Србија и авио-саобраћај: „Година историјског рекорда“, зашто касне летови са београдског аеродрома

У години када би београдски аеродром могао да постави нови историјски рекорд у броју путника, за многе од њих путовања се претварају у ноћну мору.

Одлагања и отказивања летова, губитак пртљага и гужве само су неки од проблема са каквима се суочавају путници попут Јелене Андрић, којој су кашњења више пута помрсила планове у претходних неколико месеци.

„Са Аеродрома Никола Тесла сам од маја путовала сам двапут, имали смо вишесатна одлагања и велике гужве на пасошкој контроли", каже 37-годишњакиња из Панчева.

„Амбициозни планове авио-компанија и повећан број путника, у комбинацији са мањком радника, реконструкцијом аеродрома и честим олујама, доприносе гужвама и кашњењима", каже Лука Поповић, главни уредник портала Екс-ју авиејшн (Ex-Yu Aviation), за ББЦ на српском.

А чини се да ће 2023. бити година нових рекорда на београдском аеродрому, тврде из компаније Белгрејд ерпорт (Belgrade Airport).

„Очекујемо да ће број путника у 2023. години значајно премашити седам милиона, што је историјски рекорд на Аеродрому Никола Тесла", наводе у писаном одговору за ББЦ на српском.

Додају да је са аеродрома у Београду доступно више од 120 линија, од чега је четвртина уведена ове године.

Проблема су свесни и у Министарству саобраћаја, због чега се ресорни министар Горан Весић више пута састао са управом аеродрома и најављивао оштрију инспекцију француског Вансија, компаније која на основу концесије управља аеродромом у Београду.

'Веома непријатно искуство'

Јелена Андрић обожава да путује - труди се да посети нова места што чешће, па је зато сведочила разним ситуацијама на аеродрому.

„Када ствари не иду по плану, сви се унервозе и дешава се да путници улазе у жустре расправе са запосленима", каже.

Више од осам сати каснио је лет компаније Виз ер (Wizz Air), којим је Анђела Миливојевић 2. августа планирала да отпутује из Београда за Лондон.

„Лет је требало да буде у осам увече, али уместо да стигнем у Лондон око 11, допутовала сам тек следећег дана, јако уморна и изнервирана", каже новинарка из Београда за ББЦ на српском.

„Провести осам сати на аеродрому у сред ноћи је веома непријатно искуство, а притом је и скупо, јер само обична вода кошта око 200 динара", додаје.

Слично искуство, на лету Ер Србије из Београда за Келн, 5. августа имали су Норберт и Рената Шмајсер, Немци који су годишњи одмор провели у Србији.

„Требало је да кренемо из Београда око 18 сати, али смо полетели тек нешто пре поноћи.

„Нисмо добили никакво објашњење, нити реч извињења", каже Норберт Шмајсер за ББЦ на српском.

И Миливојевић и Шмајсерови кажу да су се због кашњења суочили са додатним трошковима.

Миливојевић је пропустила воз са аеродрома до центра Лондона, па јој је унапред купљена карта пропала.

Шмајсерови, који кажу да су планирали да се кући врате јавним превозом, морали су да плате такси, јер превоза није било у раним јутарњим сатима када су стигли у Келн.

Док је Миливојевић затражила компензацију, и још чека на одговор авио-компаније, Шмајсерови су одлучили да се не буне.

„Пријатељ нас је посаветовао да би то највероватније било губљење времена", каже Норберт Шмајсер.

Погледајте видео о најмањем путничком аеродрому у Србији:

Зашто летови касне?

Нове линије и већи прилив путника значајно су повећале обим посла на Аеродрому Никола Тесла.

То се нарочито осећа током лета, у време годишњих одмора, када је уобичајено да саобраћај на аеродромима широм света буде појачан.

Ипак, ова година је другачија - београдски аеродром „опслужује највећи саобраћај у сопственој историји", кажу из компаније Белгрејд ерпорт.

Белгрејд ерпорт послује под окриљем управљача аеродрома - француске компаније Ванси ерпортс (VINCI Airports), која је 2018. године са Владом Србије потписала уговор о концесији на рок од 25 година.

У односу на 2022, број нових линија увећао се за четвртину - сада има више од 120 линија, а 30 нових је уведено ове године.

Од тога је чак 22 нове линије увела авио-компанија Ер Србија (Air Serbia), која уједно има највећи удео у саобраћају са београдског аеродрома - око 50 одсто.

Само у првих шест месеци, Ер Србија је обавила 63 одсто више летова и превезла 87 одсто више путника него за исти период 2022. године, кажу из ове компаније у писаном одговору за ББЦ на српском.

Повећала се и добит - како је најављено, авио-превозник ће до краја године вратити 20 милиона евра у државни буџет Србије, која је власник око 84 одсто акција компаније.

То је део дуга, у укупном износу од 115 милиона евра, које је држава издвојила током пандемије, како би се спасло пословање националног превозника.

„Поставља се питање да ли је Ер Србија могла да предвиди проблеме и да боље испланира увођење нових линија", оцењује Поповић.

Ширење мреже дестинација урађено је „плански и благовремено", тврде из Ер Србије.

„У октобру 2022. године знали смо да ће наша мрежа током 2023. године бити увећана за више од 20 нових дестинација, а планове смо током зиме поделили са сарадницима и партнерима са београдског аеродрома како бисмо осигурали да и они спремно уђу у летњу сезону и адекватно испрате нашу експанзију", додају.

Из Белгрејд ерпорта кажу да је „коначан број летова потврђен тек у априлу, непосредно пред почетак летње сезоне, а потребно је време да се адекватни кандидати пронађу, обаве неопходне безбедносне провере и обуче".

Из Белгрејд ерпорта кажу да је овогодишњи саобраћај на Аеродрому Никола Тесла 25 одсто већи него 2019, што је била последња година пре пандемије ковида.

Пандемија је донела застој и бројна отпуштања, а Поповић подсећа да се авио-индустрија још опоравља.

„Проблем више нису затворена тржишта, већ недостатак радника у свим секторима: нема довољно пилота, кабинског особља, контролора лета и радника на пртљагу и то је проблем не само у Србији, него у читавом свету", каже.

Када су се ББЦ новинари 23. јуна враћали са службеног пута, затекли су стотине кофера у чекаоници за преузимање пртљага, као и десетине путника који су покушавали да дођу до информација о томе где могу да покупе сопствене ствари - углавном безуспешно.

Из Белгрејд ерпорта кажу да, у шпицу, на Аеродром Никола Тесла слеће „више од 15 авиона у року од сат времена, са више од 2.000 путника".

Из Ер Србије кажу да су се „већ на самом почетку сезоне" суочили са „недостатком броја запослених компаније Белгрејд ерпот која је задужена за опслуживања авиона".

„Недовољно запослених на пословима утовара и истовара пртљага значајно је успорило опслуживање наших ваздухоплова, због чега смо били приморани да пртљаг са појединих авиона самостално утоварамо и истоварамо што није обавеза и дужност авио-компаније, али је био показатељ наше спремности да путницима пружимо адекватну услугу", наводе из Ер Србије.

Додају да су, од почетка 2023. године, запослили 170 нових радника, који су „прошли неопходне обуке и лете".

Из Белгрејд ерпорта кажу да су имали „врло мало времена за ефикасан ангажман додатног људства."

Мањка радника свесни су и у Министарству саобраћаја, па су крајем јуна са Вансијем договорили запошљавање нових 50 радника и веће плате за запослене на руковању пртљагом.

Почетком августа, Аеродром Никола Тесла ангажовао је стотину нових радника на пословима утовара и истовара пртљага, писао је Блиц.

У 2023. години, на аеродрому је ангажовано више од 520 људи на пословима земаљског опслуживања - земаљске стјуардесе, радници на утовару и истовару пртљага, чишћењу авиона и обезбеђење.

„Од тог броја, више од 220 колега је ангажовано на пословима утовара и истовара пртљага", кажу из Белгрејд ерпорта и истичу да је „додатних 100 колега ангажовано у сарадњи са Ер Србијом".

Како додају, „ситуација је стабилизована и проблем дужег чекања на истовар пртљага је сведен на минимум".

Из Белгрејд ерпорта истичу да се појачан прилив путника дешава „паралелно са великим инфраструктурним радовима због којих још није достигнут пуни оперативни капацитет".

Компанија Белгрејд ерпорт је 2020. године започела реконструкцију аеродрома.

Између осталог, она подразумева подразумева проширење терминала, изградњу нових приступних путева и паркинг места, а очекује се да радови буду завршени до краја ове године, наводи се на званичном сајту фирме.

Временске прилике доприносе застојима у авио-саобраћају, а регион су овог лета погодиле суперћелијске олује.

Ер Србија је почетком августа саопштила да се због честих олуја и последичних забрана точења горива очекују кашњења.

„Када су велике олује, не сме да се точи гориво, јер постоји опасност од експлозије", каже Поповић.

Међутим, ББЦ новинари до објављивања текста нису успели да сазнају да ли је то једини проблем.

Снабдевање горивом је у искључивој надлежности компаније НИС, речено је из Белгрејд ерпорта.

У последњих шест месеци није било проблема са доступношћу горива, рекли су из НИС-а за ББЦ на српском.

Андрић каже да је актуелни проблеми не одвраћају од планирања нових путовања.

„Непријатности могу да изазову нервозу, али ја се трудим да се прилагодим - ништа не може да ми упропасти ту радост", додаје.

На ситуацију на аеродрому у Београду утичу и проблеми на другим аеродромима са којима је повезан.

„Кашњења и одлагања на једном месту преливају се на друга места", појашњава Поповић.

Додаје да је саобраћај у Европи гушћи него што је био пре почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

„Авио-превозници из далеких земаља заобилазе Русију, Украјину и Белорусију, што повећава притисак на друге европске аеродроме", наводи.

Из Белгрејд ерпорта кажу да „чак и мала кашњења летова авио-компанија током јутарњег шпица ремете целодневни планирани распоред".

„Ово представља изазов за аеродроме који нису у могућности да ефикасно планирају људство како би се адекватно носили са овим честим променама практично у последњем тренутку", додају.

Каква су права путника у авио-саобраћају

У случају кашњења, отказивања или ускраћивања укрцавања на лет, путници имају право на једну или више врсте компензације, у зависности од околности.

Док понекад имају право само на повраћај новца, а други пут могу да добију и надокнаду штете.

Србија, али и друге земље-кандидати за чланство у Европској унији, примењују јединствену регулативу - Правилник о праву путника приликом ускраћивања укрцавања у авион, кашњења или отказивања лета.

Уколико је лет отказан због временских прилика, безбедности на аеродрому или других разлога на које авио-компанија не може да утиче, путници имају право на повраћај новца или заменски лет.

Исто важи и уколико компанија отказује лет више од две недеље пред пут.

Путник има право избора између алтернативног лета и повраћаја новца, објаснио је Јован Ристић, правник Удружења потрошача „Ефектива", у разговору за ББЦ 2022. године.

„Често се дешава да авио-компаније понуде заменски лет, а да не предоче да постоји опција враћања новца", рекао је.

Више о томе како да остварите сопствена права, роковима за подношење рекламација и предвиђеним износима за накнаду штете сазнајте у овом тексту из ББЦ архиве.

Погледајте видео: Најмлађа жена која је обишла свет авионом

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]