Исхрана ученика у Србији: Школским кухињама до здравијих навика ђака

Мирис пасуља полако осваја осветљену просторију испуњену трпезаријским столовима.

Човек у бордо униформи гура колица са чинијама наранџи и јабука.

Зове се Иван Михајловић и кувар је у Основној школи „Дринка Павловић", једној од ретких образовних установа у српској престоници са сопственом кухињом.

„Сву храну припремамо овде. Три до четири пута недељно спремамо кувано јело, једном до два пута печено, прженог оброка нема.

„За ужину деца добијају домаће слане или слатке кифле, мале пите, качамак, јогурт или чај, нема адитива, нити додатног шећера, водимо рачуна да оброци буду здрави", говори он за ББЦ на српском.

Некада су готово све образовне установе имале школске кухиње, а данас је то реткост.

Школе углавном ангажују фирме за кетеринг, али већина деце ће радије купити нешто у оближњим пекарама или продавницама брзе хране.

Правилна исхрана у најранијем добу један је од предуслова за здрав, дуг и квалитетан живот, каже Теодора Маринковић, дечија нутриционисткиња.

„Редовним и уравнотеженим оброцима смањује се ризик од појаве дечијег дијабетеса, гојазности, хормонског поремећаја, слабијег имунитета, бржег кварења зуба", објашњава она за ББЦ на српском.

Резултати пројекта Европске уније Strength2Food из 2016. године показују да само 13 одсто школа у Србији припрема оброке у сопственим кухињама.

Пројекат је покренут у циљу унапређења ефикасности европског система квалитета хране, јавних набавки и стимулације одрживости прехрамбених ланаца снабдевања кроз истраживања и иновације.

У њему су учествовали Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Европска тренинг академија (ЕУТА), београдски Економски факултет, ТопКлес, центар за стране језике и Општина Ариље.

Око 20 одсто образовних установа нема никакве оброке, а један од главних проблема су неадекватни услови за организовање ђачких кухиња.

Министарство просвете установило је Радну групу 2018, чији циљ је био унапређење квалитета и начина исхране, развоја правилних навика у исхрани и враћање кухиња у школама.

Из ове институције до објављивања овог текста није одговорено докле се стигло са тим програмом.

Кифла са кремом, шпагете, али не и салата

Смештена у центру Београда, Основна школа „Дринка Павловић" црвене фасаде са пространим двориштем, основана је пре шест деценија.

Идентичан радни век има и њена кухиња.

„Свако дете је прича за себе, неко нешто више воли, неко мање, али су родитељи углавном задовољни.

„То што смо успели да одржимо кухињу свих ових година, највећи нам је доказ да радимо како треба", каже Биљана Поповић, директорка установе, за ББЦ на српском.

Списак јела доступан је на сајту школе и редовно се ажурира.

Јеловник се припрема у сарадњи са нутриционистом једном недељно, а читав процес надгледа и инспекција, објашњава Поповић.

Иван Михајловић годину дана припрема оброке у овој школи.

У томе му помажу четири колегинице.

„Данас имају пасуљ са димљеним свињским вратом, сутра ће бити шпагете, у петак ћуфте. Припремамо и грашак, боранију, три пута недељно имају и чорбу.

„На сваке три недеље се понављају јела, трудимо се да буде што разноврснија исхрана", прича Михајловић, док седимо за великим кухињским столом.

Ову београдску школу похађа око 850 ученика, више од половине једе у ђачкој кухињи.

Колико им се допада храна?

Зависи, одговара 40-годишњи кувар.

„Ако је дан за кифле са кремом, то не можеш да нахраниш, разграбе, слично је и са шпагетама.

„Више немамо салате, јер се показало да то не желе никако да једу и онда не узимамо, да не бисмо бацали, али велики број њих заиста поједе све што се тог дана припреми", додаје.

Теодора Маринковић, дечија нутриционисткиња за ББЦ на српском

Доручак, ручак, вечера и бар једна ужина, сматрају се редовним оброцима.

Правилно избалансирани оброци подразумевају свакодневни унос минимум пет намерница из групе: житарица, поврћа, воћа, меса, робе, јаја, млека и млечних производа.

Доручак: проја или палента са млечним производима, сендвич, омлет са сиром, пита са месом;

Ужина: једна до три врсте воћа;

Ручак: било које кувано јело (грашак, боранија, гулаш са месом, сарма, пуњена паприка, риба са поврћем;

Вечера: нешто лаганије како би дете имало мирнији сан;

И много течности (вода, цеђени сок, благи чајеви).

Једнолични јеловници

У школи десетогодишње ћерке Јелене Субин, новинарке ББЦ на српском, не постоји кухиња.

Ученици од првог до четвртог разреда имају оброк који обезбеђује ангажована фирма за кетеринг.

Просечна цена оброка је између 200 и 300 динара.

„Храна је кувана и деци је служе у картонским амбалажама или кутијама од стиропора.

„Раније су јели у просторији некадашње старе кухиње, која је попут мале трпезарије, али није било тог духа заједничке мензе", препричава ова мама.

Њена ћерка сада руча пре или после школе, у зависности од смене.

Иницијатива да се покрене школска кухиња није било, мада је Субин поборник тога.

Када је она била ђак, присећа се, ужина је била бесплатна за сваког ученика до четвртог разреда.

Памти да је било и куваних јела.

Поред тога што би имали редовну исхрану, Субин сматра да би увођењем ђачких кухиња деца учила о јелима, како да расклоне за собом, али и како да користе прибор.

Са тим је сагласан и Дејан Христов, отац осмогодишњег детета.

Његово дете је у другом разреду једне нишке школе.

Ни у њој нема кухиње, већ је за храну задужена јавна установа „Пчелица".

Ученицима су обезбеђена ужина и ручак.

„Месечна цена је симболична, неколико хиљада динара, што и није нешто много имајући у виду данашње цене и колико је све поскупело, буде ту куваног јела, по која воћка", прича Христов у телефонском разговору за ББЦ на српском.

Христов наводи да недостатак средстава не треба да буде изговор за једнолични мени.

„Углавном добијају јабуку, али после одређеног времена то им досади и у 80 одсто случајева је и не поједу.

„Уколико нису у могућности да купе неко друго воће, могли би да се играју и сваког дана је припреме на другачији начин: да је изрендају, испеку, исецкају на ситне комадиће", додај овај отац.

У школи његовог детета има и доручка, али његова супруга и он су одлучили да њихово дете доручкује код куће.

Кажу да нису задовољни понудом, који се углавном састоји од сувог пецива.

„Дајући им то, стварате нездраве навике код деце.

„Зато смо одлучили да дете доручкује код куће и да има разноврсније оброке", каже Христов, по занимању лекар.

'Жилаво и безускусно'

И док су родитељи поборници куваног јела, деца би радије да једу пице, бургере, пасте, и грицкалице, попут чипса и смокија.

Иако у склопу школског боравка има кувано, десетогодишња Алиса Глишић би радије да купи помфрит или слатку кифлу.

„Обезбеђен јој је ручак који плаћам месечно, али она готово свакодневно кука.

„Каже да јој је жилаво и безукусно", прича њена мајка Љубица за ББЦ на српском.

Према подацима истраживања Strength2Food, деца на селу више воле традиционалну храну и слатко попут воћа, а што је општина сиромашнија све мање воле тестенине и јела од пиринча, а више заслађене млечне производе.

На избор деце у исхрани највише утиче заједничко обедовање са родитељима, додаје се у истраживању.

Иако се показало да разликују здраву од нездраве хране, не знају зашто је здрава добра за њих.

Иста студија показује да деца баце четвртину хране током школског ручка.

Те бројке не изненађују кувара Ивана, јер се, примећује, много тога променило.

„Пре ће отићи у Мекдоналдс (ланац брзе хране). Дешавало се да поједини ученици само промрљају виљушком по тањиру и оставе готово читаво јело.

„И ми смо пили кока-колу, јели слаткише, али се знао неки ред, додатни проблем је и што су физички све мање активни", каже он.

А после краће паузе додаје огорчено: „Као и све остало, и кувана храна се гаси".

Баук гојазности кружи светом

Према подацима Светске здравствене организације, 33 одсто ученика европских школа једе слаткише и чоколаде једном или више пута на дан, петина свакодневно пије газирана пића.

Неадекватна исхрана деце и адолесцената може да има дугорочне негативне последице по здравље, упозоравају стручњаци, а један од највећих проблема јесте гојазност.

Из Светске федерације гојазних упозоравају да ће до 2035. године доћи до наглог скока броја гојазних широм света и да ће деца бити најугроженија, а предвиђају да ће број најмлађих у Србији са овом болешћу сваке године бити већи за 5,2 одсто.

Пример добре праксе јесте Велика Британија, где су посланици у парламенту 2014. године усвојили „стратегију" за решавање тог проблема.

Њен део су и смернице о томе шта би требало да садрже ђачки оброци, којима се предвиђа редовно уношење воћа и поврћа, здравијих врста меса или млека, као и учесталост тих намирница у школском ручку.

Овим планом ограничене су и количине масти, шећера и соли које ђаци уносе у школи.

Познати британски кувар Џејми Оливер активно је водио кампању за увођење здравијих оброка у школе.

Шкотска организација Children in Scotland покренула је пројекат Глобални дан школских оброка (International School Meal Day) 2009. године.

Обележава се сваког другог четвртка у марту месецу од 2013. године.

Пројекат је настао као последица размене искустава са америчким школама, а основни циљ je „повезати децy широм света како би се помогло у неговању здравих навика у исхрани у школи и код куће, као и да би се поделиле политике, праксе и истраживања", наводе из ове организације у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Много више земаља схвата важност хранљивог оброка и утицај који он може имати на дете, како у школи тако и ван ње", додају.

Дејан Христов наводи и пример Француске где се у школама на месечном нивоу састају директор, нутрициониста и градоначелник како би се припремио квалитетан мени за ученике у школама.

О томе је снимљен и документарни филм Where to invade next, у режији Американца Мајкла Мура.

Како се хране ученици у државама региона?

Организоване ђачке ужине у Црној Гори нема годинама.

Оброке у школи имају ученици првих и других разреда појединих школа у продуженом боравку.

Остали ђаци храну купују у школи, уколико установа има уговор са неком од локалних пекара или у околним продавницама, пицеријама, бурегџиницама, о чему су писале Вијести.

Према подацима црногорског Института за јавно здравље, сваки пети дечак и свака десета девојчица у Црној Гори су гојазни.

У Хрватској је од 2023. године обезбеђен бесплатни оброк за све ученике основних школа.

Школске кухиње јесу најидеалније решење и једине би и могле да замене квалитетан оброк када су деца ван школе, сматра нутриционистикиња Теодора Маринковић.

Иван Михајловић и његове колегинице у кухињи завршавају последње припреме пред послуживање деце.

Сат показује 11 и 25.

„За пет минута долази прва тура ђака", добацује ми док се журним корацима враћа ка кухињи.

Његова колегиница ме утом пита: „Јесте ли за ужину или ручак?".

„Може, хвала, поделићу са колегама", одговорила сам јој, а она ми вешто напуни теглу са куваним пасуљем.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]