Преступна година: „Нико не воли рођендан као ми”

Када би се године живота рачунале сваке преступне, Александар Алексић би и даље био малолетан.

„Стално се вадим да сам пубертетлија заробљен у телу одраслог човека и да пуним 14 година, па ми је то олакшавајућа околност", говори зајечарски доктор, рођен 1968, за ББЦ на српском.

Алексић је један од око пет милиона људи рођених 29. фебруара који се јавља сваке четврте, преступне године, каква је и 2024.

Шансе да се човек роди на овај дан су 1:1.461.

Ђоакино Росини, италијански композитор из 19. века, васељенски патријарх Вартоломеј Први, амерички репер Џа Рул (Ja Rule), шпански премијер Педро Санчез као и Стјепан (Стефан) Митров Љубиша, писац и политичар из Будве, неки су од оних који су рођени на преступни дан.

Слављеничка традиција од студентских дана

За 56-годишњег ендокринолога Александра Алексића чињеница да је рођен 29. фебруара, „није ништа специјално", али код других, то сазнање изазива одушевљење, па и неверицу.

„Људи се изненаде да су срели тако неког, па се питају: 'Да ли је могуће, шалите се, Ви сте први кога сам упознао.'

„Било је и ситуација кад кажу - овај датум не постоји", каже доктор осмехујући се.

Током живота је, каже, упознао само две особе рођене 29. фебруара.

Пријављујући се на рецепцији једног златиборског хотела где је одсео током лекарског конгреса, упознао је жену рођену не само истог дана, већ и исте године - 1968.

„Пошто радим у ординацији на Високој струковној медицинској школи у Ћуприји, имам и студенткињу рођену 29. фебруара, па једно другом сваке четврте године честитамо рођендан", каже Алексић.

Како је прослављао рођендане у основној и средњој школи не памти, али се једна студентска традиција одржала до данас.

„Више од 20 година рођендан славим у кафани код Књажевца уз друштво са факултета, њих четрдесетак, и породицу", каже доктор интерне медицине из суседног Зајечара.

Са неким пријатељима и колегама који живе у другим градовима Србије се тако виђа сваке преступне године, управо на његов рођендан.

„Неки су ме питали: 'Па што баш у четвртак, је л не може у петак или суботу?'

„Ја кажем: 'Не може, чекам рођендан четири године и сад ћу баш да га померам за викенд'", прича Алексић кроз осмех.

'Идемо поново, из почетка'

Баш као и Алексић, током простих година, рођендан 1. марта прославља и његова суграђанка Анђела Михајловић.

„Интересантна ми је та чињеница, волим што сам рођена тада, иако немам сваке године рођендан", каже апсолвенткиња Факултета политичких наука у Београду за ББЦ на српском.

У детињству се често питала где рођендан нестане у наредне три године, па су се родитељи трудили да јој објасне.

„И вероватно су ми причали да сам, ето, посебна јер нема много људи рођених 29. фебруара", каже Михајловић.

Дан њеног рођења је неретко повод за „почетак разговора", открива 24-годишња Зајечарка.

Следе бројна питања, али и шале, рецимо да 2024. пуни шест година, или да је увек најмлађа у друштву.

Прегршт сличних реакција и коментара стижу и са шалтера приликом предаје личне карте, што каткад зна да постане напорно.

„Некад будем у фазону 'идемо поново испочетка', али се углавном насмејем јер нисам тај тип, волим и да се нашалим, па ми не представља проблем", смеје се Михајловић.

'Некако између'

Ове године девети пут свећице на торти гасиће и Чедомир Миљковић.

„Када није преступна (година), моја теорија је да треба да се слави 28. фебруара на 1. март, некако између, када као пада 29. фебруар.

„У преводу, весеље од два дана. Али то никада нисам радио, обично буде дан после", прича београдски ди-џеј, познатији као БКО, рођен 1988.

Међутим, каже да како стари, тако и еуфорија за рођенданом слаби - осим ако не пада за викенд, па се лати организације „званичног и приватног" славља.

Тако је било 2020, када је са осам година старијим пријатељем, такође ди-џејем, рођеним истог датума, направио журку на два стејџа у једном београдском клубу.

„То је посебно обележено, а овако ми није битно толико.

„Евентуално за наредни, јубиларни 40, а заправо 10. рођендан, будем нешто осмислио", додаје.

Упркос скромном ставу према рођендану, сваког 29. фебруара Миљковић, хтео-не хтео, буде у центру пажње, што га „некако ипак чини мало посебним".

„Када ме полиција заустави и види 29. фебруар, промени им се расположење и одмах осмех на лице".

Лакшу главобољу задају му само друштвене мреже.

Нервира га што Фејсбук пријатељима приказује 28. фебруар као дан рођења, па сви похитају да му тада честитају.

„До неког тренутка сам објашњавао, а после дигао руке, само се захвалим."

(Скоро) све о 29. фебруару

Појава преступног дана, као и године, сеже до последњег века пре нове ере и реформе календара Јулија Цезара у старом Риму.

Тежило се усклађивању календарске године, која има 365 дана, и соларне.

Соларна (сунчева), односно тропска година, траје колико и Земљина револуција, кретање планете око Сунца - 365 дана, пет сати, 48 минута и 45 секунде.

Ову разлику сваке четврте године надомести додатни, преступни дан - 29. фебруар.

Али изгледа да није од почетка било тако.

Према наводима енглеског професора математике Ијана Стјуарта, фебруар је у време Јулија Цезара имао 30 дана, али му је неколико одузето и додато тада најкраћем месецу, августу.

Ова промена је наступила током власти цара Октавијана Августа који је наводно био љут што његов месец има само 29 дана, а јул, назван по његовом претходнику, 31.

Поред јулијанског, преступна година од 366 дана задржана је и у грегоријанском календару из 1582. године, који данас користи већи део света, као и Србија.

За 29. фебруар се везују различити обичаји и сујеверја.

У Ирској жене просе мушкарце на преступни дан, док се у Грчкој не саветује склапање брака током ове године, а нипошто 29. фебруара.

У Шкотској је владало веровање да се на преступни дан вештице окупљају како би чиниле разне пакости, а има и Шкота који сматрају да ће децу рођену тог дана пратити лоша срећа.

Радост на 'непостојећи датум'

Јелена Јоцић каже да се, „као и сви рођени на тај непостојећи датум", изузетно радује када коначно дође.

„Нико не воли рођендан као ми рођени 29. фебруара.

„Славим га навелико, као свадбу", говори 32-годишња Сомборка која живи у Београду.

Али није присталица мартовских честитки, већ оних које добија 28. фебруара, последњег дана у њеном месецу.

„Стижу и целе недеље, пошто нико не може да погоди који је адекватан дан", објашњава Јоцић за ББЦ на српском.

Родитељи су, каже, заслужни што је одувек волела рођендан јер су се „увек трудили да буде изузетно специјалан", а онда су то прихватили и пријатељи.

„Правили су ми формацију у броју шест, а за седми сам добила фотографије са друштвом и мојим псима у облику те цифре", сећа се Јоцић, која води фондацију једне српске кладионице.

Због 29. фебруара никада није имала бирократске или административне проблеме.

А ни приликом регистрације на сајтовима, где прво одабере преступну годину, а затим дан.

„Баш га волим, као и туђе рођендане.

„Ако ништа, барем ћу се увек осећати младо и понашати у складу са сопственим годинама", каже задовољно Јоцић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]