Корона вирус, будућност и ментално здравље: Планирање будућности као лек против стреса

Прошле недеље су две моје блиске пријатељице званично отказале венчања заказана за другу половину године.

„Знам да је ово одавно требало да урадим", рекла је једна у поруци коју је послала мени и другим деверушама, „али настала би ми рупа у стомаку сваки пут кад бих кренула да пошаљем поруку."

Током прве половине године, због неизвесности око ширења пандемије било је готово немогуће предвидети да ли ће се било шта десити онако како смо замислили.

„Мислим да нам је свима недвосмислено дато до знања да је контрола коју смо мислили да имамо можда крхкија него што смо веровали", каже Шевон Нуперт, професорка психологије са државног Универзитета у Северној Каролини.

Међутим, ставити будућности на листу чекања на неодређено може да буде опасно по ментално здравље.

Студије су показале чврсте везе између неизвесне будућности и анксиозности, а нетрпељивост према неизвесности показало се да има високу корелацију са депресијом.

Зато је, према скорашњој студији коју је у сарадњи урадила Нуперт, важно наставити правити планове - чак и ако се испостави да су били узалудни.

Ако то будете радили, могло би да вам помогне да останете у позитивном ментално расположењу и да вас заобиђе стрес.

На крају крајева, планирање нам је у природи.

„Као људи, ми смо јединствено способни да размишљамо о будућности", објашњава Нуперт.

„Ми смо једина врста која улаже оволико много мождане енергије у планирање унапред", додаје она.

Планирање као одбрамбени механизам

Заказивање ствари може да помогне да одагна стрес пре него што се он деси преко когнитивног процеса познато као „проактивна борба".

„Она садржи бихевиоралне компоненте и мисаоне компоненте", каже Нуперт.

„Бихевиорални пример је кад отворите фонд за хитне случајеве. Мисаона компонента је планирање", додаје.

У њеној студији, Нуперт је пратила више од 200 учесника више од девет година, надзирући како се они боре са свакодневним стресом.

Они који су се упуштали у проактивну борбу - што ће рећи, њихово размишљање било је усмерено ка будућности, а они су антиципирали и планирали како да се боре са потенцијалним недаћама - мање су реаговали на стрес.

Студија би трајала мало више од недељу дана, али Нуперт каже да начела њених налаза могу да се примене на много дуже периоде стреса.

„Планирање уме да буде моћан облик проактивне борбе", објашњава она.

Заказивање будућих догађаја је прихватање да ће будућности бити и да ћете, кад она стигне, ви бити у стању да радите ствари које желите да радите.

Нупорт сугерише да се одаберу ствари „које делују као повратак старом себи".

То може да значи заказивање термина код фризера или маникира, на пример, неког насумичног дана за месец или два, чак и ако нисте сигурни да ћете моћи да постигнете заказани термин.

„То могу да буду веома персонализована искуства планирања", каже она.

„Одлазак у салон или само планирање одласка у салон у сваком је смислу велика брига о себи."

Можете да добијете менталну и емоционалну корист од тога, а да и не ставите конкретне датуме и времена у ваш календар.

Уместо тога, можете да направите списак активности - од баналних до великих животних жеља - које бисте волели да закажете кад ствари постану предвидивије.

Довољно је, каже Нуперт, само „признати које ствари желите да радите - ишчекивања нечег добро заиста је моћна ствар."

Кад имате списак ствари које сте се обавезали да урадите, чак и ако не знате кад ћете их урадити, то је само по себи умирујуће.

Зашто мрзимо недовршене ствари

А опет нам планирање пружа више од нечега чему се радујемо.

То може и да умањи нашу анксиозност направивши ред у нашем когнитивном нереду.

Нашироко прихваћени модел менталне обраде по имену „теорија когнитивног оптерећења", први пут скована крајем шездесетих, указује на то да је људски мозак у сваком тренутку способан да обради ограничену количину информација.

Кад вам неизвесност отежава да постижете ствари, на крају можемо да носимо све те ствари истовремено у нашој глави.

„Ствари које никад нису 'завршене' само крену да се гомилају на наш већ постојећи терет", каже Нуперт.

Тад на снагу ступа оно што је познато као „Зајгарников ефекат".

Назван по руском психологу који је први писао о том ефекту крајем двадесетих, односи се на нашу тенденцију да се фиксирамо на недовршено - тенденцију која је појачана у овом тренутку, кад се чини да има много више недореченог него извесног.

„Неостварени циљеви се обично задржавају у главама људи", каже Е.Џ.

Масикампо, ванредни професор психологије на Универзитету Вејк Форест у Северној Каролини, који је проучавао како планирање може да ублажи Зајгарников ефекат.

„У просеку, кад од људи тражите да запишу све тренутне циљеве и шта треба да ураде, у сваком тренутку постоји 15 различитих ствари о којима људи размишљају и које следе. Много тога се дешава у подсвесном", наводи он.

Све те неразрешене мисли и циљеви - од планирања одласка у куповину до размишљања о томе да ли ће де одржати ваше венчање - слажу се на когнитивну гомилу.

То врло брзо уме да преоптерети човека, што доводи до анксиозности и изазива нападне мисли, према Масикамповом истраживању.

Шест месеци корона вируса: Како је пандемија Ковида-19 преплавила свет

Постоје два примарна начина да се то разреши.

„Можете да довршите саму ствар или је други начин да то задовољите тако што ћете сковати конкретан план", каже Масикампо.

Он и његов коаутор открили су да планирање за постизање неког циља има исти умирујући ефекат на нападне мисли као кад то заправо успете да обавите.

Може да буде од користи чак и ако напросто шутнете конзерву даље низ улицу.

„Одлагање обавезе такође је изненађујуће ефикасно", каже Масикампо.

„То је обећање самом себи, рецимо, 'не могу ништа да урадим по том питању сада, па ћу чекати до 1. августа и онда кренути да бринем око тога."

Направите план, било какав план

Просто речено, неизвесност уме да узнемири.

Студије показују да се због ње осећамо немоћно, што нас стресира.

Међутим, кад имамо план - чак и потенцијално узалудан план који се можда неће остварити - он нам помаже да разбистримо главу и организујемо мисли.

То посебно важи за „планирање са високим улозима" као што је венчање, каже Нуперт.

„За многе људе, то је највећа, најсложнија ствар коју ће икада испланирати."

Али чак и ако оставимо свадбу по страни, замишљање простијих аспеката будућности и даље може да пружи преко потребно опуштање од стреса.

„Неки људи су можда под толиким стресом да просто немају способност да размишљају три месеца унапред", каже Нуперт.

„Ако можете, испланирајте се за сутрадан. Ако вам и то делује напорно, покушајте да испланирате нешто касније током дана. Неке људе заиста успе да сломи анксиозност и депресија. Уколико успете да испланирате вечеру, то онда мора да се прослави."

То је добар савет чак и ако у души нисте планер.

Актуелна ситуација и њени изазивачи стреса неприкосновени су и никад до сада виђени, и ако ваши други испробани методи против стреса не функционишу, то је нормално.

„Можда је сада право време да промените начин ваше борбе са тим", додаје Нуперт.

„Уколико нисте били велики заказивач раније, пробајте да направите неке планове за будућност, чак и ако се они поново буду променили."

Моја пријатељица је поново заказала венчање за исти викенд следеће године и ми смо сви то унели у наше календаре, савршено свесни да би много штошта могло да се деси у међувремену.

Можда ће се њено венчање десити 2021. године онако како је она планирала или ће можда још једном морати да се прилагоди.

За сада, она осећа велико олакшање - иако је разочарана - зато што макар постоји неки план и нешто чему може да се радује.

Наука о срећи каже да треба да наставите да правите планове за журке и путовања и догађаје који уносе радост у наше животе.

Само претходно проверите да ли се депозити враћају.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]