Образовање у Србији: Зашто су деци школске обавезе све већи терет

Да су ђачке торбе тешке - није ништа ново, али мање се зна да су ученицима подједнак терет и свакодневни школски задаци.

Скоро две трећине деце у Србији осећа да су оптерећени школским обавезама, што је безмало двоструко више у односу на ранија испитивања, показало је истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут".

„Овај податак ни за кога није изненађење.

„Исти резултат бисмо добили и да смо питали наставнике или родитеље како се осећају - безбрижност је већ дуже време протерана из школе", каже Елеонора Влаховић, из Завода за унапређивање образовања и васпитања, за ББЦ на српском.

Она као велику прекретницу види ковид пандемију после које „више ништа није исто".

„Батутово" истраживање рађено је непосредно пошто су се деца из режима онлајн наставе вратила редовном школовању.

„Доживљај повећаног оптерећења школским обавезама треба посматрати у светлу организације наставе у периоду који је претходио самом Истраживању", наводе из „Батута" у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Ово испитивање део је веће међународне студије Светске здравствене организације о здрављу школске деце, које је показало да је скоро половина адолесцената навела да осећа одређено или велико оптерећене школским обавезама.

Они чије су школе биле затворене већи број дана током пандемије, чешће су одговарали да осећају притисак, подаци су СЗО.

„Искуство адолесцената треба чути и узети га у обзир током постпандемијског опоравка", наводи се.

Радне навике и нове околности

Са одличним оценама у књижици и дипломама са такмичења, Мајда Старчев завршила је крајем маја Гимназију у Панчеву.

Иако признаје да је било „напорних и тешких периода, посебно у основној школи, када се такмичила из више предмета", ова 19-годишњакиња каже да јој школске обавезе никада нису биле терет.

Воли да учи, има разноврсна интересовања и није јој јасно зашто ђаци имају доживљај да су оптерећени.

Она каже да је током пандемије озбиљније схватала школске обавезе, те да је осетила олакшање када се са друговима вратила у школске клупе.

„Могуће је да је ђацима било тешко да врате радне навике после онлајн наставе и да се зато осећају оптерећено", говори.

Дванаестогодишњи Василије из Ваљева, ученик седмог разреда, каже да повремено има превише обавеза.

„Посебно када добијемо дугачак домаћи задатак из математике и српског језика.

„Често не могу сам да урадим, па ми помаже неко из породице", каже.

„Батутово" истраживање, које је обухватило скоро 4.000 ученика петог и седмог разреда основне и првог разреда средње школе, показало је да су девојчице значајно чешће наводиле да су оптерећене школским обавезама.

Када се упореде одговори из 2018. и 2022. године, највећа разлика бележи се код девојчица у седмом и петом разреду.

Док је 2018. године 18 одсто ученица петог разреда основних школа имало овакав осећај, четири године касније, тај проценат је износио 52 одсто.

„Било је доста периода када је због неповољне епидемиолошке ситуације одржавана онлајн настава, што је било посебно захтевно за ученике петог разреда услед преласка са разредне на предметну наставу, као и за ученике првог разреда средње школе због већег обима градива", наводе из Батута.

Елеонора Влаховић каже да се не зна коме је било теже - да ли првацима, петацима или онима који су тек уписали средњу школу, тако да скоро годину и по дана нису ни познавали све другове из одељења.

„То је било време неизвесности, када смо видели да постоје ситуације у којима не можемо да донесемо одлуке, већ се ствари одигравају мимо вас", наводи руководитељка Центра за развој програма и уџбеника.

Девојчице и старији више осећају притисак

Од јануара 2020. до децембра 2022, школе су у просеку биле затворене 138 дана у 22 државе обухваћене анализом, подаци су Светске здравствене организације.

Ђаци чије су школе биле дуже затворене чешће су осећали да су под притиском школских обавеза.

Девојчице и старији адолесценти су чешће наводили да осећају оптерећење школским обавезама, док је више од четвртине деце казало да је ковид пандемија имала негативан или веома негативан утицај на њихов успех у школи.

Подаци су показали и да су деца која су имала већу подршку вршњака и наставника ређе наводила да су оптерећена.

„Само око 20 одсто ученика је навело да веома воли школу током пандемије", наводи се.

Истраживање је показало и да су деца из породица бољег друштвено-економског статуса чешће наводила да осећају оптерећеност и да мање воле школу, с тим да је пандемија имала мањи утицај на њихов школских успех.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Промењена атмосфера

Није, међутим, само корона оставила последице, верује Елеонора Влаховић.

„За тај осећај, који они дефинишу као оптерећење, крива је атмосфера у којој се одвија школовање.

„То је врло тешко променити, јер се не ради о конкретним и појединачним проблемима", наводи.

Деца данас имају много ваннаставних активности, које уместо да се одвију у релаксираном окружењу какве су некада биле школске секције, сада се одвијају у приватним школицама.

„Уз то, њихове навике су поремећене: недовољно спавају, до касно остају будни уз екран, буде се уморни и сваки физички и психички напор им теже пада", додаје.

Она истиче да се променио и однос према школском успеху.

„Најмање је оне деце која имају здрав однос, а много више оних који су или претерано забринути, или имају лежеран став, за који је исто питање колико је аутентичан, а колико је механизам одбране", говори.

Влаховић, која из себе има дугогодишње искуство наставника и школског психолога, каже да се и повећао број адолесцената којима је нарушено ментално здравље.

„Све млађа деца траже психолошку помоћ због проблема са анксиoзнoшћу и нападима панике", додаје.

„Батутово" истраживање бележи да је „оптерећење школским обавезама повезано са чешћом појавом здравствених тегоба као што су главобоља, бол у стомаку, бол у леђима, вртоглавица, али и психолошких тегоба у виду осећања туге, напетости, нервозе и представља индикатор стреса повезаног са школом.

Дружење и подршка су најбоља заштита

Осврћући се на претходних 12 година школовања, Мајда закључује да је за све то време постојало сувише велико интересовање за оцене.

„И ђаци и професори гледају само да се добије оцена, a знање и разумевање наученог je занемарено", верује.

Она сматра да, док је у основној школи градиво било примереног обима, у средњој, када се ђаци већ полако усмеравају у одређеном правцу, уче и много тога непотребног.

„Требало би да више будемо упућени на оне предмете које су нам важни у зависности од смера који смо одабрали", каже.

Василије има предмете које воли и оне у којима мање ужива, попут математике, српског, историје.

Оно што је за њега без сумње најбоље у школи то је - дружeње.

„Одлично. Екстра је", тако га описује.

„Батутовo" истраживање показало је и да 63 одсто ђака верује да има велику подршку других ученика у одељењу, што је за неколико процената више него 2018. године.

Такође, проценат ђака који верују да имају велику подршку наставника скоро да је непромењен, и износи око 40 одсто.

Ови подаци показују да је „упркос ситуацији, образовни систем применио расположиве механизме и пружио подршку ученицима", верују у Батуту.

Ипак, истраживање је показало и да 12 одсто деце у Србији каже да веома воли школу, што је мање од европског просека, и нешто мање у поређењу са подацима за Србију из 2018.

Школе су данас много боље опремљене, а услови за рад знатно бољи, међутим то не прати и веће задовољство деце, каже Елеонора Влаховић.

„Ми старији имамо доказе да се деца не осећају лагодно и морамо да мислимо о томе.

„Није им све потаман. Наш задатак је да им покажемо да је живот леп, а да школа треба да буде место радости, смеха и разиграности", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]