Животна средина и урбанизам: Светски градови замењују асфалт биљкама и земљом

Једног врелог јулског дана, Кетрин Роуз је подигла чврсту металну шипку и забила је испод изазовног процепа бетонске коцке.

Роуз, директорка комуникација и ангажовања у Дипејву, непрофитној организацији из Портланда, у Орегону, знојила се на врућини, али је одлучила да добије ову битку.

Прљави, правоугаони делић урбане коре пред њом само што није попустио.

Налегавши на метални шипку, користећи је као полугу, успела је да одвоји бетонску плочу и уклони је.

Сада је сунчева светлост поново могла да обасјава земљу испод.

Мешавину шљунка и земље која је, за Роуз, прштала од потенцијала.

„Осећате се као да ослобађате земљу", каже она, присетивши се летњег окупљања на ком су она и око 50 волонтера уклонили отприлике 1.670 квадратних метара бетона из дворишта локалне цркве.

„То је сањање и остваривање сна који мислим да сви имамо", каже Роуз.

Сна о повратку природе у наше окриље.

Идеја о „отплочавању", које се понекад назива још и отчепљивањем, врло је проста - заменити што више бетона, асфалта и других облика тврдог просторног планирања биљкама и земљом.

Она постоји најмање од 2008. године, кад је основана група Дипејв у Портланду.

Заговорници кажу да отплочавање омогућује води да натопи земљу, што смањује поплаве у време обилних падавина - појачавши „својство сунђера" градова.

Аутохтоне биљке помажу да се дивље животиње одрже у урбаним просторима, а сађењем дрвећа можете да појачате хлад, заштитивши становнике од топлотних таласа.

Убацивање зеленила у градске улице могло би и да поправи ментално здравље људи.

Али ако желимо да се отплочавање истински прими, мораће да се прошири мимо шачице орних еколога и волонтера.

Док се климатска криза продубљује, неки градови и чак читави региони почињу да усвајају отплочавање као део стратегије прилагођавања клими.

Време је, кажу неки, да почну масовно да се разбијају наше бетонске улице - да би се створили простори који су бољи за природу.

Кад год Роуз шета градом ових дана, не може да не примети места на којима можете да уклоните делове асфалте и убаците неке биљке.

„Константно само желим да урадим још више", признаје она.

„Тешко је не видети то свуда где погледате."

Њена група каже да је од 2008. године у Портланду отплочано више од 33.000 квадратних метара асфалта - област величине скоро четири и по фудбалска терена.

Рад је „уживање", каже Роуз, зато што уједињује ентузијастичне локалне волонтере.

Они одрже састанак о безбедности и баце се заједнички на посао.

Грин венчер, еколошка непрофитна организација из Онтарија, у Канади, инспирисана је делимично пројектима отплочавања из Портланда.

Ђулијана Касимири, извршна директорка, објашњава како су она, њене колеге и волонтери почели да убацују минијатурне вртове са све аутохтоним дрвећем у оронулу четврт у граду Хамилтон.

„Раније је то било место кроз које бисте најрадије само ужурбано прошли", каже она.

„Сада има места на којима бисте се радо зауставили или проћаскали. Сели и читали новине."

Погледајте и ову причу:

У Хамилтону, поплаве могу да изазову да се канализација помеша са отпадним водама које се уливају у језеро Онтарио, које је извор пијаће воде за град.

Грин венчер и друге локалне организације желе да смање шансе да се то догоди, каже Касимири.

Они доживљавају отплочавање као кључну тактику.

Студије су свакако показале да непробојне површине у вртовима као што је бетон повећавају ризик од поплава у урбаним крајевима.

Роуз каже да се захваљујући напорима њене групе у Портланду око 24,5 милиона галона кишнице преусмерава сваке године да не уђе у атмосферски одвод.

У Левену, у Белгији, само 2023. године, Баптист Влеминк, који предводи левенски пројекат адаптације на климу по имену Животни пакт, рачуна да је уклањање 6.800 квадратних метара чврсте површине омогућило упијање додатних 1,7 милиона литара воде у земљу.

„Уз климатске промене, екстремно обилне падавине ће постати чешће и зато отплочавање није нешто што је лепо имати већ је и нужда", додаје Касимири.

Питање је да ли су власти одговорне за градове и планирање свесне овога.

У већини делова света, отплочавање и даље може да се опише као маргинална активност.

„Биће нам потребно улагање са много више нула", каже Тами Кросер са Универзитета РМИТ, из мелбурнског Центра за урбано истраживање.

Иницијативе потекле из заједнице по принципу „уради сам" на друмовима и у локалним улицама уз дозволу града су фантастичне, додаје он, али је још боље отплочавање и озелењавање доживљавати као увођење нове врсте инфраструктуре у град.

Оно захтева исти ниво планирања и инвестиција као, на пример, нова железничка пруга.

У Европи су, макар, неке општине почеле озбиљно да се односе према отплочавању.

Становници Лондона у Великој Британији се, на пример, подстичу да отплочавају своје баште.

Град Левен у Белгији каже да је прихватио отплочавање - или „онтарден" - на велика врата.

Приградска четврт Спансе Крон, дом за око 550 људи, једна је од најновијих мета иницијативе отплочавања и враћања природе коју предводи град.

Планови подразумевају уклањање значајних количина асфалта из стамбених области и приморавање аутомобила да деле исти део пута са пешацима и бициклистима.

„Проширујемо обим, бирамо тим посвећен отплочавању", каже Влеминк.

Такви пројекти морају да задовоље потребе свакога у граду.

Влеминк каже да се, да би помогли људима са нарушеним видом или са проблемима са кретањем, нагласак за отплочавање ставља на некоришћене делове пута или тротоара а да се сасвим довољно простора - више од метра - издваја на тротоарима да би људи имали довољно простора.

Постојећи тротоар који је остављен такође се обнавља да би се осигурало да нема избочина или неравнина.

У ситуацијама у којима се тротоар потпуно уклања, за заједничку употребу друмова у непрометним четвртима, Влеминк каже да тимови за отплочавање уводе мере за смањење брзине аутомобила.

И Дипејв у Портланду и Грин венчер у Онтарију кажу да сарађују са заједницама да би осигурали да су задовољени захтеви приступачности.

Касимири помиње скорашњи пројекат који је заменио испуцали, неравни тротоар жбуњем и поравнатим стазама између.

Међу иницијативама које је покренуо Левен је и „такси за плочице" - мали камион који ће званичници радо послати до ваше куће да можете да убаците бетонске плоче или калдрму које сте уклонили из свог врта.

Материјал се касније поново искоришћава уместо да се баца, каже Влеминк, који додаје да је Левен издвојио неколико милиона евра за финансирање пројеката отплочавања и поновног увођења природе као што је овај.

А то није све.

Од јануара 2024. године, инвеститори у Левену су морали да демонстрирају да свака киша која падне на нове или значајно реновиране домове може да се сакупи и поново искористи на лицу места или филтрира у башту поседа уместо да се гомила и изазове поплаву.

Ако инвеститори не могу да докажу да су њихови нацрти спремни за екстремне падавине, неће бити одобрени, каже Влеминк.

Француска је такође озваничила отплочавање, каже Гвендолин Грандин, еколошкиња при регионалној агенцији за биодиверзитет Ил-де-Франс.

Национално, француска влада је издвојила 500 милиона евра за урбано озелењавање - што обухвата отплочавање али и постављање зелених зидова и кровова, на пример.

Део мотивације је да се градови и места учине отпорнијим на летње топлотне таласе, који су тешко погодили делове Француске последњих година.

Неки од пројеката који су тренутно у току су значајни по обиму, као што је бивше паркиралиште близу шуме у париској области.

Отплочана је област од 45.000 квадратних метара - некада мешавина асфалта, стаза и бетона испресецана травом.

Сада без тврде површине, земља се преобликује тако да уведе има падине и улегнућа који задржавају воду, а ускоро ће преко читаве области бити посађено и растиње.

У Кросеровом властитом Мелбурну, он и колеге проучили су потенцијална места доступна за враћање природе, кад би хиљаде паркинг места биле отплочане и претворене у минијатурне баште.

У студији из 2022. године, симулирали су ефекат заснован на низу сценарија - од којих најамбициознији подразумевају уклањање половине отворених паркинг места у граду, њих око 11.000.

Кросер тврди да у Мелбурну има сасвим довољно доступних паркинг места ван улице, на пример у приземљима зграда, да би се осигурало да људи неће остати без места на ком могу да оставе возило - али ти унутрашњи паркинг простори би морали да постану доступни јавности.

„Основни принцип је без нето губитка приступа паркингу", каже он.

„А добили смо 50-60 хектара зеленог простора који хлади град и спречава поплаве."

Делује мало вероватно да мали џепови природе распршени ту и тамо у великом граду као што је Мелбурн могу да буду толико значајно корисни по свет дивљих животиња, али Кросер каже да су ови фрагменти станишта кључни.

Они омогућују врстама да се крећу и излазе на крај с окружењем које је, кад се све сабере и одузме, веома другачије у односу на оно у ком су се развили.

У њиховој студији из 2022. године о отплочавању у Мелбурну, Кросер и његове колеге су укључили моделовање које је сугерисало да би скромни раст зеленила омогућио врстама као што је пчела са плавим пругама да лете по много широј области урбаног станишта него икад пре.

Роуз се слаже са Кросером, да би отплочавање могло да промени свет, читави градови и читаве државе би морале у потпуности да га прихвате.

Али она истиче да, да би стигле до те тачке, заједнице морају да се изјасне да је то оно што желе.

„Све почиње са људима који приморавају владе и започињу ову расправу на малом, локалном нивоу", каже она.

„Тако се то на крају прими."

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]