врху приоритета наводи дијалог Београда и Приштине и питање евроинтеграција.

„Париз покушава да води уравнотежену политику према такозваном косовском питању", навела је Хрустановић за Вечерње новости.

„Уздамо се у ауторитет и кредибилитет Париза да нам помогне у решавању овог, за нас суштинског питања."

Диклић ипак сматра да је утицај Француске, као и Немачке, на Западном Балкану знатно опао последњих година.

„Чим је директор ЦИА прелетео читав океан да би дошао на Балкан, то значи да је Америка одлучила мало јаче да лупи шаком о сто.

„Француска и Немачка ће покушавати да покупе неке мрвице са тог стола."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]