Корона вирус, ментално здравље и Нова година: Како бити сам током празника (и уживати)

Сат откуцава поноћ, сипали сте чашу вина. Али немате са ким да се куцнете, пожелите једно другом срећнију, мирнију, лепшу нову годину, немате кога да загрлите, пољубите.

Осврћете се око себе - празна фотеља, телевизијски програм трагично досадан. Све изгледа безнадежно и депресивно.

Да, корона вирус је у 2020. обуставио апсолутно све, па и празнике, због чега ће многи током Нове године и Божића бити сами.

Не можете ни на неку журку на отвореном, јер прослава и великих окупљања овог пута неће бити - корона не мари за дочеке и празнике.

Како против усамљености

Иако празници представљају време славља, код многих могу појачати осећај туге и усамљености.

„Искуства психотерапеута показују да сезона празника и иначе може да изазове депресивна расположења и разна питања о себи, а притисак је додатно већи због ових околности", каже за ББЦ на српском психотерапеуткиња Ана Перовић са портала Психобрлог.

То не значи да треба да падате у очај и да се одрекнете свега.

„И даље можемо свечано украсити дом, наместити га да се осећамо пријатно и ушушкано, урадити нешто лепо за најближе - како бисмо задржали блискост, која је врло важна", каже психолошкиња Тамара Џамоња Игњатовић за ББЦ на српском.

Ан Мари Ћурчић из иницијативе За тебе важно је, која се бави менталним здрављем, каже за ББЦ да се не треба либити од тражења помоћи стручне особе.

„Није срамота, не треба да се стидимо и плашимо да кажемо 'ок, тешко ми је, не могу да сам да се носим са овим'. Треба да се оснажимо да разговарамо једни са другима и да поделимо то што осећамо".

Безбедност

Број преминулих, број заражених, број људи на респираторима, полицијски час, карантин, поздрављање лактовима, без грљења…

Превише тешких ствари за једну годину.

„Људима је потребно да нешто лепо доживе и ураде за себе у овим временима, после дуге и напорне године, испуњене неизвесношћу", каже Џамоња Игњатовић, професорка Филозофоског факултета у Београду.

Она каже да је прослава Нове године је симболични чин растајања са претходном ружном годином, као и обележавање новог почетка и наде да ће следећа бити боља.

„А и стварно нам свима недостају ти радосни тренуци - да та радост не би имала негативне ефекте, треба да будемо одговорни, не смемо ни себе ни друге да доведемо у опасност", упозорава Џамоња Игњатовић.

Одлуком власти, из здравствених разлога и спречавања ширења епидемије корона вируса, 31. децембра и 1. јануара ресторани и кафићи радиће до 18 сати, а прехрамбени објекти до 20 сати.

Неће бити организованог дочека Нове године.

„Важно је да имамо на уму да се нечега привремено одрекнемо зарад дугорочних срећнијих тренутака", каже Џамоња Игњатовић.

Ан Мари Ћурчић истиче да се уз помоћ технологије и паметних телефона може превазићи физичка дистанца.

„Један обичан позив то може да уради, а да не говорим о разним апликацијама.

„То је један од начина на који можемо да останемо у контакту са ближњима ако не можемо физички да будемо присутни", наводи.

Како бити сам током празника

Самоћа током новогодишњих празника је проблем у читавом свету, посебно ове године.

Због тога је ББЦ уз помоћ стручњака из области менталног здравља саставио низ савета како да вам буде лакше.

Уколико сте љути због тога што су вам сви новогодишњи планови уништени, то је у реду.

„Живимо у невероватним околностима и мислим да људи имају свако право да буду љути, разочарани и тужни", каже Хелен Расел, ауторка књиге Како бити тужан.

„Потискивање негативних мисли нема смисла - врате вам се са осветом", додаје.

Како каже, многи тешко прихватају промене, тако да је уобичајено ако се осећате лоше.

Са тим је сагласна и Ан Мари Ћурчић.

„После девет месеци епидемије у Србији, природно је да смо и љути, то указује на оно што Светска здравствена организација назива пандемијским умором.

„Свима нам је преко главе и приче о корони и мера, природно је да постоји неки замор материјала. Потпуно је природно да се осећамо тако како се осећамо".

Ипак, она истиче да је важно да „будемо у стању да препознамо те емоције".

„Сви смо у истом лонцу, сви се мање или више исто осећамо. Страшне ствари се дешавају око нас и тешко је све то прегурати", истиче.

Можда сте очекивали велику, дивну прославу, али то се, нажалост, неће догодити.

Марта Милс сваки Божић проводи сама.

Раније је, каже, мрзела празнике, али сада не може да дочека да тај дан има само за себе.

Прихватање да ће празници бити другачији је кључно, истиче.

„Промените правила и планирајте нешто другачије, нека то буде дан када ћете максимално угодити сами себи", каже Милс.

Ако постоје одређене ствари без којих током Нове године и Божића не можете, а којих ове године неће бити, можда би могла да помогне - пауза.

Замислите да је све то што волите само паузирано, а не укинуто, што значи да ће се вратити једног дана.

Што пре, надамо се.

Немојте да се пробудите не знајући шта ћете даље радити.

„Ја често морам да се суздржим да не испланирам све сувише рано", каже Марта.

Како наводи, дан подели на неколико целина током којих се све зна - шта за доручак, када је време за читање, када за шетњу, када за филм, а када за телефонски разговор са породицом.

„Обезбедите нешто добре хране, можете имати видео чет или се дописивати са људима који су вам драги", каже Марта.

А можете да испланирате и нешто лепо за после празника - ако имате нешто чему ћете се радовати, то би могло да направи разлику.

Стручњаци такође саветују да пре празника колико-толико уредите ваш дом.

То може да значи постављање божићних украса, додатних фотографија, или једноставно мало сређивања и чишћења.

Проведите дан бавећи се нечим што вас чини срећним - јутарње трчање, видео игре, слагалице, топла купка, добра књига… Или једноставно проведите дан у пиџами.

Купите себи поклон, нешто што сте увек желели.

Могли бисте чак и да га упакујете у украсни папир, па да га после распакујете.

„Волим да имам лепе божићне мирисне свеће. Све се своди на то да будете добри и нежни према себи", каже Марта.

Уколико постоје људи са којима бисте волели да се чујете, то можете преко телефона или видео позива.

А уколико се осетите изоловано пробајте да изађете мало напоље.

Софи Скот, професорка когнитивне неуронауке на Универзитетском колеџу у Лондону каже да је излазак напоље, чак и у обичну кратку шетњу, „једна од најбољих ствари које можете да урадите за ваш мозак и расположење".

Марта је сагласна.

Уколико волите прасетину или јагњетину, уживајте.

Уколико мрзите прасетину или јагњетину - купите нешто друго.

Не постоје правила шта би требало, а шта не би требало да једете, тако да купите нешто што заиста волите.

На крају крајева, можете да одлучите да ове године уопште не обележите новогодишње празнике.

Нека то буде само још неколико дана у години, што би могло да буде лакше него да га славите сами.

Марта каже да је важно схватити да Божић траје само један дан и да ће убрзо све бити готово.

„То су само 24 часа и неће трајати довека. Чак и ако имате најгори дан, увече ћете отићи у кревет и кад се пробудите Божић ће бити готов".

Зашто су празници за неке стресни?

Један од разлога је „комерцијализација празника", каже психотерапеуткиња Перовић са Психобрлога, портала који се бави менталним здрављем.

Због тога је, истиче, створена слика о томе како би требало да проводимо празнике и како да се осећамо током њих.

„То можемо да видимо у филмовима и рекламама - увек је безбрижна и хармонична атмосфера, а сви су окружени људима које воле", наводи.

„Код многих то није тако, па људи због притиска да испуне та очекивања упадају у неку врсту депресивних расположења", додаје.

Други разлог би могла да буде сама чињеница да се година завршава, па многи сумирају период који је иза њих.

„Ту може бити криза на личном плану, процена себе, питања о смислу живота, где сам, куда идем и сличних тема које могу да доведу до незадовољства".

Перовић истиче да су због тога ауторке Психобрлога окупиле групу психотерапеута који ће током празника донирати једну сеансу свима којима је то потребно.

„Било је доста пријава, већина термина је већ попуњена", каже она, додајући да једна сеанса не може ништа да промени, али може да буде добар први корак.

„Ово видимо као неку врсту искорака струке ка људима, да људи знају да нису сами", истиче.

Како прославити сам, али у друштву?

Иако смо на то навикли ранијих година, велике прославе и бука нису једини начин да се нешто прослави.

„Лепи тренуци интимности у уском породичном кругу су такође вредни прослављања", наводи Џамоња Игњатовић.

Можемо организовати онлајн дружење са пријатељима, играти квиз или заједно слушати музику и веселити се, свако из свог дома, каже.

„Можемо позвати и неколико пријатеља које толико добро и дуго знамо и знамо њихово кретање, да знамо да смо безбедни са њима", каже Џамоња Игњатовић.

Ако се неко осећа усамљено или депресивно, не можемо и не треба да се љутимо на њега, већ да разумемо њихове потребе, додаје.

„Ко се осећа лоше неће помоћи себи ако почне да се понаша ирационално да би се изборио са депресивношћу.

„И за те људе је важна комуникација и уживо, излазак напоље, шетња с пријатељима или онлајн дружење.

„Морамо да разликујемо физичку и социјалну дистанцу, нико не саветује друштвену дистанцу, људи треба да остану повезани на све могуће начине", напомиње психолошкиња.

Пошто ситуацију не можемо да променимо, можемо да нађемо нов начин да обележимо традиционалне празнике, каже Ан Мари Ћурчић.

„Нико не каже да морамо да Нову годину и Божић обележимо баш тако и тако - јесте то симболично кад се окупљамо са породицом и ближњима, али можемо да смислимо неке друге, нове традиције.

„Можда то не мора да буде баш 31.12, биће прилике за славље када ово барем донекле прође, када буде могуће да се више дружимо.

„А у крајњој линији можемо да се нађемо напољу, не морамо да седимо у затвореном".

Шта даље?

Нова година и Божић ће проћи, мораће и корона једног дана, али ту борба није готова.

Владимир Ђорђевић, директор Центра за заштиту менталног здравља Клиничког центра Ниш, изјавио је да се по завршетку пандемије корона вируса очекује знатан пораст менталних поремећаја, преноси Бета.

Како каже, током криза се људи „отцепе од емоција, држе психолошке границе чврстим и потпуно су у функцији борбе за преживљавање".

„Када све прође, онда се те психолошке границе опусте, све те емоције испливају на површину и направе велики проблем.

„Онда имате пораст свих врста кризних стања, пораст анксиозних поремећаја, депресија, посттрауматских стања и видећемо чега све још", изјавио је Ђорђевић.

Ан Мари Ћурчић понавља важност обраћања стручним особама у тим ситуацијама.

„Оно што је најважније је да просто оснажимо и сами себе и ближње да потражимо психолошку помоћ ако не можемо да се носимо са тешким емоцијама и осећањима.

„Струка је ту, психолози и психотерапеути су спремни да нам помогну."

Неке од стручних установа, саветовалишта и СОС телефона који вам могу пружити помоћ у Србији су:

Клиника за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић

Вишеградска 26, Београд; Телефон: 011/3636400; www.lazalazarevic.rs

Центар Срце

Телефон: 0800-300-303; Мејл: [email protected]; www.centarsrce.org

Радно време је 14 до 23 часова, сви позиви су анонимни и помоћ је бесплатна

Национална СОС линија за превенцију самоубиства

Телефон: 011/7777000; Позиви су анонимни

Додатне адресе и контакте институција и организација у Србији и региону које се баве менталним здрављем можете наћи на овом линку, у групи „За Тебе #ВажноЈе".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]