Деценије протеста и године рата у Сирији: Курдски активиста Еџевит Пироглу

Док прави прве кораке на слободи, курдски активиста Еџевит Пироглу помало храмље.

„Протестујем против власти у Турској још од тинејџерског доба", објашњава, и каже да у колену има металну плочицу - доживотни подсетник на протест у Истанбулу 2009. године, када се повредио бежећи од полиције.

Иако је у родној земљи притваран десетине пута, никада пре у затвору није провео „дуге три године, као у Београду", где је вођен поступак за његово изручење Турској.

Тек што је окончао тромесечни штрајк глађу, те готово да не личи на човека са фотографија снимљених пре него што је 2021. године ухапшен у Србији на основу Интерполове потернице.

„Осећам се јако добро, изолацији је коначно дошао крај", каже Пироглу за ББЦ на српском, увлачећи дуги дим цигарете.

„А радујем се и што поново могу да једем пицу", додаје уз широк осмех, док седи у хладу једног кафића на Новом Београду.

У оптужници, на основу које је Турска тражила изручење, пише да је Пироглу био члан терористичке организација и да је учествовао у рату у Сирији, док је одбрана тврдила да је случај политички мотивисан.

Сведочећи пред Апелационим судом, Пироглу је потврдио да је боравио у Сирији, али је негирао оптужбе за тероризам, показују судски документи у које су ББЦ новинари имали увид.

Виши суд у Београду је трипут одлучио да Пироглу треба да буде изручен Турској, али је Апелациони суд сваки пут обарао пресуду.

Пироглу је 9. јуна 2024. изашао на слободу, а Министарство унутрашњих послова му је дало рок од тридесет дана да напусти Србију.

На слободи

Пироглу је на прагу пете деценије живота.

У зиму 2024. године, када је Апелациони суд донео коначну пресуду против изручења, пуштен је из екстрадиционог притвора, али није био на слободи.

Тада је пребачен у Прихватилиште за странце у Падинској Скели, установу притворског карактера.

У понедељак, 8. јула 2024. било је тачно 180 дана од како је притворен, чиме је истекао законски рок за боравак у Прихватилишту.

Док је био у притвору, Пироглу је започео штрајк глађу захтевајући да буде пуштен.

После више од 100 дана штрајка, у недељама пред ослобађање, хоспитализован је у Панчевачкој болници.

„Имао сам 43 килограма када сам отишао у болницу, а сад већ имам 48", прича Пироглу док пали још једну цигарету.

Био је то његов други штрајк глађу у последње три године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

По изласку из Прихватилишта, Пироглуа су дочекали чланови породице и пријатељи.

Неки од њих су аустријски и немачки активисти из левичарских организација, који су због њега дошли у Београд.

Међусобно се ословљавају са „другови и другарице".

Све што Пироглу има код себе стало је у три пластичне кесе.

„Имам нешто одеће и ствари за личну хигијену - ништа више".

Ко је Еџевит Пироглу?

Активиста и некадашњи лидер левичарске Социјалдемократске странке (СДП).

Његов рођени брат Муса Приголу је политичар и актуелни посланик Велике народне скупштине Турске - највишег законодавног тела у земљи.

Еџевит Пироглу је рођен 1974. године у селу надомак Киршехира, града у централној Турској са око 100.000 становника, пише у документима у која су ББЦ новинари имали увид.

Доминантна религија у Турској је сунитски ислам, а Пироглу је одрастао у заједници курдских Алавита, муслиманској групацији која следи учења исламских мистика.

Због припадности мањинској верској групи, његова породица је прогањана, испричао је Пироглу априла 2022. пред Апелационим судом, наводи се у записнику са рочишта.

„Због великог притиска и упада у кућу 1983. године, [моја] породица је била принуђена да напусти ово место", додао је.

Преселили су се у Измир, град на западу Турске, са више од четири милиона становника.

Током студија, Пироглу је, како је испричао, „активно заговарао социјалистичке идеје", због чега су га неколико пута хапсили и притварали.

За време студија је био активан у левичарском часопису који је забрањен, а 1995. године је избачен са факултета, пише у документима.

Деценије протеста

Жалба коју је адвокат Милан Вуковић 2022. поднео против одлуке Вишег суда о изручењу открива бројне детаље из Пироглуовог живота, које ББЦ није могао независно да провери до објављивања овог текста.

У жалби се наводи да је као члан СДП-а, од 2002. до 2009. године, учествовао у више од 300 протестних окупљања.

Турске власти су тада довеле Пироглуа у везу са Револуционарним штабом (Devrimci Karargâh), радикалном марксистичко-лењинистичком организацијом.

Више од 40 припадника Револуционарног штаба касније је осуђено за чланство у терористичкој организацији и бомбашке нападе на полицијску станицу и седиште Егдоганове Странке правде и развоја из 2008. године.

Орхан Јилмазкаја, један од лидера Револуционарног штаба, погинуо је 2009. у уличном обрачуну са полицијом у Истанбулу.

„Пироглу је отишао на сахрану тог човека", наводи се у жалби.

Како се додаје, Пироглу је 2010. ухапшен заједно са још девет људи, под оптужбом да су чланови Револуционарног штаба, али је на крају ослобођен.

Већ 2013, оптужен је за учешће у протестима у парку Гези, где су се демонстранти забарикадирали противећи се изградњи тржног центра.

Протести су се касније претворили у побуну против власти и проширили на друге градове.

У парку Гези је дошло до сукоба са полицијом, и Пироглу се нашао међу приведенима.

„Оптужен је за организовану побуну против уставног поретка, а тај судски процес још увек траје", наводи се у жалби.

Пироглу је пред Апелационим судом сведочио да је напустио Турску крајем 2015. године и отишао у Сирију.

Курди и рат у Сирији

Курди, народ који живи на територији Турске, Сирије, Ирака и Ирана, већ деценијама теже да створе независну државу Курдистан, чему се званична Анкара противи.

Међутим, међу Курдима не постоји јединство - подељени су на бројне политичке фракције.

Када је 2011. године избио рат у Сирији, поједини курдски покрети су у томе видели шансу за независност једног дела територије на северу земље.

Рожава, сиријски град близу границе са Турском, постао је упориште левичарске курдске Партије демократске уније, водеће партије сиријских Курда.

Њихова борба, коју поједини описују као револуцију, 2013. године је довела до самопроглашене аутономије на северу Сирије, у региону који је понео назив Аутономна управа Северне и Источне Сирије, или Западни Курдистан.

Међутим, већ 2014, Рожава се нашла на удару Исламске државе - милитантне групе која је те године освојила велике делове Сирије и Ирака.

Као одговор, међународна коалиција од 87 држава, међу њима Србија и Турска, ујединила се у борби против Исламске државе.

Русија је кренула у сопствену борбу против радикалне милитантне групе.

Шта је Пироглу радио у Сирији?

Између 2015. и 2021. године, Пироглу је боравио у Сирији, наводи Вуковић у жалби.

Отишао је у Рожаву да „помогне курдском народу у борби против Исламске државе", пише у документу.

У Турској је оптужен за чланство у терористичкој организацији, као и да се борио са курдским милитантима на северу Сирије, као и да је био повезан са Курдском радничком партијом (ПКК).

ПКК није забрањен само у Турској, већ их је амерички Стејт департмент још 1997. године прогласио за терористичку организацију.

Сведочећи пред Апелационим судом, Пироглу је потврдио да је боравио у Сирији, али је негирао оптужбе за тероризам.

„Ја сам члан ЈПГ, а не терориста", рекао је.

ЈПГ је скраћеница за Народне одбрамбене јединице (Yekîneyên Parastina Gel - YPG) - курдску милитантну групу која се борила у Сирији.

„Оптужују ме да сам терориста зато што сам Курд и социјалиста", тврдио је Пироглу пред Апелационим судом.

Осим што су учествовали у борбама против Исламске државе, ЈПГ је такође повремено улазио у окршаје са турском војском, наводи у извештају Вашингтонски институт за политику на Блиском истоку.

Турска је ЈПГ прогласила терористичким организацијом, а тврде да постоји повезаност са ПКК.

Сведочећи, Пироглу је рекао и да га је страх да ће, у случају изручења, бити „психички и физички злостављан".

Шта даље?

Пироглу је 9. јула добио решење МУП-а, којим му се налаже да напусти Србију у року од 30 дана.

„За то време, може да се креће слободно, као било који турски држављанин", каже адвокат Вуковић.

Курдски активиста планира да отпутује у Бразил, јер се нада да ће у тамо бити ван домашаја турских власти, пошто две земље немају потписан споразум о изручењу.

Међутим, његово име се, за сада, и даље налази на Интерполовој црвеној потерници.

„Иако у Србији не може двапут да му се суди за исту ствар, постоји ризик да буде ухапшен када следећи пут пређе границу", указује адвокат Вуковић.

„Док се не нађе решење за тај проблем, за њега не би било паметно да путује."

Погледајте видео: Принудна сведочења у Ирану

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]