Београд, саобраћај и „Борба за Земун": Зашто су Земунци против изградње паркинга на кеју

Две гитаре и хармоника уживо забављају становнике београдске општине Земун и стотинак јасенова на великој ливади код једног од „Белаћа" - пет белих солитера недалеко од обале Дунава.

Не, није 1. мај, нити било који други празник, већ протест.

Становници Карађорђеве улице у Земуну, недалеко од кеја, већ два месеца протестују против најаве изградње великог паркинга у комшилуку.

„Паркинг није ни намењен нама, већ извођачима радова и власницима сплавова на Дунаву", тврди за ББЦ на српском Александар Ђенић, један од покретача протеста.

Тамара Маричић из Института за архитектуру и урбанизам Србије, каже да је ситуација око изградње паркинга на Земунском кеју „компликована и вишеслојна".

„Испреплитана су питања важећих урбанистичких планова чије се одредбе не поштују, проблема недовољно зелених површина у граду и неконсултовања локалног становништва о тако значајним изменама које им одузима и иначе скромно зеленило", наводи.

Из Општине Земун су почетком априла најавили да ће „на запуштеној површини" од 4.700 квадратних метара, бити изграђен паркинг од „око 140 места".

Како наводе, тиме ће бити „превазиђен проблем недостатка места за паркирање у централном делу Земуна".

Протест у Земуну није изолован случај, јер Београђани у последње време све чешће протестују због еколошких питања.

„Ово је само један од примера масовне узурпације зелених површина, непоштовања планске процедуре и игнорисања потреба грађана", каже Ива Чукић, архитекткиња из организације Министарство простора.

Иако људи из околних зграда кажу је да проблем паркирања у велики, паркинг на том месту не желе, а „запуштену површину" називају „једином зеленом оазом у близини".

„Чим крене лепо време, кеј буде препун и онда ту проводимо највише времена - увек буде деце, кучића, увек је живо", каже за ББЦ на српском Ана Радаковић, која живи у близини.

Из Града Београда, Општине Земун, као ни из ЈКП „Паркинг сервис", до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја о изградњи паркинга.

Шта се десило?

На порталу Општине Земун, 2. априла објављена је вест: „Ускоро нови паркинг простор у Земуну",

Како се наводи, паркинг ће бити изграђен на зеленој површини поред вртића Мала сирена, а инвеститор је ЈКП „Паркинг сервис".

Станари околних зграда ће имати „повлашћено паркирање", наводе, додајући да ће „површина према вртићу бити преуређена у нови зелени појас".

„Чули смо за то из медија, што је благо речено скандалозно - нико ништа није питао нас који овде живимо", наводи 30-годишњи Ђенић.

Земунци из „Белаћа" убрзо су се окупили и настала је иницијатива „Борба за Земун", a са њом и протести.

На месту најављеног паркинга, почетком априла, посадили су 100 садница белог јасена, одржавши касније ту и свирку.

„Била је манифестација Песма за јасенове, дошли су наши Земунци музичари да свирају", објашњава Ђенић.

Како наводи, у пет солитера живи између 2.000 и 2.500 људи и већина је против паркинга на том месту.

„Земунци су показали солидарност и вољу да обране оно што је њихово", навео је на Фејсбуку.

У „Белаћима" је у току прикупљање потписа против најављеног паркинга, а Ђенић истиче да их до сада имају око 1000.

Због чега су Земунци против изградње паркинга?

Ана Радаковић има 28 година и целог живота је у Земуну.

„Земун је мој крај увек био, овде сам ишла и у основну и средњу школу", каже,

У „Белаће" се доселила 2013. и време често проводи са Лолом, њеним псом, играјући се на ливади испред зграде.

Због тога је против изградње паркинга.

„Станари би и даље имали проблем, чак би још више људи кренуло колима на кеј, а ионако често буде огромна гужва и све буде пуно.

„Која је поента Дунава, ако ћемо сви аутомобилом да улетимо у њега?"

Изградња паркинга није у складу са важећим Планом детаљне регулације из 2009. године, каже Тамара Маричић из Института за архитектуру и урбанизам, која се бави просторним планирањем.

„Према том плану на тој површини планирана је изградња школе - то значи да не постоји правни основ за издавање грађевинске дозволе за изградњу паркинга", наводи она.

Поред школе на том месту могуће је изградити још само објекат намењен за културу или спорт, додаје се.

Архитекткиња Ива Чукић истиче и да је истим планом у непосредној близини предвиђена изградња јавне гараже од 240 паркинг места - више него што се сада планира.

„Дакле, ако је то тако, због чега се постојећи и важећи планови не реализују и не поштују, већ се по граду гради потпуно произвољно и мимо важећих планова", наводи.

Поред свега тога, тврде Земунци, изградња паркинга би „нарушила читав један екосистем", јер на месту потенцијалног паркинга има много јежева и других животиња.

Незадовољни становници су покушали да ступе у контакт са надлежнима, објашњава Александар Ђенић, један од организатора протеста.

„Послали смо допис Општини Земун, као и свим надлежним градским институцијама, али одговоре углавном нисмо добили", наводи.

Шта кажу званичници?

За сада се не оглашавају.

Станари наводе да су одговор једино добили из Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда.

У мејлу из секретаријата се наводи да је спорна парцела власништво града Београда, као и да је „јасно да је намена површине јавни парк", што треба да остане све до евентуалне изградње школе.

„Секретаријат за заштиту животне средине у потпуности подржава вашу иницијативу", наводи се у одговору секретаријата на допис станара.

Из градске управе до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја због чега је одлучено да се паркинг баш ту изгради, колико би он допринео решавању проблема паркинга на кеју, колико би коштао, да ли ће и када почети радови, као и да ли је било разговора са станарима.

Из Општине Земун су нас прво упутили на ЈКП „Паркинг сервис", истичући да су они инвеститори, а касније на питања није одговорио Мирослав Гајић, председник Скупштине општине Земун.

Никаквих реакције на питања није било ни из „Паркинг сервиса".

До сада су се о читавом случају огласили само из опозиционе Иницијативе „Не давимо Београд", наводећи да зелена површина мора остати јавни парк.

Како решити проблем паркирања на Земунском кеју?

Кеј ослобођења једно је од најпопуларнијих шеталишта у Београду и многи воле шетњу од Гардоша до Бранковог моста.

То често значи да је на кеју веома тешко наћи паркинг место.

„Тај проблем је стварно огроман", каже Радаковић.

„Кад је лепо време, а посебно од петка до недеље, буде пакао - сви хоће на кеј и буде беспоштедна борба за паркинг место", додаје.

Ту, каже, често највише испаштају они који живе недалеко од кеја.

„Паркинг око солитера није зониран, не наплаћује се и многи желе баш ту да оставе аутомобил, што станарима ствара додатне проблеме", каже.

Проблема са паркингом у Карађорђевој улици је било и крајем 2020. године, када је неколико паркинг места и укинуто, пишу Новости.

Неки за то нису знали, па су добили и казне за непрописно паркирање, иако већ дуго ту остављају аутомобиле.

„Нико није против новог паркинга, само нећемо да буде на том месту - немојте нам узимати ово мало зелене површне коју имамо", каже Ана.

„Људи који ту живе су наравно за решавање проблема паркирања, али желе и они нешто да се питају", додаје Ђенић.

Урбанисткиња Ксенија Радовановић каже за ББЦ да се проблем недостатак паркинг места у Београду не може решити преко ноћи.

Она истиче да „измишљање нових паркинг места дугорочно доприноси повећању броја аутомобила на улицама".

„Потребно је посветити се развоју функционалног система јавног превоза и то испратити постепеним и системским обесхрабривањем коришћења приватног аутомобила", наводи.

Тамара Маричић из Института за архитектуру и урбанизам Србије, додаје да се то може урадити рестриктивним мерама, попут драстично скупог паркинга, као и елиминисањем саобраћаја из централних градских зона.

Међутим, истиче Радовановић, политичари се „традиционално окрећу брзим решењима за прикупљање симпатија гласача".

„Срећом, грађани показују више свести, па стављени пред избор 'зеленило или паркинг', бирају зеленило", наводи она.

Зашто протестују становници широм Београда

Становници Београда протеклих дана протестовали су и у бари Рева, на левој обали Дунава, недалеко од насеља Крњача.

Како наводе, камиони на месту које је станиште птица од међународног значаја већ дуже време истоварују грађевински шут, што прети да прерасте у еколошку катастрофу.

Протесту се придружила и глумица Светлана Цеца Бојковић, која је стала испред једног камиона и блокирала му пролаз.

У марту је буру изазвао и нови план детаљне регулације Митићеве рупе на Славији, где се тренутно налази парк, а којим се предвиђа изградња више од 9.000 квадрата стамбеног и комерцијалног простора.

У јулу прошле године протестовало се због најаве изградње стамбеног и пословног комплекса у парку Кошутњак, као и градње на Великом ратном острву.

„Последњих деценија се сусрећемо са инвеститорским урбанизмом, па су због све веће градње и недостатка регулативе која би то онемогућила и санкционисала, нарочито на удару такозване слободне стамбене зелене површине", каже Тамара Маричић.

„То је пре свега проблем колизије приватног и јавног интереса, али и уплитања политике и моћних инвеститора", додаје.

Урбанисткиња Ксенија Радовановић истиче да су „гужве у Београду све веће, да је зеленила све мање и да је ваздух све лошији".

„Од нас се за то време тражи да славимо Београд као град кранова и није изненађење што расте отпор према даљој изградњи", каже.

Она указује и на то да је према званичним подацима - Плану генералне регулације система зелених површина - тек 12 одсто територије Београда покривено шумама и зеленилом, а три одсто чине паркови, скверови, шеталишта уз реку.

Исти тај план, наводи архитекткиња Ива Чукић, приликом изградње нових насеља и комплекса, прописује обавезна 23 метра квадратна зелених површина по становнику

„То се у пракси потпуно игнорише и постојеће зеленило никако није довољно за потребе скоро двомилионског града", каже Чукић.

Шта даље?

Земунац Александар Ђенић каже да се њихова борба наставља.

„Крајем месеца ћемо Општини Земун предати иницијативу за промену одлуке o изградњи паркинга - кад им доставимо довољан број потписа мораће о томе да дискутују", сматра.

Како наводи, у борби ће користити све легалне методе и неће дозволити да булдожери ишчупају младе јасенове.

„Не могу да замислим ситуацију да неко хапси родитеље са децом и људе који ту живе само да би реализовао сулуди и нелегални план", каже.

Тамара Маричић каже да већина градова у развијеним земљама тежи побољшању квалитета свих елемената животне средине - ваздуха, више зеленила, подземних и површинских вода.

Изградњом паркинга корист би имао само „Паркинг сервис", додаје.

„С обзиром на то да да дуж кеја већ постоје паркинг места, а улица је прилично уска, непотребно би се створиле додатне гужве.

„Деца из вртића поред била би изложена већој количини издувних гасова и опасности од повећаног тока саобраћаја у непосредној близини", наводи.

А Земунци из „Белаћа" планирају нове манифестације.

На њима ће бити и Ана.

Како каже, нико не жели да се свађа, већ људи само желе да их локална власт чује.

„Ово је много више од политике, ово су комуналне ствари које су буквално мој живот - он врло зависи од тога шта ће ми бити испред куће", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]