Србија и животна средина: Шта значи кандидатура Београда за награду Зелена престоница Европе 2023.

Београд као Зелена престоница Европе 2023? За надлежне је то нормалан корак ка жељи да се Београд сврста уз раме са другим метрополама, док за део јавности представља нелогичан, па и апсурдан потез у време када град месецима има један од загађенијих ваздуха у Европи, а активисти често протестују због уклањања зелених површина.

Образлажући разлоге за кандидатуру, градоначелник Београда Зоран Радојичић у писаном одговору за ББЦ на српском навео да је „важно је да учествујемо и да скрећемо пажњу на еколошке проблемима.

„Желимо да из године у годину остварујемо напредак и да га пратимо", написао је Радојчић.

Поред проблема са загађењем ваздуха, у Београду су претходних годину дана становници протестовали због крчења шуме, могуће градње у резервату природе и планова да паркови буду замењени зградама, док се комуналне воде без пречишћавања испуштају директно у Саву и Дунав.

„Све док јавност мора да брани јавна добра од оних који су одговорни за управљање градом, Београд није спреман за титулу Зелене престонице Европе", сматра Јасмина Шуша активисткиња Иницијативе „Не да(ви)мо Београд" (НДМБГ).

Зелена престоница Европе је престижна награда у области екологије, која се сваке године додељује европским градовима који предводе борбу за заштиту животне средине.

Шта је Зелена престоница Европе?

Ову награду Европска комисија додељује од 2010. године једном граду на Старом континенту, као признање постигнућа у заштити животне средине.

Победник треба да буде инспирација другим градовима и подстакне их да теже урбаној одрживости и еколошким иновацијама.

Градови се кандидују две године унапред, па је тренутно у току избор града који ће ову титулу понети 2023, а међу кандидатима је и Београд.

Ово је други пут да се Београд кандидује и добија статус кандидата, наводи градоначелник Београда.

Београд је показао амбицију да стане у ред са норвешким Ослом надомак којег се налази законом заштићена шума, шведским Стокхолмом где 95 одсто становништва живи на мање од 300 метара од зелених површина и португалским Лисабоном, који се дичи развијеном бициклистичком инфраструктуром.

„Визија коју ја имам за Београд је да достигнемо европске стандарде по питању заштите животне средине и урбане екологије, али људи морају да схвате да се ствари не дешавају преко ноћи - важно је да вредно радимо и да видимо напредак", каже Радојичић.

Мирјана Јовановић, менаџерка пројеката у области енергије, климе и животне средине у Београдској отвореној школи (БОШ) истиче да да се награда „додељује градовима који доследно, годинама и деценијама, унапређују квалитет своје животне средине и имају амбициозне јавне политике у тој области".

Она тврди да „такве јавне политике воде ка томе да неки градови имају изузетно чист ваздух, одлично уређене системе јавног превоза и иновативне начине за прилагођавање на климатске промене.

Последњи у низу победника је француски Гренобл - Зелена престоница 2022. године.

Овај град је награду освојио захваљујући улагањима у озелењавање града, а између осталог је локална власт подстакла становнике да на неискоришћеним градским површинама сами саде урбане баште.

Освајање награде, поред веће медијске пажње и подстицаја за туризам, може да донесе и већа европска улагања кроз грантове и пројекте, наводи се на сајту Европске комисије.

Победник добија и 600.000 евра за пројекте одрживости у области животне средине.

Од градова у региону, до сада ју је освајала само Љубљана, која се овом титулом овенчала 2016. године.

„Љубљана је више деценија радила, а неколико пута [од 2010. - прим. ББЦ] је аплицирала за титулу Зелене престонице док је коначно није добила", подсећа Радојичић.

„Процес је дуг, посла имамо много - желимо да Београд учинимо здравијим и лепшим градом за све нас".

Шта су критеријуми за доделу награде?

Да би понели ову титлу, градови треба да покажу изванредне резултате у 12 области.

То су:

Пријаве оцењује комисија од 12 стручњака.

Жири вреднује и мере које су градови спровели у претходних пет до десет година, као и дугорочне и краткорочне планове, а управо ови критеријуми су проблематични у случају Београда, тврде критичари.

„Београд у протеклој деценији није радио ни на заштити, ни на унапређењу животне средине, чиме би, поред осталог, могао да заслужи поменуту титулу", сматра Шуша из Иницијативе „Не да(ви)мо Београд".

Радојичић, међутим, каже да „напредак дефинитивно имамо" и истиче да се, у погледу квалитета ваздуха, тај напредак огледа кроз Систем за одсумпоравање Електропривреде Србије и гашење котларница у јавним објектима у Београду (од 1.300 је остало само 14, а у 2021. ће бити угашене још три).

Радојичић наводи и да Београду предстоји усвајање Плана квалитета ваздуха за наредних 10 година.

„Планирамо амбициозне пројекте у области модернизације јавног градског превоза, реализације система јавних бицикала, проширење пешачких и бициклистичких стаза и интензиван рад на енергетској ефикасности и гасификацији града", објашњава градоначелник Београда.

Зашто се Београд кандидовао за ову награду?

Радојчић тврди да жели да Београд има континуитет у зеленој политици.

„Хоћемо да покажемо грађанима да имамо визију, ентузијазам, да смо спремни да уложимо много труда да бисмо унапредили еколошки аспект живота у Београду, а на крају и да стигнемо до ласкаве титуле", наводи Радојичић у одговору ББЦ-ју.

Активисткиња НДМБГ Јасмина Шуша, тврди да је „Град Београд место на којем се већ дуго доносе штетне одлуке по животну средину".

Она сматра да „кандидатура није тек непромишљена амбиција градоначелника, већ покушај да се јавност држи у заблуди да води рачуна о животној средини".

„Показатељи стања животне средине јесу вишегодишње активистичке борбе за чист ваздух, јавне зелене површине, рационално управљање отпадом и многе друге које и даље водимо", каже.

Шуша тврди да је „према подацима Агенције за заштиту животне средине, ваздух у Београду прекомерно загађен више од пола године".

„Такав тренд загађења прати главни град већ десет година, а да се никакав значајан помак није догодио у правцу решавања тог проблема, ова кандидатура делује потпуно неосновано", истиче.

Кандидатура би могла да буде „искрена намера управе града да унапреди квалитет животне средине за Београђане", сматра Мирјана Јовановић из БОШ-а.

Међутим, примећује да „за постизање тог циља није била неопходна кандидатура" и да Београд већ има важан плански документ - План генералне регулације система зелених површина.

„Он даје одличну основу за стварно унапређење животне средине у Београду, под условом да се заиста поштују намере овог Плана", наводи.

Јовановић се нада да је „кандидатура израз намере управе Града да се озбиљније и одговорније бави унапређењем животне средине", али каже и да не очекује да Београд добије награду.

„Помогло би ако би управа Града доследно спроводила јавне политике у области животне средине, ако би полагала рачуне грађанима о томе какви су резултати тих политика и ако би грађане истински укључивала у доношење одлука", каже.

Она подсећа да је у току припрема за израду „најважније јавне политике града Београда" - новог Генералног урбанистичког плана.

„То је прилика да управа пита Београђане о суштинским одлукама - да ли желе да Макиш буде водоизвориште или урбанизована зона или да Кошутњак остане шума или постане стамбени комплекс".

Ко су остали кандидати за награду?

Београд је за титулу Зелене престонице Европе 2023. у конкуренцији са још 15 градова.

Поред главног града Србије, учествују још три града са Балкана - Загреб, Скопље и Софија.

Међу кандидатима су још Каљари (Италија), Даблин (Ирска), Газинтеп и Измир (Турска), Варшава, Гдањск, Ржежов и Краков (Пољска), Хелсингбор (Шведска), Кошице (Словачка), Талин (Естонија) и Логроњо (Шпанија).

Проглашење финалиста очекује се у априлу, док ће победник бити проглашен септембра 2021. године.

Погледајте видео о еколошком активисти који се вратио из иностранства у родно Скопље

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]