НАТО бомбардовање Југославије 1999: Колико је поштовано међународно хуманитарно право

Две године по завршетку НАТО бомбардовања 1999, десетине међународних стручњака окупиле су се на Поморском ратном колеџу у америчкој држави Роуд Ајленд како би извукли „правне и моралне поуке" из савезничке војне интервенције.

Међународно хуманитарно право - скуп правила која штите оне које не учествују у оружаним сукобима, као што су цивили, ратни затвореници и рањени - био је често помињан појам у њиховим дискусијама 2001. године.

На скупу је провејавала „општа подршка НАТО операцији као таквој", каже Ове Бринг, професор емеритус међународног хуманитарног права, за ББЦ на српском.

„Кофи Анан, тадашњи генерални секретар Уједињених нација, такође је имао подржавајући однос, као и муслиманске државе, јер је војна интервенција требало да обезбеди заштиту муслиманском становништву на Косову.

„Ипак, у Њупорту су постојала различита мишљења у којој мери је НАТО успео да испоштује правила међународног хуманитарног права", каже Бринг, који је као правни саветник шведског Министарства спољних послова учествовао на скупу.

Повод за интервенцију, према Алијанси, било је спречавање даље хуманитарне катастрофе и прогона Албанаца на Косову, које су спроводиле српске безбедносне снаге.

Операција је покренута без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

„НАТО је желео кратку и правно чисту интервенцију, али није у томе успео (пошто је) неприхватљиво велики број цивила убијен", сматра Бринг.

Двадесет пет година касније, тачан број цивилних жртава бомбардовања није познат.

Међународне организације попут Хјуман рајтс воча и Амнести интернешнала оцењивале су у извештајима да је НАТО прекршио обичаје ратовања.

Међутим, Комисија Међународног кривичног суда за бившу Југославију закључила је да нема основа да се покрене истрага о догађајима у којима су страдали цивили.

„У досадашњој историји није било војне акције која је у толикој мери пажљиво разматрала циљеве, пропорционалност и друга питања", навео је Џон Нортон Мур, стручњак за међународно право.

Подједнака пажња била је посвећена и ефикасном ратовању на једној страни, и спречавању хуманитарне штете на другој, говорио је Мур, бивши саветник за међународно право америчког Стејт департмента током Вијетнамског рата.

Супротстављени ставови

НАТО авиони су током 78 дана инаправили 38.400 летова, међу којима и 10.484 нападачка, а употребљено је 23.614 комада ваздушне муниције.

„НАТО је извео најпрецизнију ваздушну операцију са најмање колатералне штете у историји.

„Могли смо то да изведемо због наше посвећености развоју прецизне муниције, платформама и системима за њихову испоруку и енергичној обуци снага у реалним условима", наведено је у извештају о акцији представљеном америчком Конгресу.

Ове Бринг, међутим, верује да „НАТО није предузео обавезне мере предострожности у циљу заштите цивилног становништва".

Тадашњи председник Савезне Републике Југославије Слободан „Милошевић није довољно брзо попустио и листа очигледних војних циљева је била исцрпљена".

„Морале су се пронаћи нове мете, а оне које су укључене често су биле двоструке намене - војне и цивилне. Као последица тога, било је много колатералних штета", каже.

Висина на којој су авиони летели доприносила је мањку прецизности, указује Бринг.

„Како би заштитили пилоте НАТО од обарања, летелице су испуштале бомбе са великих висина, што је за последицу имало недовољну прецизност.

„Погођене су избеглице и други цивили", каже.

Жртве

Док су представници ранијих и садашњих власти у Србији говорили да је у бомбардовању убијено око 2.000 цивила, истовремено не нудећи прецизније информације, неке домаће и међународне невладине организације наводе да је број настрадалих цивила око 500.

Хјуман рајтс воч наводи да је страдало између 488 и 527 цивила.

Фонд за хуманитарно први је по имену пописао 452 цивилне жртве, међу њима 101 млађу од 18 година.

„Непримерено је говорити да је више страдало ове националности него неке друге, када су у питању жртве уопште, а посебно када су у питању деца.

„Нажалост, албанска деца су страдала одговорношћу српских снага, када су морала да напусте домове и нашла се у избегличким колонама", рекла је за ББЦ на српском Наташа Кандић, оснивачица Фонда за хуманитарно право.

Комисија Међународног кривичног суда за бившу Југославију бавила се нападом на избеглице у Ђаковици и Кориши на Косову, као и нападом на воз у Грделици, бомбардовањем зграде РТС-а и амбасаде Кине у Београду.

У извештају је наведено да је НАТО признао да су се дешавале грешке током бомбардовања.

„Избор одређених мета напада може бити предмет правне дебате.

„Ипак, на основу анализираних информација комисија сматра да детаљна истрага целокупног бомбардовања, као ни истрага појединачних догађаја није оправдана", пише у мишљењу комисије.

За Србију 'злочин'

Представници власти у Србији претходних деценија наглашавали су да је НАТО бомбардовање Југославије био „злочин".

„Нико није одговарао за злочине, српски цивили били су за НАТО само грешка.

„За нас они никад неће бити грешка нити ће отићи у заборав. Две и по хиљаде живота нећемо и не смемо да заборавимо. Грешка су они који су их убили", рекао је председник Србије Александар Вучић приликом обележавања 20 година од бомбардовања.

Његов претходник, Борис Тадић, који је био председник од 2004. до 2012. године, казао је пре 12 година да Србија никада више не треба да „буде укључена у било какав рат, чувајући изнад свега људске животе и нашу земљу".

„Тај рат је био злочин против наше земље и нашег народа, и томе немам шта да додам", навео је.

Годину дана по завршетку бомбардовања, у Србији је било организовано суђење лидерима најмоћнијих НАТО земаља.

Дана 21. септембра 2000. у крцатој сали београдске Палате правде, осуђени су на 20 година затвора, како се наводи у пресуди, за „ратне злочине почињене током бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999".

Пошто им се судило у одсуству, на оптуженичким столицама стајале су цедуљице са именима америчког председника Вилијама Клинтона, државне секретарке Медлин Олбрајт, британског премијера Тонија Блера, немачког канцелара Герхарда Шредера, шефова дипломатије и министара одбране ове три земље, као и Хавијера Солане, бившег генералног секретара НАТО и Веслија Кларка, НАТО команданта за Европу.

Пресуду је укинуо Врховни суд Србије.

После петооктобарских промена 2000. године, када је оборен режим Слободана Милошевића, одустало се од кривичног гоњења, а укинуте су и потернице и налози за хапшење.

Герхард Шредер, Тони Блер, Хавијер Солана, обављајући функције другачије од оних за време бомбардовања, састајали су се потом са представницима власти у различитим периодима, долазећи неометано у Србију.

Шта је међународно хуманитарно право?

„Међународно хуманитарно право, познато и као 'закон оружаног сукоба' или jus in bello, скуп је правила међународног права који регулише како се спроводи оружани конфликт", каже Кејти Џонстон, са Универзитета Ливерпул, за ББЦ на српском.

Ова правила, између осталог, одређују на који начин се стране односе према ратним затвореницима или које су методе ратовања и оружја прихватљиве, додаје Џонстон, стручњакиња за међународно право.

„Правила су садржана у међународним споразумима, међу којима су најзначајније четири Женевске конвенције и два додатна протокола, као и у међународном обичајном праву", објашњава она.

Све НАТО земље које су учествовале у ваздушној операцији 1999. године требало је да поштују све четири Женевске конвенције и међународно обичајно право, а државе које су ратификовале додатни Протокол I, и његове одредбе, каже Џонстон.

Међународне невладине организације, попут Хјуман рајтс воча, тврдиле су да поједини напади НАТО-а нису били у складу са принципом „разликовања" и принципом „пропорционалности", који је дефинисан у том протоколу, указује она.

Прво начело захтева разликовање цивила и цивилних објеката, и учесника сукоба и војних објекта, тако да само потоњи могу бити мета напада.

Принцип пропорционалности забрањује нападе за које се може очекивати да ће довести до убиства, рањавања цивила, штете на цивилним објектима, који би били прекомерни у односу на конкретну и директно очекивану војну корист, објашњава Џонстон.

Контроверзе

Међународно хуманитарно право треба разликовати од права које регулише када и под којим околностима држава законито може употребити силу против друге земље, што је познато и као jus ad bellum, указује Кејти Џонстон.

„Од 1945. године, употреба војне силе... забрањена је међународним правом, осим када држава делује у законитој самоодбрани или када је употребу силе одобрио Савет безбедности Уједињених нација.

„У случају Косова, ниједан од ових услова није испуњен и веома је тешко тврдити да је употреба силе држава чланица НАТО-а против Југославије била законита према међународном праву о употреби силе", каже.

Она додаје да су се само две земље НАТО-а, Белгија и Велика Британија, позвале на контроверзни аргумент „хуманитарне интервенције" као правни основу за војну интервенцију 1999. године, што, по суду ове правнице, није били правно оправдано.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]